Народ се неће одрећи

Премијер Србије Александар Вучић наговестио је у интервјуу за Вол стрит џорнал да би могао предложити промене Устава Србије, међу којима и уклањање помињања Косова као покрајине у Србији, што би, како констатује тај амерички лист, могло помоћи у напорима да земља постане члан Европске уније.

А све донедавно српска полтронска штампа је ширила причу да Устав треба променити због уштеда јер, забога, посланици живе на народној грбачи а напредњаци ето хоће да заштите сиротињу и смање број лезилебовића-посланика на 150. Расим Љајић је чак и израчунао колика ће бити уштеда.

Лист истиче да је

Вучић одиграо кључну улогу у приближавању Србије испуњењу једног од главних захтева које је поставио Брисел – нормализацији односа са Косовом, покрајином која је прогласила независност 2008. године, а коју званични Београд не признаје.

Уколико успе у томе, Вучићева достигнућа могла би да обликују Србију у наредних неколико деценија

Премијер дакле хоће, да народ, о одрицању од Косова, каже коначну реч. Да њима буде лакше, да народ прими на себе кнежеву клетву за џабе, а да они наставе да живе као мали богови. Ето зашто одједном народ. До сада је било ја дам, ја не дам, е баш не дам. По цену смене. А ње како видимо у интервјуу нема до 2020., а вероватно ни после тога. Можда су ипак Газиводе подељене фифти-фифти.

Вучић даље каже да је

након смањења дефицита после болних буџетских реформи, које су укључивале смањење плата и пензија, обезбеђивања новог пакета помоћи од ММФ, либерализације закона о раду и побољшању односа Београда и Приштине, Србија заслужила да буде награђена.

Међутим, уколико се то не деси, нећемо плакати. Сада нема повратка. Имам нека своја разочарења…лична и политичка, која су везана за ЕУ…али мој посао је да бринем о стратешки најбитнијим проблемима које моја држава има“

Чиме би и зашто Европа наградила некога кога не мора да награди, ко и поред свих уступака и понижења иде у нове уступке и нова понижења? И зашто нема повратка? Шта још да нам ураде, отму, како још да нас понизе, да кажемо доста. Доста бре!  Како је могуће ЕУ дати одрешене руке да ради шта хоће а да ми не одустајемо. Од чега? Тако нико на свету не би радио. Нико!

Поготово после Куманова, поручити Шиптарима да не морају ништа да испуне, јер ми нећемо да плачемо и нећемо да одустанемо од напора да отворе некаква бесмислена поглавља, не значи ништа друго него рећи радите шта вам је воља, ми нећемо плакати јер никада не можете да нам нанесете толико зла колико ми можемо да истрпимо и пређемо преко свега.

Наша игра отвореним картама, кад непријатељи мало, мало, извлаче карте из рукава, је потпуно инфантилна. Такво понашање се мора хитно променити и свима треба ставити до знања да нама не треба никаква награда, већ да се преговори око суштинске аутономије Косова морају водити по  међународним стандардима, на основу важећих аката међународног права, под окриљем УН, а Европи јасно поручити да немамо  никаквих разлога да плачемо, али да због лицемерног и поквареног односа према нама замрзавамо преговоре око чланства док тачно не дефинишу шта хоће, да то извагамо и да потом одлучимо о даљим корацима.

Рећи њима да нама нема повратка са ЕУ беспућа значи отворени позив на садистичко иживљавање без краја и граница. На то ова власт нема мандат.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: