Srbija se neće zaleteti a vlast kako hoće

Ivica Dačić je izjavio da Srbija može da se zaleti i prizna nezavisno Kosovo. Takođe je dodao i da bi EU jasno morala da kaže šta hoće od Srbije i da bi u tom kontekstu trebalo tumačiti njegovu izjavu da i kada bi Srbija priznala Kosovo, ne bi bila u EU jer bi uvek bilo novih uslova.

Dačić očito meša pojmove Srbija i aktuelna srpska vlast i misli da postoji jednakost između Srbije i njih nekolicine iz vlasti, da su oni Srbija, a nisu. Vlast je samo sublimat narodne volje i narodnih interesa strogo ograničen Ustavom, u njegovim okvirima napisanim programom sa kojim je stranka izašla na izbore i dobila poverenje građana. Sve mimo toga je neustavno, nezakonito i bez legitimiteta. I kao takvo je pravno i moralno ništavno.

Dakle apsolutno je netačna priča da vlada može potpuno samostalno i apsolutno neomeđeno da vodi politiku po svojoj volji, da može da radi šta hoće, da prizna, recimo, nezavisno Kosovo danas, nezavisnu Vojvodinu sutra, nezavisni Sandžak prekosutra i tako redom, sve dok možda jednog dana Srbiju ne svede na područje između Surčina i Dedinja jer im je sve drugo samo višak i čist trošak.

U Ustavu Srbije i istorijskom zapisu srpske DNK jasno je definisan status KiM. Pored toga, presudom Badinterove komisije je potvrđeno da se SFRJ raspala na šest republika, što znači da taj važan akt međunarodnog prava jasno potvrđuje da je KiM deo Srbije. Rezolucija 1244 takođe definiše Kosovo kao suštinsku autonomiju u okviru suverene i teritorijalno celovite Srbije.

I kako to Dačić misli, ako zna sve te činjenice, a zna ih vrlo dobro, da se vlast može „zaleteti“ i priznati nezavisno Kosovo? Mimo Ustava Srbije, mimo međunarodnog prava, mimo svih ekonomskih, kulturno- istorijskih, državnih i narodnih interesa?! Pa nije Kosovo tako jednostavna stvar oko koje se čovek može zaleteti, veliki je ulog oko Kosova, mnogo je tu krvi proliveno da bi se priznanje posmatralo kao zaletanje, kao kad se neko zaleti oko ženidbe ili oko promene evra u švajcarce ili obrnuto. Nemoguće je normalnom čoveku da se zaleti oko priznanja Kosova. Ili nije pri čistoj svesti ili je u velikoj nuždi ali se nijedno ni drugo ne tiče naroda i narodnog interesa, niti ikoga obavezuje.

Priznanje Kosova se dakle nikako ne bi moglo kvalifikovati kao zaletanje, jer oko tako suštinskog elementa srpskog bića nema zaletanja a ako nekome  ipak padne na pamet da se „zaleti“ mora da zna da bi takav akt bio apsolutno ništavan jer bi bio donet u uslovima pritisaka i pretnji pred kojima narod nije podlegao ni pod sankcijama ni pod bombama pa neće ni pod „zaletanjem“ slučajnih prolaznika srpskom političkom scenom.

Ako u jednom trenutku čak i izmučeni narod poklekne  i izabere program stranaka koje nude priznanje Kosova ni to dugoročno  neće značiti ništa jer svako rešenje koje se zasniva na strahu, pretnjama, pritiscima, iscrpljivanju i poniženju nije validno i kad dođe vreme nikoga neće obavezivati, kao što ni Albance ništa nije obavezivala činjenica da je do 1990. čitav svet, pa i Amerika, priznavao da je KiM autonomija u okviru Srbije. Albanci su svoj cilj, putem Prizrenske lige, formulisali krajem 19. veka i čekali su njegovo ostvarenje preko sto godina. Ukoliko svet ne nestane u vatri nuklearnog rata nama će trebati mnogo manje vremena da KiM vratimo u sastav Srbije i u to ne treba da sumnjaju ni licemerni mentori koji su se protiv Srba i Srbije udružili sa samom esencijom zla.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: