Za promenu, okrenimo se prijateljima

Za razliku od Čedomira Jovanovića koji „ne zna ko je doveo Koštunicu“, ni za koga drugog nije više nikakva tajna da je Zapad platio, organizovao i izveo petooktobarski prevrat kojim je Srbija izgubila nezavisnost i samostalnost i postala instrument kojim nameravaju da ponište zločin bombardovanja Srbije, da krvlju žrtava operu svoje prljave ruke, kakve ima i Čedomir Jovanović, s tim što on tvrdi da ima i čistu savest, što se ne bi baš reklo na osnovu njegove izbezumljenosti i užasa osećaja da će i on kad-tad morati da podnese račun za svoja (ne)dela.

Miloševiča su uklonili parama i pričom da je sve stvar demokratije i da će, kada ZLO ode iz Beograda, svi problemi sa Kosovom biti rešeni, jer u demokratiji drugačije i ne može.

Čim su se Đinđić i Koštunica osvestili, prvi je likvidiran a drugi marginalizovan. Potom su doveli srednjoškolskog nastavnika – narcisa Tadića, koga su proglasili lepim i pametnim i tapšali po ramenu uvek kad je stavljao potpise na dokumenta koja su Srbiji, malo -malo, izmicala tlo pod nogama.

Kad se i on osvestio, kad čak ni on nije mogao dalje, Merkelova ga je smenila i dovela je naprednjake koji su „koplje“ bacili mnogo, mnogo dalje od demokrata, potpisivali su furtom i ovo i ono, i duboko su verovali da će ih nemački prijatelji konačno nagraditi, ne shvatajući, kao ni prethodnici, da su oni samo potrošna roba suludog procesa stvaranja nezavisnog Kosova.

Tragično je da su svi srpski post-petooktobarski vlastodršci smatrali da su pametniji od svojih prethodnika, čvrsto uvereni da će baš oni sigurno ući u istoriju, da će promeniti narod, da ćemo konačno početi da ličimo na Nemce, da ćemo postati vredni i marljivi i da će nam, kad zaslužimo dobrim vladanjem,  možda dozvoliti da  kolektivno pristupimo protestantima.

Naše vođe nisu razumele da sve to što oni rade na korist Nemačke ništa ne vredi. Da u međunarodnoj politici postoje konstante, da se jedino u Srbiji vodi politika od danas do sutra, da je nemoguće od neprijatelja napraviti prijatelje, jer  Nemci srpski prijatelji, niti je ikad bilo niti će biti.

Razorili su nas i ubijali u dva svetska rata. Kriminalno i protiv svog Ustava bombardovali 1999. Od 1991. danonoćno rade protiv Srbije, dve decenije nam otimaju Kosovo i Metohiju – materijalno vredno hiljade milijardi evra a duhovno nemerljivo.

Hoće Nemci da legalizuju zločin bombardovanja i cepanja države Srbije priznanjem žrtve da su egzekutori u oba slučaja bili u pravu. Udružili se sa Hrvatima, koje smo „pobedili“- sudeći po našoj štampi i infantilnim političarima- i Englezima, našim starim i otvorenim neprijateljima, da Šiptarima, koje smo već pobedili sa 5:0, prave državu.  Pišu neka poglavlja i dopisuju amandmane na ono što su sami napisali, burgijaju i traže načina da srpski pregovarači, pod izgovorom da se drugačije ne može, na bilo koji način priznaju Kosovo i tako dobiju amnestiju za svo zlo koje su nam naneli. I da nas čak okrive za to zlo koje su oni počinili.

Zaboravljaju Nemci samo jedno, da je sve ono što su post-petooktobarske srpske vlasti potpisale, a protivno je Ustavu Srbije, Povelji UN, Helsinškom završnom dokumentu, presudi Badinterove komisije i Rezoluciji 1244, što je iznuđeno pretnjama, pritiscima, ucenama i lažnim obećanjima, NIŠTAVNO i pravno i  moralno.

Lažne su i tvrdnje da smo raznoraznim pogrešnim potpisima, u ovih 16 godina, dovedeni u bezizlaz, da se pravno više ništa ne može učiniti, da je sve izgubljeno, jer pregovori i potpisi suprotni domaćem i međunarodnom pravu nikada ne mogu postati pravno valjani. Nijedan zločin ili nezakonit akt ne može naknadno postati zakonit.

Za razliku od „prijatelja“ naših vlasti, pravi prijatelji naše države i našeg naroda niti prete, niti ucenjuju, niti potcenjuju. Uvek jasno i glasno kažu da ne priznaju nezavisnost KiM i da je za njih, za razliku od onih koji primaju debele plate da zastupaju inrterese Srbije, Srbija jedinstvena, sa Kosovom i Metohijom, kao autonomijom u njenom sastavu.

Da li je bar malo sram ovaj maloumni hor lažnih stručnjaka i prodanovića svih fela kad govore o ništavnosti Rezolucije 1244 i našoj nemoći da bilo šta učinimo, posle jasnih i poštenih reči kineskog ambasadora u Beogradu Li Mančanga, za koga je „Kosovo deo Srbije i da pitanje treba rešiti na osnovu Rezolucije 1244“

U Rezoluciji, tačno piše kakav je status Kosova, da je Kosovo sastavni deo Srbije i u tom smislu Srbija ima našu punu podrsku“, rekao je ambasador Li, koji se danas nalazi u poseti Jagodini.

Međunarodna situacija se drastično promenila u ovih nekoliko meseci. Da li ta notorna činjenica uopšte dopire do naših pregovarača? Kakva je to sila koja ih i pored svih poniženja vodi u još dublja poniženja? Kako je moguće da idemo da šenimo pred neprijateljima umesto da se okrenemo prijateljima i onima koji nas cene i poštuju.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: