Lud zbunjenog

Do nedavno, svet je živeo u užasnom strahu od Zapadnih (na)silnika, ali sada je stvar potpuno drugačija, mada se Zapad još uvek ponaša kao da je sve isto kao nekad, da li da ohrabri sebe ili stvarno nema predstavu da svet nije ono što je bio. Ima doduše puno lakeja koji glume idiote i aplaudiraju još uvek na svaku budalaštinu koju izvale Zapadni mudraci, ali i to je sve u funkciji masovnog razbijanja straha i oslobađanja ogromne ljudske energije koja je predugo bila zapretena u mrežama lažne demokratije.

Koliko Amerika misli da je svet sačinjen od gomile ludaka bez mozga pokazuje njeno upozorenje da

„Rusi u Siriji bacaju kasetne bombe na mirno civilno stanovništvo“.

Naravno da je Amerika zadnja zemlja u kosmosu koja bi smela da izrekne takvu optužbu, čak i da je istinita. Poenta je u tome da se oni usuđuju da uopšte govore o tome, a to samo znači da se prave ludi ili da ne pamte.

Ipak, pre će biti da oni smatraju da jedino oni imaju ekskluzivno pravo da mirne građane, širom sveta, zasipaju kasetnim bombama, jer to čine zbog njihovog dobra, a ako neko i nastrada, pa to je samo kolateralna šteta američkih napora da im donesu to dobro: oslobode ih nekog tiranina, uvedu demokratiju, zavedu liberalni kapitalizam ili im prirede nekakvu drugu dogodovštinu opasnu po život, iz bogatog arsenala njihove bahatosti i umišljenosti.

S druge strane

sud u Beogradu osudio je danas zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Nemanju Šarovića na mesec dana zatvora, uslovno na godinu dana, zbog paljenja zastave SAD 2012. godine.

U saopštenju Višeg suda navodi se da je Šarović kriv zbog izvršenja krivičnog dela povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije.

Amerika je avionima koji su bili obezeženi njenom zastavom, bez odobrenja SB UN, 78 dana i noći zasipala Srbiju tomahavcima, kasetnim bombama, bombama sa osiromašenim uranijumom, i za to vreme nanela Srbiji i svakom njenom građaninu nemarljivu materijalnu štetu, u kosti uterala ogroman strah, pobila više hiljada ljudi i ubila devedeset troje dece, neku i na noši. I niko ni dana nije bio osuđen. Doduše jeste, ali je DOS-ovska banda sve presude poništila.

Ali mi smo pravna država i kod nas ne može tako. Opasnije je zapaliti jednu običnu krpu koja se zove zastava nego pobiti toliko ljudi i načiniti toliku štetu. Da se čoveku zgadi život i da zažali što se uopšte rodio, što je prinuđen da upozna jedan krajnje licemeran svet za koji neće biti nikakva šteta kad ga idioti unište.

I Angela Merkel, koja se samo pre neki dan narugala Vladi Srbije dajući podršku Kosovu da postane član UNESCO, tvrdeći time da je sasvim normalno da se o preostaloj srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na Kosovu brinu oni koji su je rušili i palili, hvali u Madridu Vladu Srbiju u vezi sa odnosom prema migrantima.

Kaže Merkelova da zidovi nisu rešenja, a mi uglas vičemo da je to tačno, da mi nećemo dizati zidove – „taman i ćuskije da padaju“, kako to kaže Vučić. I nećemo, naravno, jer su zidovi oko nas podignuti, pa nema potrebe da mi dižemo duple zidove. Onaj koji bi trebali, prema Makedoniji, ne dižemo, a imamo i novi koridor iz Bugarske. Hvali nas i Orban, koji je digao zid, jer i on shvata da je najbolje da Srbija postane izbeglički kamp.

Sasvim je svima jasno da će se u Srbiji zadržavati sve veći broj migranata, a to je i Vučić potvrdio u Madridu, tražeći od Evrope da nam kaže šta joj treba, da mi to učinimo, kao da to Evropa davno nije rekla, da joj treba Srbija koja će da postane izbeglički i trijažni centar. Da naša vekovna zemlja, za koje su živote davali naši preci, postane evropska i svetska deponija trećesvetske sirotinje.

Hranićemo, grejaćemo, lečićemo desetine hiljada ljudi iz Pakistana i Avganistana  koji su poterani od Soroša da traže bolji život, ili nešto drugo što je on naumio, a njihove države su glasale da se bandi iz UČK poveri briga i srpskim svetinjama. Imamo li bar malo dostojanstva da državljane tih zemalja ne primamo. Posebno, jer su to regularne zemlje, članice UN i UNESCO i kako je moguće da oni bez viza i pasoša prolaze srpsku granicu kao da ne postoji, a građani Srbije sa pasošima drežde čitav sat da uđu u Bosnu preko slabo prometnog graničnog prelaza Kotroman.

S jedne strane, na lojalnim građanima treniramo strogoću policije, carine, granice i ostalih atributa države, a sa druge strane, po nekom dogovoru, puštamo stotine hiljada ljudi, od kojih to mnogi ne zaslužuju, da krstare Srbijom bezobrzirnije nego svoijm zadnjim dvorištem.

Naravno da se na ovolikoj gomili laži i hipokrizije ne može izgraditi siguran i prosperitetan svet. Jedino ako dođe vreme da se dobro uvek nazove dobrim a zlo zlim ima nade. Međutim, mrka kapa! Osioni i obesni Zapad nikada neće pristati na to da njegovo zlo sve žrtve bezuslovno ne prihvate kao sopstveno dobro. Pogotovo što velike lidere, lideri  malih zemalja održavaju u tom suludom uverenju, hvaleći svaki njihov naopaki potez kao nešto najbolje što čine.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: