Prljave udžerice

Baš tako, Aleksandar Vučić je sirotinjske domove porušene u Savamali opisao kao prljave, ružne udžerice. Kad kaže da mu je neprijatno koliko nam dobro ide, da li mu je neprijatno što građani Srbije žive u tim tako plastično opisanim brlozima ispod svakog ljudskog dostojanstva, u malim prljavim ružnim udžericama, koji smetaju vlastima da tu naprave najlepši deo Beograda, za najbogatije ljude, a tu, zna se, sirotinji nije mesto.

U Srbiji ima stotine hiljada nezakonito podignutih objekata, među  njima i udžerica,  i niko ih ne ruši, jer ne smetaju alavim domaćim i stranim tajkunima, ili su ih možda sagradili opasni ljudi, a oni ne grade male prljave udžerice već prave palate, koje valjda ulepšavaju grad i za njih zakon ne važi.

Nažalost, ti ljudi iz malih prljavih udžerica su mahom glasali za koaliciju „koja ih je zaštitila“ time što od ničega nije mogla da im uzme nešto. I gde su sada ti ljudi, ta deca iz udžerica? Napolju, na zimi?!

Premijer u ostavci kaže da su ti koji su rušili noću, sa fantomkama „kompletni idioti“. Da su rušili danju, Vučić kaže „da bi došao da tamo stane i da kaže da tu hoćemo da napravimo najlepši deo grada, a ne prljave udžerice“.

Kakav je to poraz vlasti da narod živi u prljavim udžericama – srpskim favelama, da se tu odgajaju deca, da je to što on zove prljavim udžericama njihov topli dom, njihovo detinjstvo, mesto hiljadu puta bolje nego ovo na ulici, na kiši, na zimi, na vetru. On bi, kaže, došao da gleda kako ljude po zakonu izbacuju na ulicu. Po selektivnom zakonu, da Arapi, ili neki odavde, opljačkanim novcem, prave kule u koritu reke.

Onaj ko je to uradio nije idiot nego je počinio ozbiljno krivično delo time što je razbojnicima navukao fantomke – malo im je bila noć, u ruke im stavio palice, da porazbijaju trošne kućice i uteraju strah u kosti. Vučić se hvali da niko nije povređen, možda telesno, ali trauma i bol će ih ostati čitavog života, a sada i fizička patnja na ulici. I plus, i njima i nama strah od bezvašća , bezakonja i neizvesnosti dana koji dolaze.

Pošto niko nije jači od države zna se ko je to mogao da učini. Ako je pak neka mafija jača od države, to vlast treba da objavi, da  se dignu građani protiv tih privatnih milicija da je zaštite, da oslobode i državu i ljude terora i straha i vrate Srbiju na put prava i pravde.

Kako god da je: srljamo u haos i teror. Ovo je jedna veoma opsna situacija i ona ne sme da se zatrpava nadgornjavanjem i logorejom. Ako država funkcioniše, moraju se najhitnije obnarodovati i procesuirati naredbodavci nasilja. Sa ovim nema šale i prepucavanja. Ljudi sa fantomkama su kriminalci a to su i oni koji su im navukli fanntomke, u ruke stavili bezbol palice, dali buldožere i ako se ta stvar pod hitno ne istera na videlo, Srbija će nezadrživo početi da klizi u ponor beznađa, haosa i bezakonja.

To što Zapad ćutanjem podstiče vlasti na bahatost, što im svakodnevno po neko iz sveta čestita na izbornoj pobedi, ne treba da ih zavara. To je samo stari oprobani metod da se opuste i sve dublje potonu u blato nedemokratije, da se što više kompromituju, da se indukije bes u narodu koji će provaliti kad to zatreba planerima i izvođačima novih „demokratskih“ promena, kad im ova vlast više ne bude trebala ili počne da zateže oko prihvaćenih obaveza,

Svi Zapadni favoriti su korišćeni za jedokratnu upotrebu i završili su ili u zatvoru – kao Norijega i Mubarak, ili su ubijeni  -kao Čaušesku, Sadam, Milošević, Đinđić, ili su prognani – kao Ben Ali, Reza Pahlavi, ili su ih na kraju bolesne izvodili na sud – kao Pinočea, a zajedno ubili demokratski izabranog predsednika Čilea Salvadora Aljendea i ćutali potom kao zaliveni kad je formirao specijalni odred pasa za silovanje žena političkih protivnika, tolerisali su razne generale ubice: Suharta koji je ubio više miliona ljudi u Indoneziji pod izgovorom da su komunisti, čelnike argntinske vojne huntei njihove zloglasne eskadrone smrti, ćutali su o hiljadama nasurovije pobijenih  bez groba i belega.

Podržavali su Dodika kad je rušio Miloševića, kad je u Laktašima 4. oktobra sa Đinđićem i ostalim plaćenicima izvršio generalnu probu prevrata. Dodik im je bio dobar kad je organizovao i doveo prekodrinske bande koje su imale odlučujuću ulogu u rušenju srpske države 5. oktobra.

Naravno da Dodik oseća da je u velikoj nevolji, jer vrlo dobro zna da sa njegovim bivšim gazdama nema šale. U predvečerje demonstracija u Banjaluci ima priliku da sazna kako se osećao satanizovani Milošević veče pred prevrat.

Naravo da niko razuman ne želi da Bosić (koji se čak ostrvio na patrijarha), Čavić, i ostale Bakirove i Soroševe srpske sluge uspeju u naumu unitarizacije BiH pod muslimanskom dominacijom i time potru rezulate velike zajedničke borbe Srba sa obe strane Drine i pljunu na brojne vojne i civilne srpske žrtve, što bi istovremeno označilo izlazak na naše granice još jednog opasnog neprijatelja, koji bi dao snažnu podršku snagama za dalje razbijanje Srbije pritiskom na Rašku, Preševo, Bujanovac, i ko zna šta sve.

To što će srpske sluge u Bosni da prođu na kraju kao i svi plaćenici i izdajnici neće biti nikakva uteha za haos koji će da nastupi tokom realizaciji završnih radova NATO na Balkanu. A da stvari uopšte nisu proste i jednostavne, da se otimaju kontroli, pokazuje siledžijska nemoć crnogorskog diktatora koji ima zadatak da stranoj okupaciji Crne Gore da demokratski privid, što on sirov i bahat ne ume i zato će proći uskoro kao i svi oni koje Zapadne gazde puste niz vodu.

Jedina šansa i odbrana Srbije je jedinstvo, a ono se ne postiže praznim pričama, bahatošću i osionošću, medijskim terorom, otimanjem od sirotinje i trpanjem novca u džepove bogatima, već vraćanjem otetog, poštovanjem zakona, skidanjem fantomki i strogim kažnjavanjem nosilaca bezakonja bez obzira na položaj i funkciju. Samo jedankost svih građana pred institucijama sistema i potpuno slobodni i demokratski izbori Srbiji pružaju šansu za stabilnost i prosperitet.

Ako se Srbija hitno ne vrati pravu i pravdi i strogoj podeli vlasti  na sudsku, izvršnu i zakonodavnu, kao potpuno nezavisnim i samostalnim, a time i odgovornim granama vlasti, kao svom najačem oružju i snažnoj brani svim napadima, čekaju nas teški dani. A Zapad će već za nas naći nove liberalno demokratske usrećitelje i reformatore kad po ko zna koji put budemo kretali sa dna beznađa.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: