Putuj igumane

Ministar finansija Dušan Vujović poručio je lekarima, ali i zaposlenima u prosveti i kulturi da nađu drugu državu! On je ovu sramnu izjavu dao posle svog izlaganja na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj je trebalo da bude postignuta saglasnost oko teksta izrade Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Vujović je pre svega osporio prava zaposlenih na minuli rad, naknadu zarade u skladu sa Zakonom o radu i rekao da neće dozvoliti ostvarivanje prava utvrđenih ovim zakonom, kad je i poručio:

„Vi nađite drugu državu“

Srbi su preživeli bahate Turke i nisu ni pod najtežim mukama ni stradanjima napustili svoju zemlju.

Nisu je napustili i tražili drugu ni posle bestijalnih ubilačkih pohoda austrijsko-nemačkih hordi, u dva svetska rata po četiri godine najtežeg terora, gladi, bolesti, prebijanja, zatvaranja i ubijanja.

Nismo ni mi pobegli iz zemlje naših predaka pod udarima bombi Amerike i njenih evropskih satrapa, pa nećemo ni sada da idemo iz ove zemlje, jer kad smo sve te sile poslali odakle su došle, ni Vujović neće izbeći sudbinu svih onih koji su tlačili ovaj narod, koji su ga vređali i ponižavali, koji su otimali od sirotinje, koji su se bahatili siti i napijeni koliko su hteli, ali nikada nisu mogli dokle su hteli.

I preti slabo izbrijani ministar da će podneti ostavku ako mu se ne dozvoli da otme još od osirotelih lekara i učitelja, da ga molimo, valjda, da ostane, da same žrtve njegove bezumne politike predlože da im se otme još, samo da on – samozvani ekspert – ostane, da nas fiskalno konsoliduje, da njegova finansijska operacija uspe a pacijenti mogu što da pocrkaju, što da odu tamo gde im je bolje.

Nikuda narod iz zemlje svojih predaka neće. Ovo je naša viševekovna luka i ako neki odlaze tu se većinom i vraćaju, jer smo svuda stranci izuzev ovde i ovo nikome nećemo dati ma kome ko šta obećavao, jer će sve doneto i dogovoreno mimo volje naroda u jednom trenutku postati ništavno i beznačajno.

Vlast mora da radi isključivo u korist naroda, jer samo zbog toga i postoji, a ako to ne ume ili joj to nije zadatak ona mora da ode a ne narod, jer bi bilo suludo i nezabeleženo u svetu da ode narod a vlast ostane. Ostali bi bez podanika, zašto bi i od koga, u tom slučaju, primali platu, na čiji bi račun provodili život u luksuzu? Ko bi im plaćao to skorojevićko  bahaćenje?

Narod, dakle, treba da ide iz svoje otadžbine – da traži bolje, samo zato što Vujović nema nikakvu drugu ideju nego samo da otpušta, otima, a neće da kaže sme li negde, u inostranstvu, da prizna sagovornicima da lekari u učitelji primaju par stotina evra u ovoj državi koja će jednog dana – po tvrdnji vlasti, postati ekonomski tigar, od papira, jer već danas ima porast BDP na nivou Švajcarske, Finske, …

Srbija je, nažalost, najsiromašnija zemlja u regionu a time i u Evropi. Srbi su jedan radan i preduzimljiv narod – uprkos suprotnim tvrdnjama vlasti, koji, međutim, ne može da izađe na kraj sa rasipničkom i nepotističkom državom koja samo otima, koja se zadužuje i ima ministre koji ne smeju i neće da udare na sebe -na centre moći, ali zato treniraju disciplinu na učiteljima, lekarima i penzionerima, jer je tu najlakše, jer je lakše oteti milionima nego privatizovati Zvezdu ili Partizan, jer čim se naleti na „tvrdo“, na interese ili mafiju, vlast se povlači i odmah iskali bes na nezaštićenim i teško ugroženim kategorijama stanovništva.

Vujoviću je lako, jer on – kao udarna i dobro plaćena pesnica svetskih zelenaša, ima novca i može da se leči gde hoće i decu školuje na elitnim koledžima, i verovatno nema pojma da mnoge srpske škole liče na srednjevekovne kazamate, da su bolnice ruinirane i propale, da su mnoge gotove bez ikakve opreme, da više liče na srednjevekovne azile za gubavce nego na bolnice 21. veka, da je milionima uskraćena elementarna zdravstvena zaštita, da ljudi nemaju za hleb a kamoli za lekove, da Srbija stari bolesna i krezuba, ali bi morao da shvati da iluzija postojanja prosvetnog i zdravstvenog sistema opstaje još samo zahvaljujući ljudima – požrtvovanim lekarim i učiteljima, koje on hoće da osiromaši do kraja čime će se ta dva sistema srušiti bez ikakve nade da se ikada više izgrade u obliku dostojnom pristojne države.

Ako ima poštene namere i zaista želi dobro ovom narodu ne bi bilo loše da prokrstari Srbijom jedno petnaestak dana, da prvo razume u kojoj zemlji živi, da shvati razmere bede zemlje u kojoj je svako četvrto dete siromašno, a svako četvrto ima tendenciju da postane siromašno –  sa svim onim opisom bede i beznađa koje sa sobom nosi to siromaštvo, jer iz svoje fotelje i Amerike u koju putuje svakodnevno to ne vidi i ne može da shvati šta radi, a ako sve to zna i radi svesno na  dodatnom osiromašenje prosvete i zdravstva najbolje bi mu bilo da ne preti ostavkom nego da je pod hitno da i na prstima se izvuče odavde pošto seirenje nad ovom bedom i pretnja još većom samo može biti kontraproduktivno, jer kad ponižen i uvređen narod digne glavu, i da dupliraju plate i penzije to više neće imati nikakvog efekta.

Putuj, dakle, igumane i ne brini za manastir.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: