Bestidno licemerje

Decu niko ne treba da izlaže opasnosti, a prizori viđeni u sredu na srpsko-mađarskoj granici ne smeju da se ponove, saopštilla je danas agencija UN za prava deteta (UNICEF) i podsetila na obaveze koje je Mađarska preuzela ratifikacijom Konvencije o pravima deteta.

U Siriji je poginulo 240.000 ljudi a u Avganistanu i Iraku bar 760.000 hiljada nedužnih civila. Među njima je bar 10% dece, tako da je u tom bezumnom razaranju ovih zemalja ubijeno najmanje 100.000 dece. Ako se dodaju žrtve u Libiji, Jemenu, Somaliji, Sudanu, zemljama podsaharske Afrike, Vijetnamu, Laosu, Koreji, Bosni, Srbiji, …svuda gde se umešala Amerika sa svojim slaboumnim evropskim partnerima, sasvim je sigurno da je u tim nametnutim ratovaima širom sveta do sada poginulo više stotina hiljada nevine dece. Desetinama miliona preživele dece su srušeni domovi, pobijeni roditelji, mnoga su pomrla od gladi i bolesti. I nigde nije bilo UNICEFA da podseti (ne)odgovorne na prava dece.

Zar UNICEF ne zna da je austrijski diplomata, predsedavajući SB UN, sakrio dokument koji je potvđivao da su vlasti SRJ ispunile zahteve UN u vezi povlačenja vojske iz Bosne, samo zato da bi se usvojile sankcije protiv SRJ, koje su bile školski primer genocida. Umirali su svi: od beba, dece, mladih, starih. Umirali su očajni od gladi, zime, bolesti, ludila, nedostatka lekova, goriva, struje,  a odloženo pogubno dejstvo sankcija se ogleda u užasnoj socijalno-zdravstvenoj zapuštenosti i demografskoj katastrofi Srbije – najsiromašnije zemlje u Evropi. UN su išle toliko daleko u svojoj nehumanosti da su zabranile dostavu medicinske pomoći bebama u Republici Srpskoj, koje su umrle u istom danu, jer se, tobože, uvedene sankcije, od strane tako prepoštene organizacije, ne mogu kršiti.

U zločinačkom bombardovanju SRJ je ubijeno devedeset troje dece. Ubijana su deca na noši, na ulici, u igri, gladna i bolesna, i sramnih UN nigde nije bilo da dignu glas, da zaustave zločin nad nevinom decom. Naravno da broj dece koja su indirektne žrtve bombardovanja i danas raste geometrijskom progresijom. Epidemija malignih bolesti među decom je zastrašujuća. Doduše ne zna se da li ih danas više kosi glad i nemaština ili bolesti.

I gde je bio brižni UNICEF u svim ovim slučajevima? Po njima je izgleda najgore od svega to što je decu snašlo na putu ka Nemačkoj, a ne ono što ih je dovelo da krenu na taj put beznađa. Samo „ne smeju da se ponove prizori viđeni na srpsko-mađarskoj granici“, a sve ostalo iz bogatog arsenala zločina nad decom, valjda može? Decu po UNICEFU niko ne sme da dira, ali izgleda da ima pravo da ih ubija, bombarduje, da im ruši domove, ubija roditelje i po geopolitičkim potrebama, gladne, žedne i umorne seli hiljadama kilometara, čak na drugi kontinet.

Izgleda da bezdušnost i licemerje onih koji upravljaju našim bednim životima nemaju nikakve moralne ni ljudske granice i ove krokodilske suze dobro podgojenih birokrata UN, koji savršeno žive od ljudske bede, mogu samo da izazovu gađenje ali i pruže utehu, da se ne zažali za ovim pokvarenim svetom kad ga vernici boga dolara konačno povuku u katastrofu  – u Armagednon, na čemu danonoćno, svim silama rade, moćni neokonzervativni hrišćanski fundamentalisti, koji veruju da su odabrani, da će se spasiti, da neće goreti sa nama.

Ova lažljiva i licemerna civilizacija pronašla je lekove za razne bolesti, a propašće samo zato što nije pronašla lek za versko ludilo koje će, sasvim  sigurno, uništiti život na ovoj lepoj planeti.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: