Put u EU nije izbor naroda

Na prošle izbore izašlo je jedva 50% birača tako da polovina od tog broja znači da je listu SNS koju je prevodio Aleksandar Vučić podržao tek svaki četvrti građanin Srbije. Ako se tome doda da su se na toj listi nalazili Karići, Ilići, Vulini, Ljajici, Palme, i ko zna ko sve, SNS ne može nikako da pretenduje da je dobila više od petine glasova biračkog tela. Čak i da su svi oni za Evropu, i da znaju gde je i šta je EU, sve to uopšte nije dovoljno da se u ime građana Srbije ne odustaje od tragičnog puta u EU koja, ne samo da je veliki neprijatelj srpskog naroda, nego se sprdajući sa srpskim pregovaračima, šegači i sa srpskom sirotinjom i čitavim srpskim društvom koje se nalazi u nezadrživom propadanju.

Od „groznog papira“ podle i pokvarene Evropske unije, koja kopa zamke, došlo se već danas do toga da ne treba očekivati da nas oduševljava svaki njihov potez, a svaki je bio neprijateljski. Nikada nas nisu tretirali kao ljude.

Srbiji su uveli neljudske sankcije zasnovane na laži austrijskog diplomate, predsedavajućeg SB UN. Rame uz rame sa Hrvatima i muslimanima EU je vodila ogorčenu bitku protiv Srba od početka razbijanja SFRJ, a vodi je i danas, a malo, malo, poneki Haški sužanj umre u nekoj od njenih bezbrojnih tamnica.

Bombardovali su nas. Otimaju Kosovo i Metohiju. Oteli su nam nemerljivo ekonomsko bogatstvo, a sada otimaju i versko i kulturno nasleđe. I sa takvim potkupljenim podlacima i pokvarenjacima, niko sa trunkom dostojanstva ne bi sedeo u istoj prostoriji a kamoli  pričao o našem putu ka njima, ka EU , koja se raspada na naše oči.

Kako se može učestvovati u ravnopravnoj utakmici kad je potplaćena EU birokratija  i sudija, koji menja pravila u toku igre, i kontrolor i kapiten i najbolji igrač šiptarskog tima? Zašto se pravimo da to ne vidimo? Zar je moguć život bez imalo dostojanstva i samopoštovanja.

Oteli su nam i „kopnenu zonu bezbednosti“, otimaju i Gazivode što je nazabeležen slučaj čak i da smo dve susedne države – da obala susedne Srbije pripadne Kosovu!!! Otimaju čak i put Raška-Kopaonik u ovom ostatku Srbije, jer je najkraća veza sa vrhom planine, a mogu da odrede i da svaki Šiptar može da jaše svakog Srbina ako mu se tako prohte i da mogu na čitavoj teritoriji Srbije nekažnjeno da skandiraju: „Ubij, zakolji, da Srbin ne postoji“, a ne samo u Bujanovcu. Zamlaćujemo se sa odbranom naziva pregovora „Beograda i Prištine“ a ne „Srbije i Kosova“ praveći se da to nije isto, a jeste, jer kad Moskva upozori London, to znači da je Rusija upozorila Britaniju.

Vučić je još poručio u Jagodini da, ukoliko pred Srbiju budu postavljeni nemogući uslovi čije ispunjenje bi značilo da se pogazi srpska zastava, on u tome neće učestvovati i da je onda vreme za izbore.

Nažalost, naše neprijatelje uopšte ne interesuje srpska zastava, niti oko nje postavljaju bilo kakve uslove. Što se njih tiče mi možemo na jarbol da okačimo i ludačku košulju. Njih interesuje priznanje nezavisnog Kosova, legalizacija bombardovanja i neviđene pljačke i otimačine, i dalje cepanje Srbije. Ići na „neformalnu večeru“ sa Mogerini i Mustafom kad je savršeno jasno šta im je cilj, predstavlja čist mazohizam, ako se ne radi o nečemu drugom.

Dovoljno je samo baciti pogled na SSP i shvatiti u kakav su nas katastrofalan položaj doveli naši veliki prijatelji, isti oni koji otimaju nemerljivo materijalno i duhovno bogatstvo KiM, i to bi bilo dovoljno da se hitno raspiše poternica za onim hohštaplerom Đelićem i ništa manjom štetočinom Labusom, koji su čak bili opasniji po srpske interse od briselske birokratije.

Naši protestantski prijatelji, veliki prijatelji i vernici boga novca, uvažavaju nas beskrajno, cene i poštuju i rade u našem interesu. I naravno da ništa od toga nije istina. Preziru nas i rade o glavi, a zašto naše vlasti i pregovarači istrajavaju na tome, zašto pristaju na tako ponižavajući odnos nije baš najjasnije. Pričaju da to rade u interesu Srbije i srpskog naroda, ali to jednostavno nije istina. Kosovo i Metohija materijalno vrede hiljade milijardi dolara a kultruno i duhovno nemerljivo, i sve to mi menjamo, ne više za članstvo u EU, nego za otvaranje nekih poglavlja, trideset petog pre svega i iznad svega, zašta ni malom detetu ne treba objašnjavati šta će im.

Srpski premijer Aleksandar Vučić dalje  kaže da „da za Srbiju ekonomska situacija ne predstavlja problem, već da ga najviše plaše politički problemi koje drugi izazivaju“.

Šta na ovo reći osim da je Srbija stara i bolesna. Ogroman broj građana živi duboko ispod granice bede. Stotine hiljada starih žive sami, nesposbni za brigu o sebi. Čak je osamsto hiljada njih koje je vlast „zaštitila“-nije im oduzela ni dinara od bedne penzije i socijale, ali je povećala cenu struje, ulja, šećera, grejanja,…, a preživljavaju sa primanjima ispod 200 evra.

Novi poslovi i nova zapošljavanja postoje samo u političkom marketingu. Srpsko zdravstvo je u ruševinama i po kvalitetu je poslednje u Evropi. Domovi zdravlja postoje samo da održe iluziju postojanja zdravstvenog sistema, a sve se ostalo se plaća. Debelo. Ko ima pare, naravno. Đaci su poslednji na PISA testiranjima, škole su devastirane, nastavnici sa fakultetom primaju oko 330 evra. Proizvodnja je manja nego 1999.

Od svoje sirotinje Srbija mora da hrani, oblači, leči i greje desetine hiljada migranata samo zato što je neko namerio da od Evrope napravi američku kopiju, a uzgred se i Merkelova štimovala da dobije Nobelovu nagradu za mir, podgrejavajući  nadu belosvetske sirotinje, glumeći „majku Terezu“. Pošto je izvisila, migrante će početi da proteruje, a kako je luda Srbija jedina sigurna i najhumanija zemlja na svetu, gde će ih drugde nego u Srbiju, kojoj tragična ekonomska situacija i beda u kojoj živi stanovništvo, nije problem, kako vidimo.

Problem je samo u tome što Zapadu odgovara baš ovakva Srbija sa proporcionalnim izbornim sistemom i siromašnim, nepismenim i neškolovanim biračkim telom, čiju (ne)volju potom beskrupulozno koriste političari kojima su puna usta Evrope, NATO pakta i neumerene želje da nas hvale i poštuju oni koji nas gledaju sa gnušanjem i prezirom

Izbori dakle da, ali sa jasnim  programom šta se namerava učiniti kad se dobije vlast. Da ne bude da oni primaju plate i dnevnice, pregovaraju, putuju i uživaju, a da sirotinja posle na referendumu poklanja  Kosovo, kad joj obećaju neki dinar socijale.

Da bi se desile stvarne promene neophodna je promena izbornog sistema da se p(r)očisti politička scena Srbije. Ali većinski izborni sistem ne odgovara ni vođama, ni vođicama, ni partijskim klikama, ali ni Zapadnim ambasadama, pa će se ovo katastrofalno stanje u kome se nalazi naše društvo, novim izborima po strarom sitemu samo reprodukovati u još gore nekom novom, maglovitom i neodređenom, najavom „teških mera“. A kako postoje raznorazne teške mere, sve moguće mere, koje bude uvela naredna vlast, opravdavaće se podrškom naroda. A to samo znači da nam nema boljih dana. Tonućemo sve dublje. A do dna ima još. Ono što Srbin, i građanin Srbije uopšte, može da izdrži, ni životinje ne bi mogle, što je još jedan krupan razlog zbog koga je u Srbiji tako lako, svakim novim izbornim ciklusom ići sa lošeg na gore.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: