Ruganje

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i državni sekretar za evropske poslove ministarstva spoljnih poslova Francuske Arlem Dezir prisustvovali su ceremoniji polaganja venaca na Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

Francuski državni sekretar za evropske poslove Arlem Dezir istakao je veliku posvećenost produbljivanju odnosa između Francuske i Srbije.

Srpski i francuski narod su saveznici

klikće Dezir, bez imalo stida i srama, ili misli da smo baš svi poludeli, da se ničega ne sećamo.

Dakle, baš na dan kad je Francuska glasala da srpsko kulturno duhovno i istorijsko nasleđe na KiM postane vlasništvo nasilnika, ubica i piromana, od kojih je nemoguće zapaliti i običnu sveću na pravoslavnom groblju na KiM, ako i ono nije zatrpano smećem, gradonačelnik Beograda i njegov francuski gost su položili venac i zahvalili se Francuskoj!  Na čemu?

Pa baš juče i nije bilo nikakvog drugog razloga osim da se zahvalimo Francuskoj što je glasala za prijem Kosova u UNESCO – i verovatno prisilila mnoge frankofonske zemlje na isto svetogrđe, kako bi izgleda glasala i neka druga, zvaničnija Srbija, da je sigurna da bi to prošlo bezbolno.

Zvanična Srbija se zahvalila zvaničnoj Francuskoj i u to ime položila i venac zahvalnosti na taj tužni dan svetske sramote. Iskazala je Srbija zahvalnost zemlji koja nas je bestijalno bombardovala, zasipala uranijumom, ubijala decu na noši, agitovala i glasala za  otmačinu našeg nemerljivog materijalnog i duhovnog bogatstva. Tako sraman čin ne bi mogao da se desi ni među urođenicima u nekoj prašumi 19. veka , bez obzira na ogledalca i đinđuve koje bi im ponudili nadmeni evropski licemeri.

Može li neko da zamisli nadrealnu scenu da gradonačelnik Prištine, ili onaj Duraković iz Srebrenice iskazuju Rusima zahvalnost u danu kad su uspeli da ospore englesku rezoluciju o Srebrenici ili prijem Kosova u UNESCO?!

Naravno da je to nezamislivo i u najluđim snovima, ali u najluđoj državi na svetu ne da je nezamislivo, to se stvarno događa.

Mali je juče mogao da bude veliki, da je gospodina Dezira poslao tamo odakle je došao, ali je on ipak odlučio da ostane mali. Sigurnije je. Očito je da nije uzalud rečeno: Nomen est omen.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: