Kad CIA investira

Robert Baer, bivši agent CIA, tvrdi da su milioni američkih dolara utrošeni kako bi se razbila bivša Jugoslavija.
Baer tvrdi da su tada on i njegove kolege dobili milione dolara kako bi uticali na političare i izazvali raspad Jugoslavije.

„Podmićivali smo stranke i političare koji su podsticali mržnju među narodima“, rekao je Baer.

Istakao je i da mu je jedan američki senator tokom rata u BiH rekao da će Srebrenica biti glavna vest na naslovnim stranama svetskih medija.

Napomenuo je da su oni koji su izazvali rat danas vlasnici kompanija koje koriste prirodne i druge resurse zemalja bivše Jugoslavije.

„Jednostavno su od vas napravili robove. Sada morate uvoziti mnogo toga iz drugih zemalja, a budući da nemate novca, morate da se zadužujete. To je suština cele priče oko Balkana“, naglasio je Baer.

I sad neka neko kaže da Baer ne govori istinu. Na Kosovu su glavni kajmak pokupili Olbrajtova, Čeri i Toni Bler, Klintonovi, Klark,…, i tek će da nastane otimačina posle naše predaje Kosova u situaciji kad srpska sirotinja plaća kosovske kredite, jer je tako međunarodnoj bandi sigurnije i isplativije.

Nigde se Baerove reči nisu istinitije i očiglednije potvrdile nego dolaskom stranog investitora, predsednika investicionog fonda KKR i Global Insituta, američkog generala, direktora CIA koji je smenjen zbog seks skandala, Dejvida Petreusa.

Utrošili su nešto sveže naštampanih dolara, indukovali mržnju, izazvali rat sa desetinama hiljada žrtava, razorili su desetine hiljada kuća, vratili Balkan decenijama u prošlost i sada investiraju, da očerupaju sve što se može očerupati jer je Srbija dušu dala za tako nešto, pa nije ni čudo što to zna Petreus koji je znao svaku svetsku tajnu, svačiji dosije, svačiju slabost a samom svojom prošlošću nosi silu kojoj se banana države ne mogu odupreti. General i bivši direkotr CIA hvali srpsku vlast:

Čestitao je Vučiću pobedu na izborima i naglasio da činjenica da je do pobede došlo nakon sprovedenih reformi predstavlja značajan dokaz da je Srbija na dobrom putu. On je istakao da je KKR zadovoljan dosadašnjim investicijama u Srbiji i izrazio nadu da će uskoro proširiti svoj investicioni paket.

Kao jedan od gostiju Sarajevo Biznis Foruma Dejvid Petreus rekao je da je u zemlje bivše Jugoslavije taj investicioni fond uložio milijarde, jer veruje da će te investicije uspeti.

Ne bismo uložžili 1,2 milijarde dolara u zemlje bivšše Jugoslavije da nismo verovali da će te investicije uspeti i da će rasti, te da će vratiti višše novca naššim investitorima na kraju dana“, rekao je Petreus.

Naravno da svi investitori žele da oplode svoj kapital ali moraju da donesu znanje, novu tehnologiju, da razviju kooperaciju u zemlji u kojoj investiraju, da pristojno plate radnike što u Srbiji nije slučaj.

Srbija čašćava sumnjive investitore desetinama hiljada evra po radnom mestu. Radnici se tretiraju kao roblje, zahvaljujući reformskom zakonu o radu. Uglavnom obavljaju poslove koji se svode na sklapanje gotovih delova uvezenih iz sveta, bedno su plaćeni sa neodređenim radnim vremenom, bez pauze za praznike i vikende.

General međutim neće ni to. Investicioni fond KKR na čijem je čelu Dejvid Petreus, bivši šef CIA, zainteresovan je da otkupi neke od nenaplativih kredita banaka u Srbiji.

To znači da bi ovaj investicioni fond otkupio neke od kredita koje banke potražuju od firmi iz privatnog ili državnog sektora, a ne mogu da ih naplate, a gde spadaju i dugovi tajkuna. Na taj način bi ušli u vlasničku strukturu firmi jer kupovinom nenaplativih kredita firmi stekli bi deo vlasništva firme koja se zadužila kod banke, a nije mogla da servisira svoje obaveze.

Naravno, žele da isisaju sve što se može. Da sutra naplate svoja „ulaganja“ imovinom ove države a ne razvojem, proizvodnjom, tehnološkim napretkom, podizanjem standarda radnika. Hoće da očerupaju sve što se može, a u Srbiji ima još mnogo toga za strane i domaće finansijske lešinare upkos neviđenoj pljački koja je počela 6. oktobra 2000. i traje i dan danas.

Vlast je nastavila Dinkićevo ludilo otimanjem od sirotinje i trpanjem novca u džepove stranih robovlasnika i mešetara. Reforme koje hvale robovlasnici svode se na umanjenje plata i penzija, smanjenje standarda, kupovne moći, na zakon o radu koji je prvobitno ličio na zakon o seoskim slugama a danas se vidi da je to zapravo zakon o roblju.

Kakvo je znanje potrebno da se plate umanje za 10%? Nikakvo. Još više para bi ostalo za arčenje da su plate smanjene za 30-50%.

Penzije predstavljaju odloženu štednju pomnoženu faktorom doživljenja i njihovo umanjenje je otimačina te štednje, To nije reforma penzijskog sistema to je naprosto bahato otimanje od ljudi koji nisu krivi za krah penzijskog fonda, a oni koji su krivi nisu snosili posledice kao ni njihova deca koja su do juče gradila komunizam a danas već liberalni kapitalizam.

Avansni dobitnik Nobelova nagrade za mir Barak Obama je izjavio da je pogrešio što je intervenisao protiv Gadafija. Naravno da je zaboravio da su mu prvo urušili bokove – Tunis i Egipat, a tek zatim su srušili Libiju, doveli do nebrojeno mnogo žrtava, razrušili su hiljade objekata, razorili infrastrukturu, uništili standard građana, socijalnu i zdravstvenu sigurnost, dokopali se libijske nafte, novca, zlata, srušili branu afričke migracije prema Evropi i na sve to imaju samo da kažu ono otrcano SORRY. Preuzeo je krivicu Klintonove na sebe zbog njene kampanje, a i ona se toliko osilila da ga je optužila za Libiju mada se on za to nije pitao. Pa ona je kliktala kad je čula da je Gadafi uhvaćen i silovan drvanim štapom.

I Sirija će se jednog dana pokazati kao greška i za destine hiljada mrtvim, ranjenih, unesrećenih niko neće odgovarati, kao ni za stotine hiljada ubijenih u Iraku, gde se Sadam zavaravao da će mu Čejnijevo partnerstvo preko firme Blekvoter garantovati sigurnost i zaštitu, ne shvatajući da to kod njih ne postoji.

Isto tako i naše vlasti smatraju da će biti zaštićene ako Petreus investira u Srbiju, ako pod njihovim diktatom ogole i obose stanovništvo, ako Srbiju – najsiromašniju zemlju u Evropi, još više osiromaše još težim „merama“ i „reformama“, jer nisu u stanju da razumeju logiku Zapadnog funkcionisanja, koja je nemilosrdna, a koju su uživo iskusili i Sadam i Gadafi i Markos i Reza Pahlavi i Norijega i Čaušesku i Milošević i Đinđić i Koštunica i Janukovič i svi oni koji su verovali da je moguće zasititi Minotaura, da su baš oni pronašli recept za milost, ne shvatajući da je tako šta u tom svetu surovog liberalnog kapitalizma apsolutno nemoguće. I to su većina od njih platitli glavom, zatvorom, a građani zemalja koje su vodile lakoverne vođe bedom, bolestima, očajem, strahom i haosom.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: