U laži su kratke noge

„Ne trudim se da se dodvoravam nekome, ja donosim veoma teške odluke i u tome se razlikuje ozbiljan političar od šalabajzera.“

Ove reči Aleksandra Vučića su ilustrovane jednom njegovom preozbiljnom i prestrogom fotografijom sa ciljem da nam se pokaže kako u stvarnosti izgleda jedan ozbiljan političar. Da je tekst ilustrovan i slikom nekoga političara šalabajzera utisak bi bio potpun i više niko nikada ne bi bio u dilemi ko je ko.

Da bi argumentovao rečeno, premijer je izjavio da „preuzima odgovornost za tragediju vojnog helikoptera kod Surčina.“

I? Izgleda da nema i? Kad premijer preuzme odgovornost ničije odgovornosti nema. Oni koji su odgovorni za tragediju su time oslobođeni odgovornosti, dok je odgovornost premijera sankcionisana samim činom preuzimanja odgovornosti, a sve to po principu svi vuci siti, ali nažalost neki ljudi nisu na broju.

Beograd je 15. marta oblepljen premijerovim posterima na kojima pored slike dominira poruka sa njegovim potpisom: „Ne postoji veća vrednost ni radost, od borbe za modernu i uređenu Srbiju.“

Sreća je da smo tek u borbi za takvu Srbiju inače da je borba završena, da smo mi moderna i uređena zemlja odgovorni bi odmah snosili posledice za veliku tragediju i niko ne bi mogao da preuzme njihovu odgovornost a da ne prihvati i sankcije za to.

Inače ta borba za modernu i uređenu Srbiju traje već više od 200 godina i nijedna namera, a bilo ih je, da se ona okonča preko noći nije imala nikakve šanse na uspeh.

Srbija je danas u možda najtežem položaju jer je uništena nada, jer oko 2 miliona ljudi živi ispod granice bede, jer je Srbija najsiromašnija država u Evropi, jer je stara, bolesna, zasuta uranijumom, bez lekova, posla, novca… i nikakva Potemkinova sela ne mogu da prikriju tu užasnu stvarnost niti će ikakvi spin doktori- srpski rečeno lažovčine, pa taman bili i Bler i Kembel lično, pomoći bilo kome u bilo čemu, već će samo izazvivati sve veći bes i neraspoloženje koje se dobrim ni po koga ne može završiti.

Jer u Srbiji postoji mnogo veća radost od borbe za modernu i uređenu Srbiji, a to je borba da se preživi, da se nekako dođe do kore hleba, da se kupi lek, da se nahrane deca. „Merama štednje“ stvari će se samo drastično pogoršati, šok terapija će dodatno urušiti već ozbiljno uzdrmane temelje ove države i ovog nesrećnog naroda.

Polivanjem vodom nesrećnog ministra Verbiča prosvetna sirotinja je najavila bunt i pošto nema šta da izgubi ne sme da odustane. Maše se rušenjem sporazuma sa MMF ako se prosveti vratim otetih 26 miliona evra. Sporazum sa MMF neće da padne što čistačice po javnim preduzećima imaju veću platu od nastavnika po školama a hoće ako ta bedna plata nastavnika skoči za koji evro, tako da tom otrcanom pričom više nikoga ne mogu da ganu.

Uvek im je kriva sirotinja, nikad oni koji se bahate, ali je nada da će se i drugi osmeliti, da će pobediti strah, da će dati svoj doprinos da počnemo da se izvlačimo iz kandži međunarodnih zelenaša, da naš život dobije i neki drugi smisao, da ne prođe samo u teškim odricanjima da im skupimo harač za kamate i ostanemo večno zaglavljeni u glavnici do guše. Moramo se ili osloboditi ili umreti. Od života u strahu veće kazne nema.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: