Amater Gebels

Neposredno pred izbore u Venecueli ubijen je „kontroverzni“ opozicionar, a Nikolas Maduro je u svetskim medijima odmah optužen za „eliminaciju“ političkih protivnika.

Do tada gotovo beznačajna politička figura i čovek za koga većina Venecuelanaca nije ni čula, u svetskoj i domaćoj „nezavisnoj“ javnosti ovenčan je oreolom mučenika postradalog u borbi protiv „represivnog režima koji ubija političke protivnike.“ U istom danu, posle svega nekoliko sati, počele su da se ređaju osude „politički motivisanih ubistava“ i pozivi „boraca za ljudska prava“ da se zaustave „monstruozni odredi smrti“, kojima država nastoji da fizički eliminiše svoje oponente.

Svaka sličlnost sa Vukom Draškovićem i njegovim pominjanjem eskadrona smrti je namerna. To je onaj opozicionar koji uspeva oba puta, u navodnom atentatu, da eskivira metak. Da mu jedan metak okrzne levu a drugi desni stranu glave, a pucali, navodno, vrhunski specijalci, iz Miloševićevih eskadrona smrti.

U finišu izborne trke 2000. kidnapovan je i ubijen Ivan Stambolić. Optužen je naravno, bez ikakvog dokaza Milošević i to je bio teg na izbornom tasu koji ga je definitivno slomio.

Miloševič nije imao nikakvog razloga da ga ukloni jer je Koštunica već bio protivkandidat, izbori su bili u finišu, a sam Milošević je bio već tada toliko satanizovan da bi ga se i rođena majka sasvim sigurno odrekla da je bila živa, tolika je bila jaka propagnada Zapadnih plaćenika svih vrsta.

I negde sredinom dvehiljaditih, u TV Dnevniku u pola osam, usred večere, gebelsovci prikazaše neku jamu sa komadićima trenerke, patikama, kostima i nešto kreča i ispričaše priču da su to ostaci Stambolića koga je ubio Milošević i posuo krečom. Bez ijednog dokaza naravno, a već sutradan je svaka baba u Srbiji znala kakav je zločin počinio Milošević. Takav je naš narod. Priča kao da je svaki lično gledao to posipanje krečom.

Pravo je čudo da je Milošević uspeo da se održi na vlasti deset godina posle tako ubitačne satanizacije ali je blisko i verovanje da ga je Zapad svesno držao dok nas nije izbombardovao, ustanovio nova pravila globalnog  ponašanja, potrošio zastarele rakete, zasuo nas uranijumom i surovo ga potom uklonio kad im više nije bio potreban, pošto su nad nama izvršili sve potrebne probe, boreći se isključivo protiv Miloševića, jer su nas voleli i ubijali samo kolateralno.

Inače ubijeni opozicionar (Dijaz) u Venecueli, u policiji poznat kao pripadnik mafijaške grupe „Los Plateados“, bio je 2010. godine i sam osumnjičen za umešanost u ubistvo člana suparničke kriminalne bande „El Maloni“, a krivični postupak je i dalje u toku. Policija je nedavno saopštila da se osnovano sumnja da je Dijazova smrt odmazda za smrt pripadnika bande sa kojom je njegova grupa bila u otvorenom uličnom ratu. Prema navodima svedoka, Dijaz je poslednjih godina retko izlazio iz kuće u kojoj je stanovao, plašeći se za svoj život. Uz to, lica uhapšena pod sumnjom da su ubila „velikog opozicionog lidera“ upravo su mafijaši bande „El Maloni“.

Ovo naravno demokratski svet niti čita, niti ga to interesuje. Maduro je platio surovu cenu ali će još veću cenu platiti venecuelanska sirotinja, koja se poput srpske prostote polakomila i srušila vlast koja je vodila nekog računa o narodu i državi.

Ivan je bio viđen političar na ovim prostorima i kako se znalo da Milošević sigurno gubi vlast, sasvim je moguće da je nekome mogao da smeta sutra kad DOS-ovska banda preuzme vlast, a i jednim udarcem su ubijene dve muve: Milošević je totalno satanizovan, i on je tada zapravo ubijen, samo je nekoliko godina kasnije dokrajčen u haškoj tamnici.

Veliko Zlo koje vlada svetom i mešetari, umočilo je svoje prste u sve krvave događaje širom sveta. Bombarduje, ubija, pali, ruši. Ne sviđa mu se Milošević, Gadafi, Mubarak, ..Sklanjaj ih. Milom ili silom. Najčešće silom, pa i vešaju kad treba, kao Sadama i njegove saradnike nekad.

Smatraju da imaju pravo na teror nad celim svetom zato što misle da su posebni, zato što su demokrate, zato što su liberalni kapitalisti, zaštitnici ljudskih prava i instalateri demokratije. Krše sve međunarodne i ljudske norme. Ne sviđa im se Asad. Ruše Siriju. Grade avio bazu u Siriji, upadaju bez poziva, bezobzirno kao i Turci u Irak. Bruka jedna. Šta bruka, hoće svet da gurnu u katastrofu, džaba ti bruka.

I sad kod nas se rasplamsala polemika oko Nedića. Hoće Pajtić da izbaci iz DS izvesnog istoričara Dimitrijevića, zbog „relativizacije fašizma i zalaganja za odbranu generala Milana Nedića“.

Nijedan član, baš kao nijedan grđanin Srbije, ne sme sebi davati za pravo da pronalazi opravdanja za one koji imaju simpatije i razumevanje za kolaboracioniste, kvislinge i saradnike okupatora. Antifašistička prošlost DS i, pre svega, žrtve najvećeg zla koje je svet ikada video mu ne smeju to dozvoliti“, navodi se u saopštenju DS.

Tragično? Naravno. Kvislinška banda koja je izmilela ispod šinjela Trojanskog konja – Koštunice, koju su na vlast doveli oni što su nas bombardovali i zasipali uranijumom, oni što su zaveli genocidne sankcije koje su slomile Srbiju, oni koji otimaju Kosovo, a danas već kreću na Vojvodinu, priča o kolaboraciji i saradnji sa okupatorom. O antifašizmu!

Pajtiću narod verovatno liči na gomilu idiota koji veruju da ima suštinske razlike između nemačkog zla 1941. i ovog današnjeg – demokratskog angažmana Nemačke, na bombardovanju Srbije, ubijanju nevinih građana i otimanja Kosova.

Doduše ima razlike. Područje severno od reke Ibar pripadalo je Nedićevoj Srbiji i nikada nije pripadalo Kosovu dok ga samovoljni aparatčik Petar Stambolić nije protivzakonito pripojio KiM, kao što je i Hruščov poklonio Krim Ukrajini i svetu, i jedan i drugi, podmetnuli tempiranu minu koja samo što nije eksplodirala.

A Amerika, čuvena demokratska zemlja, mrzi komunizam i srušila ga je. Jedino opstaje Stambolićeva i Hruščovljeva osionost jer Ameri, valjda demokratski, poštuju kriminalne odluke komunističkih samodržaca. Neće oni protiv komunističke demoktarije. Ne bi bilo demokratski.

Angela Merkel je međutim najviše zapela za to „severno Kosovo“ pa „severno Kosovo“, ide dalje od Hitlera koji je Kosovo (južno od reke Ibar) stavio pod italijansku komandu.

Amerikanci su uočili u međuvremenu da je ovladavanje Kopaonikom od velike strateške važnosti pa će demokratski da ga otmu, pride, oteće i put iz Raške koji je najkraća veza sa vrhom. A ko sedne ne vrh Kopaonika pod svojom šapom drži hiljade kilometara nedogleda. Gotovo do Moskve.

Pajtiću bi najbolje bilo da ćuti o kolaboraciji i saradnji sa okupatorom i pokrije se ušima jer je Nedić prema njima, sitnim potplaćenim kukavicama, jedna moralna i ljudska gromada, naravno nezavisno stvarno ko je bio i kakav je bio, jer od onih izdajnika i prodanovića iz 2000. gorih  nema u istoriji Srbije. I da zapamti, ako ne zna, da ne postoji demokratski i nedemokratski fašizam i demokratski i nedemokratski kvislinzi. U pitanju je ista roba samo u različitom pakovanju.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: