Pregovaraju, ali ne znaju o čemu

Šef pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević kaže da je poglavlje o Kosovu tajna.

Na pitanje novinara kada će biti poznata sadržina tzv. kosovskog poglavlja, oblasti 35, Miščevićeva je odgovorila:

Prema onome što znamo, a znamo vrlo malo, jer je ovo poglavlje potpuna novina u pregovaračkom procesu…

Kada se vode pregovori sve mora da se zna unapred. O čemu se pregovara, šta ko dobija i šta gubi , šta oni rešavaju a šta ne, i kakvim se dokumentom pregovori završavaju.

Iz izjave Tanje Miščević jasno se vidi da naša strana nema pojma šta će biti tema pregovora, koliko će oni trajati i čime će se okončati i da li će ikada biti okončani niti šta nas očekuje.

Milošević je svojevremno tražio od Amerike listu uslova koje Srbija treba da ispuni. Odgovoreno mu je da lista ne postoji i sve što traže mora da se ispuni.

Vlastordšci posle 2000. bili su čvrsto uvereni da lista postoji, da je sve pitanje demokratije i ljudskih prava. Nisu ni osetili da ih kuvaju novim uslovima kao žabu koja je u lonac na šporetu stavljena u hladnoj vodi i ne oseća da se temperatura povećava.

Danas Zapad piše scenario za ono što će se odigrati tek za desetak godina a provodi trenutno ono što je napisano pre desetak godina, jer da nije tako kako bi Ketrin Ešton, direktorka bolnice u severnom Londonu znala kako da vodi evropsku politiku i kako je bez ikakve pripreme nasleđuje Mogerini.

Novi komesari samo nastavljaju čitanje knjige scenarija od strane na kojoj su stali prethodni komesari tako da nema šanse da ih bilo koji lokalni političari nadmudre i „prežive“ dalje od onog mesta u scenariju koje je određeno za njihov politički odstrel, ma šta učinili da zasite neman.

Lepo je da je Miščević priznala da oni idu na pregovore a da pojma nemaju šta će biti tema pregovora, niti dokle će pregovori trajati, niti šta je novo.  Kada EU završi sa Kosovom, šta je dalje na redu? Da li je možda Cobel čitao scenario pa objavio prerano da sledi Vojvodina, Sanžak, Preševo,.., ili je možda samo nagađao?

Možda će jednog dana uslov biti da nas rasele, promenimo pol, veru, možda će tražiti da se svi obeležimo nekom karakterističnom amputacijom, kolektivnim suicidom ili ko zna šta će im sve pasti na pamet što će neke godine saznati naši preneraženi pregovarači koji ne odustaju od puta u EU taman i da ona nestane.

Šegače se dakle komesari i komesarčići kao sa malom decom. Pa običnog seljaka ne bi mogli tako da vuku za nos kao pregovarače posle 2000. Neki posle svega shvate kakvu su pogubnu politiku vodili, ali šta mi sad imamo od toga što Pajtić kaže:

Ekonomsku politiku smo uglavnom prepuštali drugima. Vođena je po međunarodnom diktatu, a diktat je glasio: privatizujte, deregulišite, liberalizujte.  Mislili smo da ćemo slušanjem saveta onih koji žive u društvima bogatijim od našeg postati kao oni  a dogodilo se upravo suprotno. Postali smo zemlja jeftine radne snage koja kupuje strane investicije i koja prihvata pogubne savete koji sada glase: obespravite radnike, pretvorite ih u robu sa kratkim rokom trajanja, snizite im plate, penzionerima smanjite penzije…

Premijer Srbije je pre neki dan u Vršcu rekao: Kad ne znamo šta da uradimo, pitamo Nemce i uradimo kako su nam rekli.

I šta reći posle svega što smo čuli?  Čini se da je najbolje ništa ne reći jer bi svaka reč bila suvišna.

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: