Pukla tikva

Medijski mrak koji je pao na Srbiju postao je neizdrživ. Nigde ni razgovora ni kritike, samo beskonačne tirade. Sve same pohvale vlasti samoj sebi. Svi im čestitaju na uspešnim ekonomskim reformama, liderstvu, ne samo regionalnom nego i šire, svi nas tapšu po leđima, samo Srbija zna kako sa nerešivim problemom migranata.

Najavljene su već desetine milijardi dolara stranih investicija, kapitalnih ulaganja, boljeg života koji samo što nije, pravljenja najboljih čipova, najboljih kamiona, najboljih autobusa, najbolje poljoprivrede, beogradskog čuda na vodi, stanova od 300 evra po kvadratu za mlade,…

Pošto se kao zaposleni vode oni koji rade bilo šta bar dva sata mesečno, a kao novozaposleni vode i oni kojima se, posle isteka, produžuje rad na određeno vreme, nezaposlenost je pala na najniže granice, inflacije gotovo da nema, javne finansije su kao apoteka, BDP raste za 0.001% godišnje.

Smanjene su penzije pod izgovorom da su penzijski fondovi opustošeni. Penzioneri međutim tome nisu doprineli. Oni koji nisu znali da vode fondove, koji bi trebali da snose krivičnu i materijalnu odgovornost, imaju velike stanove i velike plate i penzije.

Penzija je odložena štednja pomnožena sa faktorom doživljenja i njeno smanjenje je isto kao kad bi banka rekla štediši da ne može da mu isplati čitavu štednju već umanjenu, zato što nije znala o njoj da vodi vodi računa. Da ju je uludo proćerdala.

Smanjene su ionako bedne plate, smanjena je time potrošnja, smanjuje se time i trgovina, i proizvodnja, i izvoz, i prihod od PDV,…a iz smanjenja svih aktivnosti ne može doći ni do kakvog napetka, a kamoli do dinamčne privredne aktivnosti i do dramatičnog skoka Srbije na nekoj listi Svetske banke.

Zakon o radu pre liči na zakon o slugama, profesor srednje i osnovne škole prima prosečno oko 350 evra, što je ispod proseka u Srbiji, a po školskoj speremi ta grupacija je daleko iznad proseka. Hoće vlast dualno obrazovanje, a da su sagovorniku iz Švajcarske rekli kolika je plata nastavnika čovek im ne bi poverovao.

Obrazovanje se dakle nipodaštava, zdravstveni sistem je srušen, na delu je obrazovna -zdravstvena – socijalna – ekonomska i demografska katastrofa, a šta će se desiti kad sve razumne zemlje zatvore granice za migrante, a mi nećemo, jel’da, taman da padaju ćuskije, bolje da ne razmišljamo.

I sad vidimo da je pukla tikva. Na delu je obračun Kurira, Informera i Pinka, odnosno njihovih mentora. Duvali su u istu tikvu i ulepšavali stvarnost kako kaže Rodić. Međutim njihovi interesi i interesi njihovih gazda su se ozbiljno sudarili. Vulin kuka da je u toku rušenje Vučića jer velikim silama ne odgovara da Srbija bude stabilna i da ima jakog premijera.

Srbiji je međutim, pored jakog premijera, potrebna i jaka i odgovorna Vlada, jaki ministri, jaki poslanici i jaka Skupština, jako i nezavisno sudstvo, i da je to tako, a nije, nikakav političko -tajkunsko -kriminalni obračun lažnih elita ne bi mogao Srbiju da dovede u nepriliku niti bi one bile ikome zanimljive izuzev organima gonjenja.

U Srbiji je na delu jak premijer na pogrešan način. Sve se svodi na: Ja ne dam, Ja dam, E baš ne dam, E ja neću, … Srbiji trebaju odgovorni timovi i jake ličnosti a ne ministri koji ne smeju da pisnu, niti Skupština u kojoj se nadmeće nekoliko pravolinijskih poslanika bez sopstvenog mišljenja, a ostali ćutolozi i klimoglavci samo naplaćuju dobre plate i dnevnice, za male pare jedu u skupštinskom restoranu i guraju sirotinju u još veću bedu svojim roBOTskim pritiskanjem tastera za glasanje, a od bogatih i bezobzirnih prave još bogatije i bezobzirnije.

Od aktuelnog sukoba Srbija može da ima koristi ako se oni, koji po opisu posla treba nešto da rade, oslobode straha i počnu konačno da rade ono zašta primaju platu, a ne ono što im se diktira.

Jedino slobodna, ekonomski, obrazovno, zdravstveno, socijalno, vojno, pravno i pravedno jaka Srbija može biti faktor stabilnosti i respektabilna zemlja. Stara, bolesna, siromašna i zaplašena Srbija može da služi samo za žaljenje i sprdnju.

Ova država sa jakim premijerom i nejakim ministrima, u tami medijskog mraka i neizdržljive propagande, ne treba da se ruši. Sama će se urušiti jer su parametri na kojima se zasniva zategnuti do krajnjih granica, što svako može da vidi iz besa naroda.

Milošević je 1990. proklamovao dva cilja: Švedski standard i brze pruge, što tada nije bio nerealan cilj. I ismejavan je deset godina i mnogo posle toga. U njegovoj „diktaturi“, izuzev dva-tri lista i dve-tri TV stanice, svi su bili protiv njega, a „pas sa maslom ne bi pojeo“ gadosti o koje su napisane o njemu, njegovoj politici i porodici, što nije bilo normalno. Ali nije ni normalno stanje da se ne sme ništa prokomentarisati, da se skidaju emisije, da se ne sme imati suprotno mišljenje glavnom i jedinom mišljenju, ili da je greh da se neko zalaže za neku drugu opciju ili što veruje da neka druga ličnost može bolje da radi neki posao. Dok se to ne izmeni, nema nikakvog napretka i nikakve stabilnosti. Bilo bi tragično da se to ne razume.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: