Srbija, čudo neviđeno

Francuska je u haosu. Suzavac, sukobi policajaca i demonstranata, trenutna su slika na ulicama Pariza. Demonstranti su se vratili na ulice zbog predloženih izmena zakona o radu.

I ostatak Francuske se suočava sa nizom štrajkova zbog reforme zakona o radu koji je trebalo da podstakne preduzeća da zapošljavaju.

Protivnici ovog predloga tvrde da će ovaj zakon ugroziti „teško stečenu zaštitu radnika“  i da neće imati nikakav uticaj na izuzetno visoku stopu nezaposlenosti u ovoj zemlji.

Kod nas to nije tako. Nama samo stižu pohvale iz sveta. Nema ni traga od pariskog haosa. Evropski komesar za proširenje Johanes Han čestitao je lideru Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima. On je ocenio da snažna vlada može da sprovede reforme koje su neophodne i dobre za budućnost zemlje, njenu ekonomiju i građane.

O kakvoj se budućnosti radi, i o kakvom dobru za nesrećne građane, najbolje se može zaključiti uvidom u  novine našeg reformskog zakona o radu na primeru južnokorejske kompanije Jura u Leskovcu:

U „Juri“ tuku radnike, seksualno napadaju i teraju da nose pelene!

Predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović kaže za „Danas“ da njihova bitka sa „Jurom“ traje već pet godina, jer investitor iz Južne Koreje ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji.

– Tukli su ih metalnim palicama, žene su napastvovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć – ističe Veselinović.

Nažalost, ovaj srednjovekovni teror u Srbiji 21. veka, plaćaju iz svog džepa građani Srbije – pa i ti robovi iz Jure, nerazumnim subvencijama kojima država prosto gura novac u džepove privatnim izrabljivačima iz sveta

Iz budžeta „Juri“ 10.000 evra za svako radno mesto

Hiljade radnika ove firme bukvalno svašta trpi za svega 25.000 dinara koliko prosečno mesečno prime. Država je „Juri“ za svako radno mesto dala i do 10.000 evra. Samo prošle godine Jura Leskovac dobila je od države subvenciju vrednu 950.000 evra.

I onda čitamo pohvale stranaca, doduše oni ne hvale narodno dobro jer njega nema, hvale Srbiju kao najuticajniju zemlju u regionu, a 19. u Evropi, najviše zbog Vučića, kako piše Politiko

Za srpskog premijera Aleksandra Vučića, Politiko navodi da se dobro kotira kao čovek sa kojim EU može da rešava probleme, pa je Srbija rangirana bolje od brojnih članica Unije, uključujući Hrvatsku, Sloveniju, Portugaliju, Bugarsku i Rumuniju.

Dakle, bar su fer. Ne interesuje ih privreda Srbije, standard građana, pravne institucije, stepen slobode i demokratije, oni Srbiju visoko rangiraju jer se Vučić tretira kao vrlo kooperativan, a što je Srbija najsiromašnija zemlja u regionu, sa najnižim platama, što nema definisane granice, što je i dalje procesu razbijanja, to njih ne interesuje. Ne interesuje ih što postoji država u Evropi u kojoj u fabrikama ne postoji potreba za WC kabinama jer radnici nuždu obavljaju u pelene i da evropski lupeži imaju imalo obraza nikada se ne bi hvalili šta podržavaju u Srbiji.

Da je Srbija zemlja totalnog apsurda možemo sagledati i iz činjenice da je koaliciju „Srbija pobeđuje“ podržao i Putin preko prisustva partije jedinstvena Rusija na konvenciji liste „Srbija pobeđuje“, što nije bio ruski običaj do sada,a što je potvrdio i Kosačov

Jedinstvena Rusija podržava Srpsku naprednu stranku (SNS) i Srpsku narodnu psrtiju (SNP), izjavio je Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Saveta Federacije Rusije.

Jelena Milić međutim nije SNS ubrojila u proruske stranke. Amerika je, kao i Rusija, takođe zadovoljna uspehom SNS

„Najvažniji zaključak posle pobede premijera Vučića je to što je srpski narod nastavio da pokazuje odlučnost da ide ka Evropskoj uniji“, rekao je Edvard DŽozef, analitičar iz Instituta za aktuelna svetska pitanja.

Prema DŽozefu, veoma je značajno da su građani Srbije „odbacili put ka Rusiji i jasno podržali nastavak puta ka EU“.

U Srbiji, zemlji totalnog apurda, veliki broj građana bezrezervno veruje Putinu, a on je podržao ne samo nastavak puta prema EU, već i odbacivanje puta ka Rusiji, podržao je time i potpisane ugovore Srbije i NATO, Briselske sporazume, mere štednje, zlostavljanje radnika, izborne i postizborne skandale, … Još je ostalo da podrži sankcije Rusiji i članstvo Srbije u NATO.

I svi oni guslaju istu priču da je, sudeći po rezultatima izbora, srpski narod pokazao da podržava reforme, put u EU,…,  a u tih 55% izašlih na izbore najviše glasova pobedničkoj koaliciji, pored onih koji su se dobro ovajdili dolaskom SNS na vlast, dala je upravo srpska sirotinja koja o tim pitanjima pojma nema, funkcionalno i tehnički nepismena, stara, gladna, bolesna, zapuštena po svim osnovama. Ako ništa drugo, sramota je crpeti legitimitet političkih poteza iz temelja njihove nesreće.

U Srbiji milionska masa živi ispod ili tik oko granice bede. Ubedili su ih da su zaštićeni jer nije imalo od čega da im se uzme tih 10%, a i Srbi ko Srbi vole i to što su malo manje siromašnim komšijama plate ili penzije umanjene a njima nisu, jer ih u velikoj većini i nemaju, jer više vole tuđe zlo nego svoje dobro, jer ne shvataju koliko su bedni i siromašni, i ne slute šta ih, a i sve nas, tek čeka u narednim danima.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović poručio je da nema mesta da se nova vlada opusti, da mora da ubrza reforme, u prvom redu smanji broj zaposlenih u opštoj upravi i završi privatizaciju, ali i da ne bi trebalo da povećava plate i penzije.
– Ako su izbori raspisani da bi se dobio mandat za reforme, velike i teške političke i ekonomske reforme su pred nama. Ostaju nam još dve godine smanjivanja deficita, a glavne mere, plate i penzije su iscrpljene i tu ne bi trebalo da bude opuštanja – rekao je Petrović.

Otac Pavla Petrovića je, valjda, onaj čuveni komunistički funkcioner Dušan Petrović Šane, koji se danas prevrće u grobu, ako je bio iskren, a čak i ako nije radnici pod njegovom vlašću sigurno nisu nosili pelene na posao.

Čini se da sin ovoga velikog stručnjaka za otimanje od sirotinje studira nekakvu ekonomiju, ili tako nešto, u Londonu, i jednoga dana će i on doći u Srbiju, ako do tada pod merama njegovog surovog oca iko preživi, da donese najnovije mere za uništavanje preostalog stanovništva, sve po propisu i strogo naučnim liberlano-demokratskim teorijama.

Britanski Ekonomist  tvrdi da Srbi žive na prosečnoj plati od 351 evra mesečno, što je daleki san za milione. Master nauka, početnik, nastavnik u srednjoj ili osnovnoj školi ima sramotnih 300 evra mesečno, a sa 40 godina staža jedva da pređe 400 evra, a po školskoj spremi, u prosveti radi preko 80% ljudi sa fakultetskom diplomom i kad se saberu babe i žabe, njihove bedne plate i plate hiljada direktora javnih preduzeća, funkcionera, članova upravnih odbora, savetnika i ko zna čega sve dođe se do prosečne plate od 351 evra.

Inače, ni Evropa, a ni njihovi štićenici u Srbiji, ne treba da se zanose nekakvom velikom pobedom SNS jer ona to i nije, što oni sigurno i znaju.

Jedino su radikali išli sami na izbore i oni čine drugi poslanički klub po broju poslanika. Sve druge stranke su pošteno nabrojale sve članice koalicije, jedino to nije učinila lista Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje.

Kad se razgrne taj veliki trijumf vidi se da SNS može da računa samo na 96 mandata jer još dva, pored onih 33 njenih koalicionih partnera, pripadaju Karićima.

Sledeće godine, pred predsedničke izbore, i ta brojka može biti ugrožena jer među poslanicima SNS ima bar 20% ljudi Tomisalva Nikolića i sve će zavisiti od toga ko će koga podržati na tim izborima.

SNS-ovi partneri u vlasti – SPS- su već ugroženi jer imaju samo 20 poslanika, posle podele kolača, a unutarstranačke tenzije su jasno vidljive, pa je dalja deoba vrlo izgledna.

Sve ostale stranke imaju manje poslanika od radikala, a u Skupštinu će ući (ako ne izbace Dveri i DSS) 28 stranaka što je besmislica i glupost koja samo može da prođe u ludoj Srbiji.

I da ne dužimo više o državi apsurda. To je beskrajna priča. Da kažemo da nam Bog pomogne, nećemo, jer nama niko ne može pomoći. Ko je odavde na vreme pobegao imao je veliku sreću i ko to na vreme shvati treba da zna zadnji voz samo što nije pošao.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: