Rascep(ljene) ličnosti

Zbog teških tema na dnevnom redu Sabora, prošlonedeljne sednice povremeno su bile na ivici incidenta. Tako se zamalo desilo da ovogodišnje zasedanje napuste mitropolit Amfilohije i episkopi Grigorije Durić, Teodosije Šibalić i Joanikije Mićović.

Amfilohije je nosilac papskog prstena, zajedno sa Irinejom Bulovićem. Hercegovački biznismen Durić saslužuje sa dubrovačkim biskupom što je po pravoslavnoj dogmatici nedopoustivo. Poznat je i po tome što je „starca“ – kako je zvao bolesnog i ostarelog  patrijarha Pavla, nameravao da izoluje u manastiru, i valjda preuzme vlast. Teodosije Šibalić, sa Savom Janjićem proterao je Artemija Radosavljevića iz Crkve i crkvenu organizaciju na KiM prilagodio „realnosti na terenu“. Inače, kako je poprilično visok, nije prezao čak ni da denonstrira fizičku silu.

Ta četvorica vladika na Saboru su insistirali da svaki ponaosob ima po dva glasa prilikom odlučivanja, jer pored svojih, privremeno upravljaju još po jednom eparhijom. Ostali episkopi su bili protiv. Takva praksa nikad nije postojala u SPC. Češljani su i zapisnici s ranijih zasedanja koji su to potvrdili. Po toj logici bi i patrijarh trebalo da uvek ima tri, a trenutno čak četiri glasa. Amfilohije i vladike nisu odstupili. Tada je Amfilohije demonstrativno izašao sa Sabora. I verovali ili ne, tim postupkom uspeo je da umilostivi ostale učesnike Sabora koji su se na kraju složili da ima dva glasa, odnosno ova četvorica vladika sad imaju ukupno osam glasova prilikom odlučivanja.

Naravno da jedan čovek može da ima samo jedan glas. Oni koje krase hrišćanske vrline, a to bi trebalo pre svih trebali da budu episkopi: oličenje skromnosti, blagosti, praštanja, razumevanja, bogobojažljivosti, božji ljudi iskreno uvereni da je ovaj svet sam prolazna stanica na putu za večnost, koji čitav ovozemaljski život posmatraju samo kao pripremu za strašni sud i večnost.

Sudeći po našim episkopima, ovaj život je jedan jedini. Kako rade izgleda da su čvrsto uvereni da posle ovozemaljskog života nema ništa, da je čitava ta priča – od koje oni dobro žive, samo „legenda o Hristu, koja donosi dobre novce“ kako je rekao jedan od davnih rimskih papa.

Naravno da postoje i poremećaji ličnosti, kada se u jednom telu nalazi više duša, kad je moguće da jedan čovek ima više glasova, jer svaka svaka od njegovih višestrukih pojava ispoljava i reaguje na autonoman način, nezavisno od ostalih.

Psihijatri H. Tigpen i H. Čekli objavljuju članak „Tri lica jedne Eve“, koji ubrzo rasvetljuje misteriju višestrukog poremećaja ličnosti. Njihov rad predstavljao je prikaz slučaja dvadesetpetogodišnje pacijentkinje sa tri ličnosti. Jednoj je dato ime Bela Eva (White Eve), drugoj je dato ime Crna Eva (Black Eve) dok se treća ličnost pojavila u toku terapije i ona je nazvana Džejn.

Bela Eva je bila tiha, mirna, dostojanstvena žena sa konvencionalnim shvatanjima i ponašanjem. Bila je potpuno posvećena svom detetu i poslu, nesvesna postojanja druge ličnosti. Crna Eva je, nasuprot njoj, bila raskalašna, sklona flertu i lakomislena. Treća ličnost pojavila se u toku terapije. Ona je bila zrelija od ostalih ličnosti. Autori su joj dali ime Džejn i smatraju da je ona rezultat terapije.

Ove tri ličnosti su bile potpuno različite a, ipak, fizički iste. Kada bi neko posmatrao Evu, video bi jednu osobu koja se različito ponaša u različitim situacijama. Međutim, ona se različito i osećala zavisno od toga koja je ličnost bila domintantna. I naravo, Eva bi imala pravo na tri glasa, sasvim prirodno, i čudila bi ako bi neko, bilo kojoj od njih tri, uskratio to pravo.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: