Prijatelji iz Esmarka

Svaka farsa, pa tako i ova sa Esmarkom, ima kraj. I pre raspisivanja tendera, i za vreme trajanja prijava za tender, premijer Srbije je tvrdio da  njegovi „prijatelji iz Esmarka“ imaju najbolju ponudu i da će sigurno preuzeti rupu bez dna, što je već duže vremena smederevska Železara.

Isticano je da je preuzimanje Železare od strane Amerikanaca, mada je to holandska firma, pitanje biti ili se ekonomski ubiti za Srbiju, te da će prodaja biti rešena do kraja decembra, pa do kraja januara, a danas vidimo da Železaru može da preuzme i država Srbija, da je, dakle, moguć povratak u socijalizam, put koji je gotovo do juče premijer žestoko kritikovao.

Nije trebala baš velika inteligencija da se vide namere bivših menadžera US STEEL, učesnika u farsi „srećni ljudi“ i igrokazu oko prodaje Železare Vladi Srbije za jedan dolar i ostavljanja dugova siromašnim građanima Srbije.

Vlada Srbije je očajnički pokušavala da dovede Esmark. Ponudili su sve tenkove, haubice…da se pretope, da Esmark to proda i stavi pare u džep, da se marketinškim trikovima sve to predstavi kao neviđeni uspeh vlasti, a da građani Srbije, novim padom plata i penzija, plate utrošenu struju, koks, plate za radnike Železare i verovatno daju još koju stotinu miliona pride, pre nego što opet Vladi prodaju Železaru za jedan dolar.

Neverovatno je kako je moguća takva lakovernost ovdašnjih vlasti i pominjanje prijateljstva u džungli liberalnog kapitalizma kad su i obični građani mogli kao na dlanu da vide šta treba vukovima iz Esmarka. Pare, pare i samo pare, a prijateljstvo im je samo mamac za lakoverne.

U sve je umešan i američki ambasador jer Amerika jednostavno nema novca da izdržava gomilu ambasadora, špijuna, instruktora, nadzornika,…širom sveta i daje im stoga odrešene ruke da se sami snalaze i da pod pritiskom imena velike sile od lokalnih domorodaca nažicaju pare Amerikancima pod zastavom bilo koje zemlje i pri tome se i sami ugrade i obezbede za starost i udoban život.

Primer Olbrajtove i Klarka koji su nas bombardovali da bi preuzeli biznis na Kosovu ili hrvatski poklon u vidu kuće u Cavtatu Vilijamu Montgomeriju i oragnizovanje zabava njegovoje ženi po Beogradu,…najbolje mogu da ilustruju perfidnu nameru da jadni, siromašni i nikakvi stanovnici kolonija izdržavaju od svoje sirotinje Zapadne ladoleže.

I nije tačno da mi ne umemo ništa da prodamo, kako kaže premijer. Neto dobit Miloševićeve prodaje Telekoma Italijanima i ponovne kupovine je preko 500 miliona maraka.

Milošević je ugovorio prodaju Beočina Lafaržu za 450 miliona maraka i tražio je još. Zapad je međutim shvatio, da ako je već tako, da je jednostavnije srušiti Miloševića i sve to dobiti džabe. Čak i više nego džabe jer su ih neuke srpske vlasti pride čašćavale subvencijama za nova radna mesta, opraštali im dugove, pravili druge pogodnosti, a oni, pošto bi nas dobro opljačkali odlazili su i ponekad se vraćali, kad im ponestane para, sa novim imenom i starim idejama, kao Esmark danas.

Vreme je izgubljeno uzalud. Novac je potrošen. „Mere štednje“ i domaći zadaci MMF će nas dotući. Virtuelni uspesi vlasti više nikoga ne zanimaju. Računi promašaja i lažnih obećanja dolaze na naplatu. Neminovno.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: