Mir, brate, mir

Nemoguće je a da se gorko ne zažali što Režiser i (pod)izvođači rata za otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije nisu bar dvadeset godina ranije u Tirani pričali ovu današnju priču o  miru i stabilnosti na „centralnom Balkanu“, o iskrenosti i poverenju, o ekonomiji, turizmu, carinskoj uniji, rušenju granica…

Devedesetih, pa sve do danas, na dnevnom redu je brutalan i bezdušan napad na državu Srbiju. Ubijani su civili, policajci, vojnici, ljudi su kidnapovani, žene i devojčice silovane, zarobljenici živi spaljivani a onda je bosonogi Holbruk bande OVK terorista proglasio borcima za slobodu.

Kinkel i Vedrin su paničnim pismom otkrili perfidne namere Režisera zla, a Voker u Račku organizovao morbidnu i bolesnu predstavu koja je bila startni pucanj za bestijalno i kriminalno bombardovanje Srbije i nemilosrdno zasipanje osiromašenim uranijumom, Kosova i Metohije naročito.

Pošto su oteli Kosovo, danas su za mir, i Edi Rama licemerno poziva na rušenje granica  u „regionu“, dok istovremneno Kosovo ograđuju karaulama. Traženjem za Šiptare iz Preševa sve ono što traže Srbi sa „severa Kosova“ Rama zapravo najavljuje da je čitava ova mirovna farsa samo novi način borbe za „prirodnu“  Albaniju. Dok ne uzmu oružje u ruke, ako su ga ikada i odložili.

Pametuje dalje Rama, prepun sebe, da bi Srbi i Albanci trebali da se ugledaju na Francuze i Nemce posle Drugog svetskog rata s tim da oni, valjda,  budu Francuzi a Srbi Hitlerovi Nemci, jer je i onaj nesrećni američki potrčko Asnar odavno rekao da je Milošević gori od Hitlera, a Fišer lagao da Srbija od Kosova pravi jedan veliki Aušvic, dok je State Department izmišljao da je Milošević na Kosovu pobio 500.ooo Albanaca, što je valjda Tačiju osnova za tužbu protiv Srbije za genocid.

Dakle sve priče o iskrenosti i poštovanju dve države i dva naroda su samo maska potrebe da se dobijeni zadatak obavi po scenariju, jer su Albanci u prednosti nad Srbima pošto su uvek bez diskusije slušali gazde da bi nekažnjeno mogli da rade one ogavne stvari koje je Dik Marti opisao u svome izveštaju  a sa zgražavanjem prenosila evropska štampa.

U situaciji kad je Srbija gotovo besputna država najveće dostignuće prvog dana susreta i glavni razlog hipjevskog mantranja miru je zapravo namera gradnje autoputa Drač-Tirana-Priština-Niš-Sofija- Crno more, kojim NATO pakt skraćuje transport vojne opreme i trupa na puškomet od Rusije izbegavajući Bosfor i Dardanele i to je glavni razlog što gazde nameravaju da, na neko vreme, primire šiptarske bande duž trase auto puta, na prvoj liniji fronta, kako je Keri nedavno okvalifikovao tragičan položaj Srbije, čime počinju da bivaju jasniji razlozi potpisivanja sporazuma sa NATO o slobodnom kretanju NATO kroz Srbiju i iznenadne namere da se gradi autoput, koji će siromašna Srbija, po rečima premijera, praviti sopstvenim sredstvima, koje nema, ako EU tako odluči, a što ne bi?!

Drugi dan u Tirani, posvećen ekonomskim i dobrosusedskim temama, obeležio je susret premijera zapadnobalkanskih država: Srbije, Kosova, Albanije, Crne Gore i Makedonije.

Rumunski premijer Viktor Ponta je najavio, pa danas demantovao, da će Rumunija zbog razgovora Beograda i Prištine – koji idu u dobrom smeru, priznati nezavisnost Kosova.

Posle sastanka premijera država „zapadnog Balkana“ Rumunija nema više nikakvog razloga da to ne učini jer ni Rumuni, kao ni Rusi, ne mogu biti veći Srbi od Srba. Kakvog smisla više ima da Isu Mustafu ne tretiraju kao premijera nezavisne države kad ga Srbija kao takvog prihvata.

Stvari se međutim dramatično zaoštravaju. Američko tužilaštvo za istočni distrikt Njujorka vodi istragu protiv čelnika FIFA pod sumnjom da su primali mito u periodu od ranih devedesetih godina do danas. Cilj je naravno oduzeti Rusiji organizaciju svetskog prvenstva u fudbalu.

Teroristčke bande u Makedoniji se instruišu na oružane obračune, čime se preti i susedima, a sve u vezi ometanja „turskog toka“, odnosno izolacije Rusije.

Srpski premijer je nagovestio da će izaći u susret „američkim prijateljima“ i poraditi na diversifikaciji dobavljača gasa što znači da se treba što više smanjit zavisnosti od ruskog gasa, a pošto je azerbejdžanski gas veća iluzija od „Beograda na vodi“ sami sebi namičemo omču oko vrata, što radimo i zajedničkim vežbama po letonijama, litvanija i estonijama vežbajući ih kako da se odbrane od opakih Rusa.

Šta ćemo još čuti posle premijerovog povratka iz posete Džozefu Bajdenu i šta nas čeka saznaćemo uskoro, ali da će biti dobro neće, jer osioni pretendenti na vladanje i jurisdikciju nad čitavim svetom ne shvataju da nikome, pa ni njima ne ide u prilog da Putina sateraju uza zid. Tu zabludu svet će platiti krvavo što je možda i zaslužio. Ovakva bolesna civilizacija bolje nije ni zaslužila. Šteta je samo što će prva da izgine i izgori sirotinja ali je za utehu to što se ni obesni neće usrećiti. Ne treba se bojati, dobro biti neće.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: