Starački pogled na svet

Nemački ministar „za (punu nemačku) kasu“ Volfgang Šojble, siva eminencija, najstariji član vlade i jedini koji se neprekidno od pada Berlinskog zida do danas drži na vladinim funkcijama, popularan u narodu i demohrišćanima, zagazio je u 73. godinu i koristi invalidska kolica.

Jedan, dakle, naprasiti, tvdoglavi, bolesni starac, koji na svet gleda iz specifične i ograničene vizure svoga pomagala, mladima širom Evrope, punim života i željnim života nameće surove mere štednje koje su u Nemačkoj odlično prihvaćene jer je ona zajahala Evropu, jer ima trgovinski suficit od preko 240 milijardi evra. Koliko raste, dakle, suficit, takvom brzinom propadaju njeni partneri, ako se tako maogu nazvati nesrećni narodi na čijoj grbači bogovski žive samozadovoljni Nemci.

Berlin je prošle godine uspeo da dostigne taj magični cilj. “Crna nula” se smatra kamenom temeljcem nemačke finansijske moći i stabilnosti u opasnom globalnom okruženju, ali izaziva kritike kao još jedan simptom lošeg funkcionisanja evrozone. Ekonomista Paul de Graue je naziva “kvazi-religijskim budžetskim fundamentalizmom”.

Da li se, dakle, radi o rasnom ili finansijskom ludilu, sasvim svejedno, Nemačka zakonito započinje da raste a ostali oko nje da propadaju. Kako takav strogo rastući debalans ne može dugo da opstane doći će do pucanja, sasvim sigurno, a kakve posledice ostavlja za sobom bilo kakav nemački fanatizam nepotrebno je podsećati.

Nije problem u tome što Nemci vole red, što poštuju pravila i što insistiraju na tome da su upravo te karakteristike omogućile izgradnju moderne Nemačke, problem je u tome što takav obrazac, direktno ili preko svojih epigona, nameću ostalima koji sa tim pogledom na život i svet nemaju ništa.

Evropi su potrebna nova ekonomska pravila ako ne želi da umre od štednje, rečeno je na Desetom Festivalu ekonomije u italijanskom gradu Trento, gde su govorili svetski čuveni ekonomisti Džozef Stiglic dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001., Toma Piketi  autor kultne knjige „Kapital u 21. veku“i Pol Krugman dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008.

„Italijanski premijer tvrdi da će mere štednje prestati u septembru, a ja ga pitam, zašto ne sada? I premijer Francuske tvrdi da je protiv mera štednje. Trebalo bi da pređu sa reči na dela“, rekao je Piketi.

Sve i da nije tako, da mere štednje ne nanose tako katastrofalne štete po sve izuzev za Nemce, očigledno je da nema nikakvog smisla da jedan preživeli, tvrdoglavi, bolesni i naprasiti starac, čije su životne potrebe i želje minimalne gradi svet budućnosti i odlučuje o životima miliona koji sa njegovom vizurom i njegovom stavovima nemaju apsolutno ništa zajedničko.

Kad bi starci znali kad je vreme da se povuku bilo bi najbolje. Pošto je, međutim, staračka neuviđavnost baš zasnovana na nemilosrdnoj biologiji zakrečavanja krvnih sudova i odumiranja nervnih ćelija zakonski bi svakako trebalo regulisati pravilo koje bi uklonilo mogućnost da ljudi prošlog sveta grade svet budućnosti, da grade dom u kome oni neće živeti.

Velika je i žalost i šteta što ljudi koji dolaze nemaju šansu grade svet za sebe, po svojim merilima. Nemaju čak šansu ni da žive a mnogi ni da umru jer čak i to postaje finansijski neizvodljivo u svetu surovih nemačkih mera štednje.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: