Aktivirane menice

Još uvek traje skandalozno nadvlačenje oko rezultata izbora, došli smo čak i do stvarno nezabeleženog rezultata u istoriji da su Dveri-DSS trenutno za jedan glas ispod cenzusa, a Aleksandar Vučić je već odlučio, po svojoj dobroj staroj praksi, da „Idemo na promenu Ustava“.

Tim okupljen oko Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića osvojio je 131 mesto, ali posle rasporedele mandata po koalicionom sporazumu, SNS je dobio 98 pozicija (37 manje nego u odlazećem sazivu). Treba imati na umu i to da će u ovim mestima SNS dve poslaničke klupe biti rezervisane za pripadnike stranke PSS Bogoljub Karić – Milanku i Dragomira, koji će i u novom sazivu biti poslanici.

Kao stranke koje su činile listu “Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje” u parlament ulaze i: SDPS Rasima LJajića (10 poslanika), PUPS Milana Krkobabića (9), Pokret socijalista Aleksandra Vulina (3),SPO Vuka Draškovića (3),SNP Nenada Popovića (3)

SNS je držala apsolutnu vlast, raspolagala je sa svim mogućim resursima ove zemlje i dobila je, posle podele kolača, samo 96 mesta u parlamentu, što je daleko od bilo kakvih istorijskih pobeda.

Čitav taj karusel stranaka je dobio manje od Miloševića 2000. kad je izgubio izbore. Ako se imaju na umu predsednički izbori naredne godine i činjenica da među poslanicima SNS ima bar 15 Nikolićevih ljudi, lako mogu se sahvatiti razmere Pirove pobede iz koje se ne može vući autoritet da se vlada na stari način, a najmanje da se još pre konstitutivne sednice i formiranja Vlade daju izjave gornjeg tipa.

Trenutno, samo u ime svoje poslaničke grupe, Vučić ima legalitet i legitimitet da izjavi da je on odlučio da njegova grupa ide na promenu Ustava, i pretpostavljam da je u tom smislu i dao izjavu, mada ona pod inercijom načina na koji su donošene odluke u prethodnom sazivu ima veoma neprijatne asocijacije.

Naravno, znalo se odavno da će Zapadni poverioci naprednjačke politike aktivirati svoje hipotekarne menice ali je za neverovati da su požuri da to urade dok se još ova otužna farsa oko brojanja glasova nije završila, a daleko od toga da se Skupština konstituisala i fomirala Vlada Srbije. Mada ovo može da liči i na ponudu da bi se iz ove situacije izvukao maksimum. Đavo će ga znati.

Da bi nepismeno stanovništvo pristalo da na referendumu glasa da se KiM izbaci iz preambule Ustava i tako naruši međunarodni pravni poredak po kome je KiM deo suverene i teritorijalno celovite Srbije što garantuju: Presuda Badinterove komisije, Rezolucija 1244 i Povelja UN, sirotinji će se podmentnuti smanjenje broja poslanika na 150 što će biti prapraćeno velikim talambasanjem ušteda, brige  za narod, i ko zna čega sve, a što se odričemo nemerljivo velikog materijalnog, duhovnog, istorijskog i strategijskog bogatstva nikom ništa. Sve će to biti zatrpano rialitijima, pinkovima, informerima i nebuloznim pričama još nebuloznijih analitičara.

Jasno je da bi uštede, prema ostalom razbacivanju narodnog novca, bile mizerne, ali da to prija uhu sirotinje, prija. A da zaista hoće pošteno, da im je stvarno stalo do uštede novca, pošto su stranke, u ovom nakaradnom proporcionalnom izbornom sistemu,  akcionarska društva, sa pravima vučenja u skladu sa procentom učešća u Skupštini, dosta bi bilo da svaka stranka ima samo po jednog poslanika koji bi pri glasanju podizao ili spuštao tablicu sa svojim procentom glasova, mada bi se to moglo obaviti i bez njih – elektronskim putem ili video konferencijom.

Naravno da partijskim klikama ni njihovima Zapadnim nalogodavcima ne pada ni na kraj pameti da poguban proporcionalni izborni sistem zacementiran u Ustavu  zamene većinskim, jer znaju da bi izgubili uticaj, vlast, moć, novac, žene (muškarce ako više vole), putovanja,.., a to pravdaju time da u tom slučaju partije ne bi imale uticaja na kreiranje politike i vođenje države što je obična laž.

Ako je već poslanik vlasnik mandata, samostalan je u odlučivanju i može da glasa kako hoće. Nažalost, partijske liste popunjavaju šoferi lidera stranaka, kondukteri, oni koji se lepili stranačke plakate, cepali tuđe, tukli se sa protivnicima i mesto u Skupštini im je samo nagrada za poslušnost i takvi poslanici, odgovorni samo nosiocu liste, niti mogu, niti znaju, niti žele da koriste to što su apsolutni gospodari mandata.

Bilo bi krajnje interesantno da se poslanici izabrani po većinskom izbornom sistemu – na ime i prezime, u izbornoj jedinici od 25000 birača, usude da svojim biračima pričaju o nebuloznim reformama i otimačini od sirotinje u situaciji kad se javna preduzeća, upravni odbori, savetnici, vladini činovnici bahate i rasipaju preko svake mere.

Kad bi se poslanici birali na ime i prezime bili bi lično i porodično odgovorni, a kako bi tek bio zanimnljiv izborni obračun Vučića, Dačića, Šešelja, Draškovića, Pajtića, Čede, Borisa,…, u svojim izbornim jedinicama i kako  bi njih 90% preko noći bilo počišćeno sa političe pozornice i (od)bačeno na političko i društveno đubrište, za sva vremena, o tome da ne govorimo.

Sve u svemu:“ Nije svijet ono što mišljaste“, što vi dobro znate ali znaju i mnogi od nas, a uskoro će to saznati i oni koji to ne vide i ne shvataju da omču „teških mera“, koja im je tutnuta u ruke kao nešto spasonosno, sami sebi navlače na vrat.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: