Cobelovanje Srbije

Panel Ujedinjenih nacija objavio je odluku da je osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž “arbitrarno pritvoren” i pozvala na njegovo oslobađanje.

Da se radi o Rusiji digla bi se demokratska kuka i motika. Ali ovde se radi o Britaniji a ona za odluke međunarodnih organizacije haje kao za lanjski sneg.

Odluka komisije UN koja razmatra Asanžovu žalbu neće biti pravno obavezujuća i nalog za hapšenje Asanža će biti izvršen ukoliko on napusti ambasadu, istakao je portparol britanskog premijera.

Šta drugo očekivati od jedne sile koja je glasala da je po Rezoluciji 1244 Kosovo suštinska autonomija u okviru suverene i teritorijalno celovite Srbije i odmah zatim pljunula na tu sopstvenu odluku gradeći nezavisno Kosovo na teritoriji Srbije.

Da ne pominjemo da je Britanija uz Ameriku na kraju ostala jedina bezumna sila koja je bombardovala Srbiji jer su se pametniji povukli ranije uvidevši valjda da ne mogu da idu toliko daleko kao te dve bezumne i nekontrolisane sile.

I to bombardovanje je takođe bilo protiv međunarodnog prava. A kad njima treba međunarodno pravo, tamo gde stvar ne mogu da reše terorom nad nemoćnima, zajauču iz sveg liberalno-demokratskog glasa i promuknu pozivajući se na međunarodno pravo.

Još dok je bio u ambasador u Beogradu, nesrećni nemački ambasador Cobel je objasnio kako će američka međunarodna zajednica politički da reši problem Kosova

Privremenom suspenzijom međunarodnog prava

I otuda nebuloze o Kosovu kao jedinstvenom slučaju, što naravno mogu da okače mačku o rep, jer su napravili presedan, zajedno sa bombardovanjem i sada imaju priliku da gledaju kako mnogi idu njihovim putem.

Cobel je pre više godina napravio skandal otkrivajući da je Kosovo samo prva A faza razbijanja Srbije, da zatim slede Sanžak, Vojvodina,…

Nemačka je morala da ga skloni iz Beograda jer je kukurikhuo pre vremena, potom je nesrećnik i umro, a bolje mu je bilo da je ležao negde u travi, na obali neke reke i uživao na suncu nego što je poslednje zemaljske dane trošio na ono što ga se ne tiče, kao i mnogi koji su ovde glumeli božanstva i demonstrirali bahatost, a zatim nestali netragom na putu za ništavilo.

Odakle je Cobel, pre skoro deset godina, znao u tančine scenario cepanja Srbije? Pa postoji knjiga režije, i zato Eštonovu preko noći zamenjuje Mogerini vodeći istu politiku, što je moguće samo ako postoji tačan scenario i svaki novi komesar ga čita od stranice do koje je došao prethodnik.

Tako da su sva dovijanja srpskih vlasti i nada da će svojom pametnom politikom matirati Evropu potpuno besmislena jer u knjizi razbijanja Srbije i teroru nad srpskim narodom nigde ne piše da će taj famozni Ero, kao onaj u vicevima, ikada nadmudriti Amerikanca, Francuza, Engleza ili Nemca.

Davno nam je zloglasni Morton Abramovic saopštio da konačan status Kosova neće rešiti UN.

Biće neophodno veliko angažovanje SAD i EU. To je bio način na koji su se stvari rešavale na Balkanu poslednjih godina, i neće biti drugačije ni ovaj put.“

Deceniju posle infantilnih zavaravanja svih srpskih vlasti svakome valjda postaje jasan anganžman EU i Amerike oko Kosova: Da se reši njegov konačni status, a to po njima znači da Kosovo postane međunarodno priznata nezavisna država, da se amnestira zločin bombardovanja i cepanja Srbije i da se u međuvremenu krene na Sanždak, ili  možda pre na Vojvodinu pošto vidimo da ni Devenport a ni EP  ne gube vreme. Rade danonoćno.

Kosovo su oteli pod izgovorom da su Srbi manjina a Vojvodinu će da otmu zato što su Srbi većina, zato što im se može da se šegače sa nama kao da smo ometeni u razvoju, zato što mi nismo kao drugi narodi, zato što smo ludi ili se samo pravimo što je u krajnjem potpuno nevažno.

Delegacija Evropske unije u Srbiji upozorila je da Evropska komisija već duže vreme u svojim godišnjim izveštajima poziva na donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine i da taj pravni akt još uvek nedostaje.

Poslanici Evropskog parlamenta ove nedelje usvojili Rezoluciju o Srbiji u kojoj se, kako se navodi, između ostalog Srbiji preporučuje da autonomiju Vojvodine ne treba umanjivati i da Zakon o finansiranju Vojvodine treba usvojiti bez daljeg odlaganja.

Krenuli su, dakle, dalje a nas zamlaćuju sa poglavljima koja naši politčari u ekstazi doživljavaju kao kraj muka i početak ostvarenja njihovih snova i potpuno im je džaba govoriti da su se tek kvalifikovali da na najnižem nivou pristupe u neki najdalji ćošak te evropske zgradurine. A da se ne pominje to što u suštini EU interesuje samo poglavlje 35 dok su ostala šarene laže da se sakriju prave namere, jer je poglavlje 35 uslov bez koga se ne može – kiseonik.

Sve možemo da uradimo za desetku, da kleknemo, poljubimo skute, izrazimo im divljenje, šenimo, ljubimo i ruke i noge, ali ako nisu zadovoljni našom saradnjom na gradnji nezavisnog Kosova, sve je džaba, sve se prekida. Sve ostalo je dakle nebitno. I mi sa takvima pregovaramo.

Zar je ovdašnjim političarima tako teško da shvate da ih zavitlavaju i zavaravaju samo sa ciljem da što bezbolnije realizuju svoj balkanski scenario koji je poguban po Srbiju. Nerado se pozivam na Zapadne ambasadore ali otvorenost holandskog ambasadora Van den Dola zaslužuje čestitke i političari bi trebali da se malo zamisle, bilo da ne razmeju kako ih Evropa tretira, bilo da samo fingiraju glupost u nadi da će umilostiviti Evropu koja bi zauzvrat trebala zajedno sa njima da laže narod da bi oni vladalai i uživali što duže, po mogućstvu doživotno.

Van den Dol je ocenio da se u Srbiji pogrešno shvata da je otvaranje poglavlja „cilj sam po sebi“.

„Otvaranje poglavlja ne znači da je sve uredjeno i završeno. Otvaranje znači da je dostignut odredjeni nivo da bi se uopšte počeli pregovori. Pravni okvir postoji, pitanje sprovodjenja u praksi je nešto što nedostaje“, naveo je ambasador.

Naravno da se put u EU ne može napustiti preko noći ali bi bar trebali da počnu da koče jer ćemo ovako zahuktali sasvim sigurno završiti u provaliji.

Čitava strategija EU i Amerike se sastoji samo u tome da se Srbija rasparča i srpski narod zauvek ukloni sa ovih prostora kao nepredvidiva smetnnja namerama Zapadnih nasilnika. Dok su narodu i političarima poturili poglavlja za zabavu, gotovo javno rade na daljem razbijanju Srbije a vlast i proevropska opozicija im zdušno pomažu u tome.

Stoga i ovi izbori u kojima će pro EU partije dobiti ubedljivu većinu u obezglavljenom biračkom telu – koje je što se tiče EU gotovo fifti-fifti, samo umanjti šanse da se ova galopirajuća kriza reši na miran način.

Nakaradan izborni sistem kombinovan medijskim spinom, lažnim obećanjima, potkupljivanjem, zastrašivanjem ili nekim drugim instrumentom beskrupulozne manipulacije, dovešće samo do nove nelegitimne vlasti jer je svaka Skupština koja je 100% ili 80% za suludi put u EU nelegitimna u biračkom telu koje je oko tog pitanja pola-pola i to dobra neće doneti nikome: ni narodu, ni vlastodršcima, ni EU i opet će im biti kriv srpski narod kad se osvesti i shavti kuda su ga to poveli mimo njegove volje, što se još drastičnije može pokazati ako nekome padne na pamet da ga povede u NATO.

Običan nepismeni seljak ne bi dozvolio da ga vuku za nos kao što sve vlasti posle 2000. vuku u EU. Kao da su mala deca, čas im nude perspekitvu, čas neke datume, čas poglavlja, pa ih svi redom hvale, tapšu po ramenima, dive im se, prime ih na par minuta razgovora.

Od toliko snishodljivosti, samoponiženja i ljigavosti čoveka spopada neizdrživa muka da bi pobegao glavom bez obzira, hiljade kilometara odavde – u Patagoniju, da bar malo proživi kao čovek, među ljudima.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: