Euforija koja ruši sve (susedne) granice

Dačić je uputio protest albanskom premijeru Rami zbog karte prirodne Albanije projektovane na njegovoj kući. Novoizabrana hrvatska predsednica je u izbornoj noći proglasila da su Vojvodina i Srbija dve različite zemlje i nigde nisam pročitao da se Dačić oglasio povodom te zaprepašćujuće izjave. Ili Dačić možda zna ono što mi ne znamo?

Kitarović je takođe izjavila da nastavlja tamo gde je Tuđman stao. A Tuđman je stao posle „Oluje“ – najbrutalnijeg i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. Zajedno sa plaćenicima iz američke firme MPRI Hrvati su proterali 240.000 žena, dece i staraca iz RSK.

Nesrećne majke su decu umrlu od gladi i žeđi 48 sati nosile na grudima jer poludele od bola nisu prihvatale istinu da su ona mrtva. Agotićevi avioni su mitraljirali očajnu kolonu i spaljivali nesrećne ljude duž najduže grobne aleje na svetu – duž autoputa žalosnog naziva Bratsvo – jedinstvo.

Kitarović bi to da nastavi. Samo ovoga puta mnogo oštrije. Verovatno neće štedeti ni žene ni decu (kao da su do sada štedeli), neće poštovati nikakve Ženevske konvencije, kako je zapretio Stevo Celuj – potpredsednik Udruge hrvatske specijalne policije. Poništenje Glavaševe presude je samo lagano razigravanje ljudi i žena opasnih namera.

Tuđman je zvanično bio pod istragom Haškog tribunala. Najtačnije je reći da je tu stao. Od hapšenja su ga zaštitili njegovi Zapadni mentori – da ne umre u zatvoru, što nije umanjilo njegovu veliku odgovornost, a pošto bi Kitarović da nastavi tamo gde je Tuđman stao, najbolje bi bilo da se dobrovoljno prijavi Haškom tribunalu i pokuša da svog predsednika, a time i Hrvatsku, odbrani od teških optužbi.

Pošto Kitarović očito misli da je Markesova epidemija zaborava protutnjala Srbijom, da se više ničega ne sećamo, nije loše da joj kažemo da znamo, a zna i pokvareni svet, da je Tuđman pred više desetina hiljada Hrvata, na Jelačićevom trgu u  izjavio da

„rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije htela“

I to je gola činjenica koja bi, da je međunarodne pravde, Hrvatsku odavno stavila na optuženičku klupu, naravno zajedno sa muslimanskom Bosnom čiji je lider Alija Izetbegović (takođe pod zvaničnom istragom Haškog suda, i takođe su mu dozvolili da umre kod kuće i bude sahranjen kao šehid) izjavio da su

„oni (muslimani) između mira i rata za suverenu Bosnu izabrali rat“

Povrh toga muslimani i Hrvati su u Skupštini SR BiH preglasali Srbe po pitanjima koja su po Ustavu zahtevala konsenzus. Ratne bestijalnosti su svečano otpočele ubistvom srpskog svata na Baščaršiji.

Pored toga što je razbila Srbiju, vidimo da Kitarović hoće da menja Dejtonski sporazum, hoće da menja i unutrašnje uređenje Bosne a slične nakane su često dovodile do rata. Ambicije su joj velike, neka sila stoji iza nje, nije ona običan igrač, ali nema u njoj ništa fino i diplomatski, samo sirova, umišljena  HDZ-ovština koja može da napravi velike probleme na Balkanu.

Pobednica je izborne noći pevala fašističke pesme iz vremena genocida Ante Pavelića a refrenom

„..Srijem, Banat i Bačka tri srca junačka…“

razbija čak i državu Vojvodinu – dobro Srijem beše istočna Hrvatska, a HDZ Hrvatska Do Zemuna, Bačka đene-đene, ali gde nađoše Banat? Slabo nešto znam istoriju velikohrvatskih aspiracija.

Zar ova pesma iz doba Pavelića ne podriva međudržavne odnose, zar ne izaziva mržnju i zar ne pospešuje velikohrvatske tendencije, što je svakako nedopustivo. Za nju je naravno samo nedopustiva „osoba Šešelj koja podriva međunarodne odnose izaziva mržnju i pospešuje velikosrpske tendencije“

I na kraju, izbezumljena Šešeljevom čestitkom na zajedničkom uspehu, sasvim necivilizovano napada Haški tribunal. Ako treba skoknuće do Njujorka, da razgovara sa Ban Ki Munom, da vrati Šešelja natrag u zatvor. Ona, bre, smatra da je „Šešelju mesto u Hagu“. I kvit.

Njegovo predizborno buđenje ekstremnih hrvatskih nacionalista – njenog biračkog tela, bi danas da sakrije. Ali od činjenica se ne može pobeći, ma koliko bile neprijatne i sve dok je on na slobodi njena umišljena aura neće biti bezbrižna. Šešelj će joj biti kamen oko vrata, kao i svima koji su mislili da ga se mogu tek tako otarasiti. Pusić i Josipović su se batrgali pre izbora jer su osetili opasnost a Kitarović se upliće u Šešeljevu mrežu posle izbora jer sad ona oseća opasnost. I misli da će se tek tako izvući.

Posle njene tesne pobede nad Josipovićem mnogo je jasnije zašto je Šešelj, posredstvom njenih zaštitnika, najuren iz Haškog tribunala, kako to on kaže. Bez Šešelja Kitarović ne bi uspela da pobedi na predsedničkim izborima, a to su oni sa Zapada koji stoje iza iza nje, i koji su je doveli na vlast, odlično znali. Svaka im čast.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: