Ubiti pticu rugalicu

Ovih dana bauk Šešelja kruži Balkanom. Lider radikala, osim doslednosti i intelektualne superiornosti, nema nikakvu drugu snagu: ni vojnu, ni finansijsku, ni političku. Ali uzalud. Ne drhti samo Balkan. Evropa piše rezolucije, traži se intervencija UN. Šešelj je planetarno zlo i  čini se, da kad njega ne bi bilo, kad bi ga bar strpali u zatvor, svet bi, valjda, konačno postao srećno mesto za život.

Ne bi naravno! Balkan bi bio ono što i jeste: biološki senkrup Evrope, bar tako nas Evropljani vide jer tako o nama i pišu. A svet? On i onako klizi u propast.

Zanimljivo je, da je Srbija, po Kirbiju, i jedan svojevrsni psihološki senkrup, jer kaže da smo,  mi Srbi, šizofreni, da nam je glava na Zapadu a srce na Istoku ili tako nekako, i kad se sve to poveže sa njegovim skoro objavljenim stavom da su genocidne sankcije, koje su nam uveli, bile ispravne, ispada da smo možda i dobro prošli, da je pravo čudo da na nama nisu isprobavali posledice dejstva atomske bombe na niže ljudske vrste, a ne samo dejstvo osiromašenog uranijuma, mada ni ta istraživanja nisu za potcenjivanje pošto je epidemija malignih bolestu u nesrećnoj Srbiji u punom zamahu.

Za divno čudo, u hajku na Šešelja se uključio i mitroplit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, a da je po hrišćanstvu on nikada ne bi bio na strani goniča već na strani progonjenog, nikada ne bi bio u gomili već sa usamljenim pojedincem čiju „krv“ hajkači traže.

I Porfirije je uveren da sasvim ispravno, sa hrišćanskih pozicija naravno, kritikuje, sa punim pravom, antihrišćansko ponašanje Šešelja, a i njemu i Josipoviću i Bramercu najveću zabrinutost izaziva to što Šešelj destabilizuje, inače stabilan, region, te mu je u skladu sa tim mesto u Haškom zatvoru, bez ikakve sumnje, ali je nevolja u tome što, osim one trojice sudija iz Afrike, ili tako nešto, ni oni, u Hagu, nisu baš najsrećniji da ga tamo ponovo vide, jer znaju vrlo dobro da su ga protiv pravde, protiv morala, protiv humanosti, protiv hrišćanstva svakako, ali i protiv islama i protiv judaizma i protiv zdravog razuma držali u pritvoru 12 godina, na sramotu osnivača tog suda.

Dvanaest godina pritvora sa gomilom lažnih, potkupljenih ili zaplašenih svedoka, eksperata šupljih kao švajcarski sir, bez presude, čak i bez mogućnosti da se taj predug period pokrije osudama za nepoštovanje suda, nije, kako vidimo, bilo dovoljno lažnim demokratama, lažnim zaštitnicima ljudskih prava, lažnim mirotvorcima, već bi ga najradije ponovo poslali natrag u ćeliju, da konačno na Balkanu zavlada sveopšti mir i bratstvo, sa jedinstvom ili bez njega, i oni ponovo budu u situaciji da pišu istoriju koju je Šešelj svakog momenta veoma argumentovano osporavao,  što je i njih i mentore dovodilo do očaja ali i do masovne histerije.

Problem je naravno u tome što Haški sud nije osnovan da se optuženi beskonačno drži u pritvoru samo zato što se loše ponaša, ili zato što to odgovara nekim hrvatskim interesima, ili zato što izaziva averziju, ili u nekome izaziva nemir. Ne može čovek da se čas drži u ćeliji a čas pušta na slobodu, pa Jovo nanovo, samo zato da bi se neka vlast (de)stabilizovala, da bi se neki region (de)stabilizovao. Ako jedan čovek bez ikakve stvarne moći može da (de)stabilizuje Balkan onda je stvar poprilično opasna jer je, u tom slučaju, taj region realno na samoj ivici haosa.

Ako Šešeljevo paljenje zastave (koji osim tog čina, očajničkog psovanja majke i pretnji virtuelnim tenkovima, nema nikakve druge mogućnosti da se odbrani od goniča naoružanih stvarnom silom) može skoro da dovede do rata,  onda smo mi zaista u velikom problemu.

Naravno, istina je, da satanizacija Šešelja služi samo zato da se zatrpaju bestijalni hrvatski zločini nad Srbima, egzodus 240.000 Krajišnika, hiljade ubijenih, desetine dece umrle od žeđi na grudima majki, desetine hiljada otetih stanova, kuća, imanja, kršenja osnovnih ljudskih prava nedoklanog naroda.

Pa, ako ćemo pošteno, ta histerija oko paljenja zastave je toliko nemoralna i stoga što je potpaljuju potomci pronalazača specijalnog noža za olakšavanje klanja -„srbosjeka“, maljeva za razbijanje glava – o čemu plastično govori „Okupacija u 26 slika“ Lordana Zafranovića, časnog Hrvata koji je odbio da nosi povez laži preko očiju i zlo zove dobrim – potomci opskurnih stihoklepaca iz cilkusa „Srbe na vrbe“ i brojni njima slični talenati zla diljem lijepe njine.

Jer da nije stalne halabuke, kako bi Šešeljevi „zločini“ koji ne postoje mogli da pretegnu Oluju, Hrtkovci egzodus četvrt miliona ljudi a oduzimanje stana nekom Barbaliću iz Zemunu bude gnusnije delo od otimačine tolike imovine Srba iz Hrvatske.

Šešelj da miruje neće. Da se ponaša kako Hrvati i njihovi podrepaši žele neće. U haškoj ćeliji se neće ponašati drugačije nego na slobodi. Da im umre u ćeliji, i pored toga što imaju obraz tvrđi od đona, ne bi im prijalo, i najbolje bi bilo da sam nestane, da iščezne po mogućstvu, da ispari kao kocka leda na suncu.

Ali, avaj.  On je toliko neuviđavan da čak i to neće. Inati se, nervira sve redom (Porfirija u ove dane katoličkog Uskrsa), a svi bi vuci bili siti i ovce na broju kad bi on poradio nešto sa sobom, kad bi se u ime opšteg dobra žrtovao, jer šta je njegov bezvredni život prema našim životima. Možda ga tada čak ni Čanak – koji je unakazio čoveka, kome je tu skoro pajtaš izrešetan na ulici – ne bi zvao kriminalcem, možda bi konačno i za nekoga, od koga nema neke lične ili materijalne koristi, izrekao neku ljudsku reč .

Moglo bi se, međutim, pokazati da sve nije tako crno bez imalo belog kad bi vlast bila u stanju da izvuče neke korisne zaključke iz svega ovoga.

Ako, recimo, jedno paljenje zastave može da izazove pretnje prestankom pregovora sa EU šta će tek biti ako osporimo hrvatsku želju da granicu na Dunavu kroji kako je namerila, ako ne pristanemo da deca u srpskim uče istoriju po hrvatskim knjigama, ako ne pristanemo na sve što im može pasti na pamet, ako sa osmehom ne priznamo da smo obične gnjide i dosadne vaši na kraju krajeva.

Ukoliko ovakvo ponašanje Hrvata i njihovih EU zaštitnika, pa i ovih iz sveta koji nemoralno i protipravno (zlo)upotrebljavaju pritvor i privremenu slobodu Vojislava Šešelja, ne može da osvesti sadašnje a i buduće vlasti, ako nisu u stanju da shvate da igranka sa Srbijom i njima traje bez prestanka, da nema šanse da im bilo kakvi ustupci omoguće političku dugovečnost, onda ni njima a ni nama nema pomoći.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: