Kakvi li su nam tek neprijatelji

Premijer Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u ponedeljak će u Briselu učestvovati na sastanku „Prijatelji Srbije“. Po zvaničnim izvorima  cilj sastanka je ubrzanje evropskog puta Srbije. Pozivu za učešće su se odazvale sve zemlje-članice EU, a prisustvovaće mu i evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han.

Zemlje EU su nam zavele genocidne sankcije pošto je austrijski diplomata – predsedavajući SB UN, sakrio dokumenat da je SRJ ispunila zahtev o povlačenju vojske iz Bosne.

Te zemlje su učestvovale u sramnom i kriminalnom bombardovanju Srbije koje nam je nanelo nemerljivu materijalnu, zdravstvenu, ekonomsku, obrazovnu, naučnu, tehnološku, demografsku i svaku drugu štetu a sve sa ciljem da razbiju i unište Srbiju i za početak otmu Kosovo i Metohiju.

I pored presude Badinterove komisije, Povelje UN, Rezolucije 1244 i Ustava Srbije, zemlje EU su se nerazumno i krvnički ostrvile da nam otmu Kosovo i samo pet članica nije priznalo njegovu nezavisnost jedino stoga što im njihovo Kosovo, kao Damoklov mač, visi nad glavom.

Sastanak u Briselu zapravo ima samo jedan cilj: da Srbija što bezbolnije, što više dobrovoljno, nastavi sa procesom priznanja Kosova, da bi EU mogla da vodi homogenu politiku i da Španija, Kipar, Rumunija, Slovačka i Grčka sutra mogu da kažu da one nikada ne bi priznale Kosovo, ali da nisu mogli da spreče Srbiju da počini harakiri nad samom sobom i da se i dalje nesmetano, bez kosovskog presedana, bore za svoj teritorijalni integritet, što je i glavni zadatak svake normalne zemlje i odgovornog vođstva.

I našim vlastima je jasno da je potpisivanje Briselskog sporazuma samo prolazna stanica u moru uslova koji nas očekuju, ne samo oko Kosova, ali je zapanjujuće da, i pored toga što povremeno iskazuju stvarno ili izmišljeno razočarenje u EU koja neprekidno postavlja nove uslove, kao sada najnovije oko poglavlja 31, gotovo hipnotički ponavljaju da je EU naš strateški cilj, dajući time odrešene ruke našim neprijateljima da bez ikakve bojazni ili rezerve nastave započeti posao.

Sastanak sa našim „prijateljima“ je dobra prilika da se i tih pet zemalja EU, koje nisu priznale Kosovo, javno i jasno upozore da nečasno učestvuju u njegovom otimanju ništa manje od onih zemalja koje su ga priznale, da krše ključne dokumente međunarodnog prava i da će im se takvo ponašanje obiti o glavu, kao što se trenutno obija Makedoniji, a sutra će i Crnoj Gori, Grčkoj ali će nažalost i nama koji smo propustili priliku da postanemo ozbiljna i jaka država, a mogli smo i pored ogromne štete pod kojom bi odavno poklekle i mnogo veće i jače države od nas.

Ne može čovek da se ne zapita kako su nam takve zemlje – koje su nam nanele toliko zlo – prijatelji? Ako su nam takve zemlje prijatelji, ko su nam onda neprijatelji? Ko nam je to naneo veće zlo evroatlantskih saveznika?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: