Naopako brojanje

Dugo su nas DOS – ovski politčari ubeđivali da su članstvo u EU i zalaganje za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije dva odvojena procesa, na dva potpuno odvojena koloseka.

Uopšte im nije bilo za nauk to što nas je Evropa bombardovala iz sasvim suprotnih razloga, niti što su brojni evropski političari nagoveštavali da će, za početak, uslov dobrosusedstva i saradnje svih država u regionu (prećutno priznanja Kosova) biti neophodan da bi se pristupilo Uniji.

Naravno da nije sporno da u toj evropsko – srpskoj železničkoj igri zaista postoje dve kompozicije, ali one, na žalost, jedna drugoj jure u susret, po istom koloseku, sa izvesnošću skorog sudara. Da je to tako potvrdio je još odavno Jelko Kacin tadašnj izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju:

“Srbija će morati da odgovori na jasno i jednostavno pitanje iz upitnika kolika je površina Srbije i koliko ima stanovnika”

Pošto smo aplicirali za mesto kandidata za članstvo u EU, u tom sudaru stvarnosti i iluzija, već u prvom domaćem zadatku, dakle, moraćemo urgentno da odgovorimo na nekoliko od hiljada pitanja koja pred srpsku birokratiju postavlja evropska. Recimo, kako se zove država koja aplicira i kolika joj je površina?

U našem slučaju ime države je valjda nesporno i za nas i za EU: Srbija. Za nas bi površina trebala da bude 88.361 km2 a za EU 77474 km 2 – sudeći po Kacinovom likovanju, a to je upravo ona tačka u kojoj će se u isto vreme, na istom mestu i u istoj ravni naći srpska i evropska kompozicija.

Još tada je ministar inostranih poslova Jeremić, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, bio izričit:

“Ako Vlada Srbije dođe u nemoguću situaciju da mora da bira između Kosova i evropskih integracija moraće da odustane od ulaska u EU”

Da li je virtuelna politika mogla da učini čudo, da ona dva voza, kao u crtanim fimovima, prođu jedan kroz drugi, svaki svojim smerom, bez ikakvih posledica? Da srpski „ero“, poput onog iz starih viceva, opet ispadne pametniji od Engleza, Francuza i Nemca, zajedno?

Naravno da nije, i to nije sporno, sporno je samo to što i naprednjaci, DOS – ovski naslednici, i pored nemilosrdne očigledne nastave kojoj ih svakodnevno podvrgavaju i Evropa i Amerika, opet veruju u iluziju nekog našeg prepametnog balansiranja oličenog u ponavljanju besmislene teze da je „Srbija odana i Rusiji i EU“, valjda po šablonu čuvenog epitafa: Ovde leži Jaša Prodan, kralju veran, Titu odan.

Osim toga što je takva politka nemoguća i u najbolesnijim snovima, nemoguća je i faktički jer srpsku vlast već vode ili kontrolišu strani faktori preko NATO oficira koji sedi u ministrastvu odbrane, engleskog eksperta u ministrastvu unutrašnjih poslova, Blerovih  delivery unit-a, MMF, WB, EBRD,…eksperata, raznih plaćenih i neplaćenih savetnika, delegacija iz EU, ambasadora Zapadnih zemalja, Zapadnih NVO,…

Ako se zna da su sve oči uprte u Nemačku, koja nas je bombardovala i otima Kosovo, a pri tome se proglašava za našeg najvećeg prijatelja, potpuno je očigledna naša lažna odanost Rusiji, ali je sasvim jasno da tako prevrtljivu politiku ne ceni ni Zapad, pa ni od odanosti našim „velikim prijateljima“ nećemo imati nikkave koristi, što se manifestuje u naoružavanju Hrvatske, snažnoj podršci Kosovu, devastaciji Srbije kroz njeno dalje cepanje i pretvaranju Srbije u trijažni centar i izbeglički logor za migrante o trošku srpske sirotinje.

Nema nikakve sumnje da je Amerika nemerila da protera Rusiju sa Balkana te da će uskoro tvrdim potezima isterati srpsku vlast na čistinu. Igra našeg lažnog balansiranja je završena. To je bilo samo trenutno odsustvo interesa a sada se uklanjanje Rusije sa Balkana, iz srca Evrope, pokazuje kao američki geopolitički interes prvog reda. Mi smo na prvoj liniji fronta – kako kaže Keri, a čini se da toga uopšte nismo svesni.

Na prvoj liniji fronta možemo samo teško da postradamo kako god da bude, ali za Ameriku su mrtvi i ruševine samo kolateralne štete koje su neminovna nužnost tektonskih geopolitičkih potresa. Uvukli smo se, nažalost, u Zapdni politički krevet, flertujući pritom sa Rusijom, i sasvim je prirodno što se iz tog protivprirodnog političkog bluda – koji smo samohvalisavo nazivali pametnom i balansiranom politikom, nećemo izvući bez teških posledica. Ako se uopšte i izvučemo jer smo se u tom odvratnom promiskuitetnom blatu -koje je započelo petooktobarskim pučem, zaglibili do guše.

A za neki dan propagandna mašinerija će da zatalambasa o novoj pobedi Srbije, o otvaranju poglavlja – trideset petog, kao da smo ludi, kao da ne znamo da poglavlja počinju od broja jedan, kao da ne treba da se počne sa prvim poglavljem, da se složimo oko toga kako se zove zemlja koja aplicira za prijem u EU i kolika joj je površina. Za početak ili za kraj.

Ali tada bi se i ludi setili o čemu se radi, pa brojanje umesto od broja jedan počinje od broja trideset pet, da se stvari prikriju još neko vreme, da Srbija (bez Kosova) postane izbeglički logor kako je obećano Guterešu i Štajnmajeru, pripremi teren za ulazak u NATO, zadužimo zemlju novim kreditima za naoružanje po NATO standarima i galopom jurnemo u bedu zemalja trećeg sveta EU.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: