Променити изборни систем – па на црту

Премијер Вучић је већ изашао на црту- како воли да каже, пре времена додуше, и користи седнице Народне скупштине да бесконачним самоинтервјуима промовише своју виртуелну политику, која међутим доноси тешке стварне последице.

„Искрено, видим да народ не подржава наjвећим делом реформе коjе морамо да спроводимо и због тога се лоше осећам, jер нема смисла да се то ради ако грађани нису за то“

Који саветник му је уопште саветовао да ради посао против народа и његове воље? Па није ваљда очекивао да ће народ још да му аплаудира пре него што сам измакне столицу испод себе, само зато што су му безумним мерама навукли омчу на врат?!

Просто је невероватна била намера премијера да са подсахарским платама почнемо да личимо на Немце. И зашто би ми уопште личили на Немце кад би мало који народ на свету волео да личи на њих. Убијали су у Србији 100 талаца зе једног убијеног немачког окупаторског војника и бомбардовали нас крвнички 1999., а данас врше безуман терор над Србијом у намери да нас присиле да само дамо Косово.

И које су то реформе урађене? Првог маја Влада је заседала да помери почетак радног времена, да би се показало колико она напорно ради, чак и на празник. И какви су резултати те чувене реформске мере? Никакви, наравно.

Много би делотворније било да су прочитали прогнозу која је најављивала велике падавине и да су наредили штабовима по општинама да очисте канале и продубе корита река и потока, изграде нове и ојачају старе насипе, чиме би се катастрофалан  учинак поплава значајно смањио.

Закон о раду су писали послодавци. Радници немају радно време, раде и више од премијера, и суботом и недељом, и празницима, наравно неплаћено, а ако се пожале или затраже нека своја права лете ван. Не смеју притом да се разболе, младе жене не смеју да рађају децу. А плате? Мизерне, неуредне и такве какве су, многи радници морају део одмах да врате газди. Газде у Србији су посебна трагична прича.

И уместо да власти обуздају апетите тајкуна, лажних привредника, своје камариле, криминалаца, директора по јавним предузећима,… незаконито су умањили пензије, које ће нека следећа власт морати да врати, и умањили ионако бедне плате за 10%, повећали су при томе акцизе, ПДВ, струју, комуналије, при нултој инфлацији -како воле да кажу. Наравно, у беспарици коју су наметнули, чудо је да инфлација није -10%.

На пут ка безнађу послали су нове стотине хиљада несрећника, просвету су закопали у блато. И сад би да оживе НИП – пропалу Динкићеву идеју кречења школа, болница, умивање фасада, да нови извођачи и подизвођачи поново покраду народне  паре, а да школство и здравство падну толико да се више никаквим мерама не могу подићи.

Пензије су, на сва звона повећали за 1.25% и премијер каже да ће 1.2 милиона људи имати примања као никада до сада. Шта рећи на ово а не остати без икаквог текста од запрепашћења. Људи који примају 10.000 добиће сада 10125 и то је примање као никада до сада. Зна ли уопште премијер нешто што се може купити за 125 динара, пре него што уведу РТС претплату од 150 динара па ови несрећници приме најнижу пензију икада и остану у дефициту за 25 динара.

Вучић је рекао да ће просветни радници бити радосни на помоћи од 55 евра. Ако је то тако, јадна је то земља. Дотакли смо дно ако факултетски образовани људи треба да буду радосни кад им власт баци кошчицу. Нису радосни. Још нису толико пали, како је премијера уверила једна синдиклна алапача, прилично гласна прошле године у штрајку, купљена у међувремену од власти и похваљена од стране премијера у Скупштини. Она га је вероватно уверила да ће просветна марва поумирати од среће кад јој баце тих 55 евра. Неће. И то мора да зна и Вучић и та припроста жена која је задовољила своје апетите на рачун колега који једва састављају крај са крајем.

Преко 850.00 ученика зна да њихови учитељи добијају помоћ и да ли уопште та власт размишља колику штету наноси народу и држави објавом да на социјалним случајевима почива школство. Нисмо ми Индија у којој је сиромаштво учитеља врлина. Ко ће у Србији, у којој се сиромашан човек сматра неспособним, да поверује бедном учитељу коме власт додељује помоћ. Отели су учитељима од плате, могли су да слажу и кажу да су вратили један делић, због ђака и због државне срамоте.

Не може се на црту са Срђаном Вербићем који нема никакв стручни и академски углед, који је своју фотељу схватио као бедем са кога се руга просветним радницима који су по знању, угледу и моралу далеко изнад њега.

Трагично је да министар просвете није радио ни у једној школи, нити на факултету, да је завршио физику а докторирао на прављењу тестова за основне школе. Неко га је очито спремио да га потури као плутајућу мину под образовни систем и погубност његовог рада не види само премијер који у Скупштини, после 3.5 године власти,  показује слику неке школе која нема тоалет, окривљујући за то претходнике, уместо да је Вербића најурио са посла јер је он једини одговоран.

На црту дакле? Наравно! Али по веђинском изборном систему, у изборним јединицама од 25-30.000 бирача, да сваки део Србије буде заступљен, да људи добију изборе на име и презиме, а не да се састави листа улизица и потпуно безначајних ликова који осим подрепашења вођи немају више никакав квалитет, који ни у свом селу не би добили изборе, јер огромна већина њих нема никаквог угледа, чак ни у својој широј породици.

Српска политичка сцена би се прочистила до непрепознатљивости а партијски БОТови би се вратили у ништавило у коме су и били док их мутљак пропорционалног система није нанео у фотеље и синекуре.

Наравно већински систем не одговара ни партијским кликама ни Западним менторима, али би свако разуман поздравио победу Вучића, Дачића, Стефановића,…, на Новом Београду, Врачару, Старом Граду,…, при једнаком приступу медијима и осталим условима који одликују нормална демократска друштва.

Читамо да су неки полицајци оптужени да су рекетирали спортисте Емирата са 200 евра, што је страшно ако је тако. Али исто тако читамо, да је Динкић, продукт накарадног пропорционалног система и лажне демокртије, угасио своју странку УРС, која дугује 153 милона. Дуг – или бесрамна пљачка, као и увек, биће пребачен на грбачу грађана Србије. Наравно клика се обезбедила тако што председник странке не може да одговара. Ни за преко милион евра, ни за Националну, ни за упад у институције система, са „чарапом на глави“ – како је волео да то прикаже Шешељ.

Пропорционални систем, очигледно,  врти исте кругове и скоро исте људе који чувају једни друге. Ако сјаше Курта, узјаше Мурта. Све чешће међутим они јашу у коалицији. Што би силазили са српске раге,  која може да тегли све њихове привилегије, трошења, бахаћења, иживљавања. Увек ће добити изборе нека листа, ова или она, скрпиће се власт по линији интересних скупина и све тако док народу заиста не пређе вода преко носа. А то је ту негде.

Ову фарсу са највећим примањима икад и помоћи просвети народ је примио готово незаинтересовано, али кроз ту громогласну тишину надире огорчење, које је коначно видео и Вучић.

Он је једном  рекао: Кад не знам шта да радим, ја питам Немце и урадим како ми кажу. Немци су међутим данас забављени своме јаду, а нису уопште неки пријатељи, бар не онако како их је Вучић представљао. Кога данас питати? Народ? Чини се да је после свега то касно и неумесно. А и наш народ је ионако незахвалан, лењ, неће да се промени, одбија реформе и незаслужује га.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: