Покајте се

Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ у Скупштини Србије, је рекао да је на међународном плану јасно да је велики број земаља опредељен да поштује поредак и да се противи чланству једногласно проглашене државе и додаје да је и кампања Србије уродила плодом.

Очигледно је да Дрецун није читао резултате гласања јер да јесте знао би да су се о предлогу да Косово буде примљено у чланство Унеска на Генералној конференцији у Паризу изјасниле 142 земље: 92 су биле за, 50 против, 29 је било уздржано, а 15 није присуствовало гласању.

Косово није успело само из техничких разлога – зато што је била потребна двотрећинска већина, али да се убедљив број земаља изјаснио за пријем Косова, готово читава Европа, сви наши жалосни суседи, у то нема никакве сумње. За Косово су гласале 92 а за Србију 49 земаља и ми.

Србију, једну стару, храбру европску земљу, победницу у два светска рата, земљу у коју је НАТО ушао на превару – злоупотребом Резолуције 1244 СБ УН, поразила је банда наркодилера и трговаца људским органима  која је Западним трговцима и њиховим пришипетљама дала оно што им треба и ту је прича завршена.

Запањујуће је да Дрецун позива Брисел и Вашингтон да МОРАЈУ да изврше притисак на Приштину, позива их да притисну сами себе, јер је ваљда и деци јасно Приштина не ради ништа на своју руку. Позива их „наивни“ Дрецун да признају да су погрешили што су нас бомбардовали, да сами себи ставе лисице и приведу се добровољно пред међународни суд за почињене ратне злочине.

Па да ли овај Дрецун зна шта прича и да ли је свестан реалности или само себе убеђује да све то није тако како изгледа, јер му добро плаћена функција сасвим одговара, и било би добро да траје што дуже а да он нема грижу савести.

Запад, на нашу жалост,  има само један једини задатак: да легализе ту криминалну државу коју је створио злочином и насиљем над међународним правом, да на тај начин опере себе и своје пулене, па да затим настави даље разбијање Србије по познатом сценарију.

Али има ту један проблем. Свет очито више није што је био. Јасно је такође, и из овог гласања у  Унеско, да отпор безумној и неконтролисаној сили расте, што опет, са своје стране, не значи да ће се за нас десити нешто повољно, јер смо ми тренутно мало значајна али веома погодна монета за поткусиривање, мада Дрецун вероватно мисли да се Брислу и Вашингтону тресу гаће од његове празне приче, за домаћу употребу.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: