Гулаг Русија

Остракизам је била политичка мера у античкој Атини која је од почетне идеје, која је била уперена против људи који су желели да у Атину врате тиранију, еволуирала у средство – за политичко разрачунавање међу неистомишљеницима – које је вештим политичарима омогућавало да се реше својих најопаснијих противника.

Када је требало прибећи остракизму, сазивана је еклексија. Окупљени грађани су на комадићима црепа, који се на грчком звао остракон, исписивали име човека који је, по њиховом мишљењу, требало да буде протеран. Пошто би остракони били пребројани, Атињанин чије се име највише пута појавило морао је да напусти град у року од десет дана. Остракизовани су у изгнанству остајали десет година, али нису губили имовину и грађанска права.

Тито је 1948. упростио процедуру, није сазивао скупштину грађана већ седнице среских или централних комитета на којима су кандидати за изгнанство на Голи оток гађани најтежим увредама и подвргавани најстрашнијим понижењима или једноставно препуштани УДБИ да одради посао. Жене и деца жртава су такође падали у немилост и изолацију и често су гађани правим каменом уместо бенигног исписивања имена на комадићу црепа.

Историју прогона у Русији је најбоље описао Достојевски а Стаљинове прогоне политичких противника боље од Солжењицина је описао Захар Прилепин у свом епохалном делу Обитељ.

Остракизам новог доба се врши над читавим народима почетном сатанизацијом, изолацијом и рушењем ауторитета њихових политичких предводника као у случају Милошевића, Гадафија, Асада, Путина,.., и за разлику од персонализованог и појединачног остракизма, овај нови, амерички остракизам може имати кобне последице по људску врсту и цивилизацију уопште.

Америчко увођење санкција Русији је еклатантан пример колективног остракизма широких размера са извесношћу разорних последица и на остракизовану Русију али и на иницијатора – Америку.

Докле иде америчко безумље најбоље илуструје новински наслов и поднаслов:

ПУТИН СТИЖЕ У СЛОВЕНИЈУ, САД ДИЖУ УЗБУНУ: Вашингтон се плаши пробијања међународних санкција Москви.

Савремени промотери сурове античке методе изоловања и протеривања људи су прешли – на својим самитима без црепова и дилеме, како видимо, на изоловање читавих народа, као што су СРЈ изоловале нељудским, нехуманим и неморалним санкцијама, тако данас изолују Русију и врше њен прогон на остврво Русија, захваљујући јаду и беди европских политичких слугу, које својим подаништвом и бескичмењаштвом према Америци превазилазе све до данас познате примере бесрамног подаништва господару.

Западни остракизам Русије и Путина ништа мању штету не наноси европском политичком робљу, које без имало достојанства клечи у блату санкција и безумног покушаја протеривања Русије из цивилизованог света, што је само по себи бесмислица и будалаштина своје врсте, него што наноси немерљиву штету грађанима Европе који сваким својим даном плаћају све већи цех покушаја руског изгнанства.

Нада да се Рус – који преживљава са десет пута мање ресурса од размаженог створа Западног света – може бацити на колена је без икаквог основа.

Енглески војници који нису смели из Македоније да нападну СРЈ жалили су се на прегруб македонски тоалетни папир па су морали финији, за њихове нежне задњице, да довозе из Енглеске.

Такође у Македонији, и амерички војници су пали у озбиљну депресију због лошег избора од само две-три врсте сладоледа, а са таквима се није могла добити битка – на војничком пољу, ни против Србије а камоли Русије.

Дакле, пре ће санкције разбити Европу и Америку него Русију навиклу на патњу и немаштину и ако истрају на том сулудом остракизму, сасвим је сигурно да ће им се вратити као бумеранг.

Наравно да се нико разуман томе не радује пошто ће последице опасне дестабилизације Америке и Европе платити читав свет јер, у лудилу коме нема краја, суманутима може да падне на памет да је једино преостало решење – нуклеарни удар – баш оно право и идеално решење којим ће коначно поразити Русију, покорити читав свет и на тај начин наставити лагодан живот заснован на бесконачном  штампању долара.

Нажалост, свет воде људи често (испод)просечних интелектуалних капацитета, мали људи великих овлашћења, који у свом незнању и немоћи неће презати ни од тога да свет пошаљу дођавола, јер их је неко убедио да ће преживети нуклеарну катастрофу у својим луксузно опремљеним пећинама, чак и десет година после удара, само им нико није рекао како ће изгледати планета кад изађу из својих рупа, кад виде бесконачну празнину и утону у стравичну тишину света несталог у рушевинама, смраду и пепелу.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: