Има ли ко да бар поцрвени од стида

Уставни суд Србије одбацио је захтев за оцену уставности Бриселског споразума јер је већином гласова оценио да је реч о политичком а не правном питању.

Није наравно требало неко велико знање да се види да то није тако, али је неко проценио, погрешно наравно, да ћемо и тим бесмисленим уступком умилостивити Брисел и Вашингтон, као да стотине ситуација у којима су намагарчили представнике наших власти после пуча из 2000. г. није био довољан наук, чак и за испод просечно интелигентног човека. А изгледа да није. Просто да човек не поверује да је тако шегачење уопште могуће са одраслим људима.

Ваљда је данашњи шамар Улрике Луначек сасвим довољан за отрежњење и охрабрење за почетак ослобађања од стида и срамоте што се ради против себе, против струке, против интелектуалног поштења, против морала и против интереса Србије.

Одлука о суспендовању споразума о Заједници српских општина није непријатељски акт према Србији, сматра потпредседница Европског парламента Улрике Луначек, а уколико Уставни суд одлучи да је споразум у супротности с косовским уставом, треба мењати споразум.

Оно што важи за Шиптаре за Србе не важи, јер Шиптари имају морала и утицаја а унутар њиховог друштва није ни здраво ни препоручљиво урадити било шта супротно главном интерсу – остварењу старог сна, уједињења свих Албанаца у једну државу.

Нажалост, и ове власти су наставиле погубну политику који су започели петооктобарски пучисти, којима је саопштено да је албанско питање у Србији демократско, да ће Милошевићевим уклањањем сви проблеми бити решени преко ноћи и да ће Србија хитно ући у ЕУ.

Свака нова гарнитура је слепо веровала да претходна није била довољно вешта, да ће управо она решити све историјске странпутице и да ће као таква, посебном милошћу остати да влада вечно.

Свака српска власт је веровала у немачко или неко друго западно пријатељство уопште не схватајући колико су они за њих минорни, колико их презиру и са каквом их лакоћом замене кад их потроше и искомпромитују у народу.

Може ли сад Уставни суд Србије да одговори како то да су за потпредседницу ЕП и за такозвани (како се каже у нашој штампи) Уставни суд Косова  Бриселски споразуми правно питање а за нас политичко?

Како је могуће да су радње против Устава Србије (суспензија закона Србије на Косову), против пресуде Бадинтерове комисије и против Резолуције 1244 нешто што не подлеже оцени Уставног суда Србије, а директно се тичу поступања против ових најважнијих докумената домаћег и међународног права, јер и унутрашње и међународно право, и данас, КиМ дефинишу као аутономију, међународно додуше као суштинску аутономију, у оквиру суверене и територијално целовите Србије.  И само се морало преговарати о садржају и обиму те суштинске аутономије Косова, да се поштовао Устав Србије и међународно право. А није.

Ништа, дакле, није прече ни обавезније од тога да Уставни суд Србије оцени да ли су ти преговори са косовским Албанцима у складу са Уставом Србије или нису и то судијама нико није требао да каже, то су морали сами да знају.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: