Srećni ljudi

Bojan Bojković izvršni direktor Železare Smederevo“ i predsednik Komisije za sprovođenje modela strateškog partnerstva za privatizaciju srpske čeličane kaže da je 10.000 evra iznos koji su morale da uplate firme za otkup privatizacione dokumentacije.  Taj iznos je pored Esmarka uplatila i fizičko lice Imran Imrani iz Berlina.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da je znao koliko je ponuda stiglo za privatizaciju „Železare Smederevo“ pre otvaranja tendera, jer su zainteresovani strateški partneri morali da uplate 100.000 evra na račun Republike Srbije, odnosno Narodne banke Srbije.

„Mi znamo kad nam neko uplati toliko novca, da imamo ponudu“

Iznos otkupa tenderske dokumentacije je jednostavna i lako proverljiva činjenica. To nije politika. Kako je moguće da se izjave o iznosu otkupa razlikuju deset puta?! Kako da verujemo u vizije i bezbrojna obećanja kad je sporno i ono što uopšte nije sporno?

Prodaju Železare američkoj kompaniji US STEEL 2003. g. su pratile velike novčane i druge kontroverze. Pompa je bila ogromna. Reklamni fotosi u NIN-u su prikazivali srećne, nasmejane i zadovoljne radnike. Železara je bila izlog američkog sna na Balkanu.

Pretopljeno je sve što je moglo da se pretopi – od tenkova pa naniže. I potom se, preko noći, bajka, kao svaka bajka, završila. Železara je  – za 1 dolar foliranja, ponovo pala ne leđa građana Srbije.

Sada se stara neuspešna priča podgreva ESMARK-om. Posao je teži nego US STEEL -ov zato što nema više gotovog čelika da se jednostavno pretopi i proda. Potrebno je proizvesti čelik od rude, a to je već daleko skuplji i veći posao.

Očekivanja države su velika a ESMARK – ova su još veća, po onoj narodnoj, kad seljak donese žito da ga samelje u vodenici  svoga kuma vodeničara. Seljak pomisli: Evo kuma biće bez ujma, dok vodeničar u sebi izračuna: Evo kuma biće dva ujma.

Imajući u vidu prethodnu saradnju sa US STEEL nema nikavog osnova vera da će ovog puta biti išta drugačije. Sasvim je sigurno da su neki ljudi iz US STEEL -a, ili veoma bliski njima, igrači nove firme. Zakon liberalnog kapitalizma je naravno veoma surov, bez trunke nežnosti i ljubavi.

ESMARK je došao da prođe što je moguće bolje. Hoćemo li mi uspeti da se udenemo u tu njihovu ambiciju, da otmemo nešto više od gole plate za radnike, i smanjimo ogromne troškove koje će nam na kraju balade ostaviti?

Čini se, međutim, da će i ovoga puta biti skuplja dara nego mera, kada se pokupe i odu i kad konačno shvatimo da smo morali da se manemo socijalističkog mita o železarama i čeliku. Sad je vreme zdrave hrane, ulaganja u poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, informacione tehnologije, saobraćaj, turizam, usluge, najmanja, mala i srednja preduzeća, energiju, ekologiju, turizam…

Železara je kamen oko vrata koji nismo imali snage da zbacimo. Sledećeg puta se može pokazati da smo sa tim tragično zakasnili.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: