Srpsko ogledalo

Jučerašnja konstitutivna sednica srpskog parlamenta do kraja je ogolela svu bedu proporcionalnog izbornog sistema i jasno naznačila stranputicu kojom uskoro može da krene Srbija, ukoliko ponovo ne presluša čas demokratije, koji im je,  prvim govorom posle 13 godina odsustva, održao Šešelj, predstavivši time jedno drugačije lice radikala, koji očito kreću u osvajanje vlasti, novom, za sada, demokratskom pričom.

Ako ostavimo po strani tvrdnju Aleksandra Vučića da je „najmanje jedna stranka na silu ugurana u parlament“ i što javni tužilac nije o tome otvorio istragu jer je „uguravanje stranke“ u parlament – mimo rezulatata izbora teško krivično delo, ako ostavimo po strani zloupotrebu biračkog spiska, manipulacije, falsifikate i ostale neregularnosti, dakle sve one faktore na osnovu kojih bi izbori pod hitno morali da budu poništeni, jer očigledno nemaju nikakve veze sa voljom birača, ne možemo a da ne ukažemo na suštinu: da je osnova svih ovih neregularnosti i krivičnih dela u vezi sa falsifikovanjem volje birača, utemeljena upravo u proporcionalnom izbornom sistemu koji je prirodni „kvasac“ za sve manipulacije, pritiske i trgovine, i put naniže države Srbije, koja svakim novim izbornim ciklusom, po ovom nakaradnom izbornom sistemu, silazi još dublje  u provaliju, u novi krug pakla.

Tako je moguće da na izbore izađe desetak stranaka i pojedinaca pod imenom „Srbija pobeđuje – Aleksandar Vučić“. U nazivu ne postoji ime stranke – što bi moralo da bude elementarno pravilo, jer to zaista i nije stranka, to je jedan neprirodni konglomerat bez ikakve ideje, ideologije, programa, ako naravno izuzmemo opšte mesto teških i nepopularnih mera koje će doneti kad zajašu vlast, trenirajući nasilje nad sirotinjom, koja i najviše glasa tu grupu.

Saberu se babe i žabe, glasovi za Vuka Draškovića i Vulina, glasovi sirotinjskih penzionera, nezaposlenih, očajnih, gladnih  i onih koji glasaju Karića i Nenada Popovića, u istu korpu idu i glasovi za Kosovo i protiv Kosova, i za EU i za Rusiju, i za sankcije Rusiji i protiv uvođenja sankcija, i za levo i za desno, i za istok i za zapad, da se zatim iz tog kolopleta svega i svačega, posle izbora, izvuče legitimitet za bezalternativni put u EU, puzeći pristup NATO paktu, surove mere štednje, uništavanje obrazovnog, zdravstvenog i sudskog sistema i svođenje Srbije na najbedniju koloniju u okruženju, i šire, naravno.

Kad se izbori završe, vidimo da se nigde ne pominje lista „Srbija pobeđuje-Aleksandar Vučić“ već se maše sa tim da je ubedljivo pobedila SNS, koja  -sudeći po izbornim listama, na izborima nije ni učestvovala, hvale se da SNS ima 131 poslanika, a u stvarnosti, kad svi uzmu svoj kolač vlasti, SNS raspolaže sa 93 mandata, a kako je nizak moralni i intelektualni nivo tih poslanika, koji su postavljeni samo da tipkaju tastere i jurišaju na opoziciju, najbolje se videlo na konstitutivnoj sednici u petak.

Ulazak Čede, Čanka i Tadića je bio moguć zahvaljujuići samo ovom katastrofalnom izbornom sistemu i njihov slučaj ubedljivo pokazuje zašto se prave koalicije. Samostalno bi sva trojica propala na izborima, ne bi čak mogli ni da prikupe potipise, ali privremeno udruženi, jedva prikrivajući međusobno gađenje, ulaze u novi skupštinski sastav,  razdvajaju se odmah  i počnu da glume neke važne veličine, a nisu. Nisu ni demokrate, jer da jesu, nikada takvom obmanom birača ne bi pristali da, ne samo postanu poslanici, već i da uđu u vladu.

Naravno, u vladu će da uđe Čedomir Jovanović, jer se već više godina sprovodi njegova politika koju narod nije prihvatao, ali je režiser izmenio scenografiju i glumce i tako upakovanu LDP politiku podmetnuo nepismenom javnom mnenju koje će sad verovatno da se pita kakve veze ima LDP i SNS.

Čudiće se svetina otkuda u vlasti oni „koji nikada neće priznati Kosovo“ i Čeda koji ga je odavno priznao. Nisu se doduše pitali kakvu su to listu glasali na kojoj se nalazi Vuk Drašković, koji je takođe priznao Kosovo i pride, od tih nesrećnih glasača, traži da se suoče sa svojom mračnom prošlošću i konačno se denacifikuju.

Proporcionalni izborni sistem savršeno odgovara onima kojima izbori samo služe kao povod da naprave novi skupštinski sastav, da „uguraju“ potrebne stranke, formiraju vladu po želji, a ućešće domaćih faktora je moguće samo stoga što su ucenjeni ili koji bez vlasti, kao bez najjače droge, ne mogu, ne da funkcionišu, već ne bi mogli ni da žive.

Jednostavnije je saopštiti dvojici – trojici lidera (šta treba da ispune) koji imaju nelegitimnu, bezglavu gomiliu ispod sebe, koja je dospela u skupštinske klupe samo stoga što je poslušna i dresirana da kidiše na mig šefa grupe, jer bogatu apanažu i jeftinoću skupštinskog restorana nije spremna da žrtvuje za bilo šta, niti bi onako neobrazovania i sabo vaspitana to i umela i kad bi bilo prilike, nego imati lidere stranaka koji u svom klubu imaju poslanike izabrane na ime i prezime, koji imaju autoriteta, kojima neki isprazni liderčići ne mogu vikom, pretnjom ili ucenom, da narede, da dižu ruke za odluke koje oni, po dugu ili uceni, da bi ostali na vlasti, moraju da donesu, bez obzira na štetu koju nanose svojoj državi i svojim građanima.

U ovakvom sistemu, u skupštinskim klupama, kao na aukciji, treba da sedi samo onoliko poslanika koliko je pri glasanju potrebno da podignu tablice sa ispisanom jačinom svoje grupe u procentima i kad zbir pređe 50% još jedan poslanik – kao predsedavajući,  može to da objavi i pošalje zakon na potpis. I ako već pričaju o uštedi, to bi tek bila ušteda. Pirova, naravno

Većinski izborni sistem, u izbornoj jedinici na 20-25 hiljada birača, mogućnost manipulacije bi sveo na prihvatljivu meru, ali je najvažnije da bi on političku i društvenu scenu počistio do neprepoznatljivosti, što partijske kamarile znaju i od većinskog izbornog sistema beže kao đavo od krsta, ali to znaju i strani režiseri naše tragedije i sasvim je sigurno da ovdašnjim nabeđenim i lažnim političkim elitama povremeno priprete da će ge uvesti, kad oklevaju ili postanu neposlušne.

A pošto je poslanik vlasnik mandata bilo bi krajnje demokratski da ga osvoji na svoje ime, a ne da kao jedan od bezličnih sa neke liste, već sutradan posle izbora počne degutantno da se poziva na narod koji ga je izabrao. Baš njega, a da malo ko zna da je baš on bio na listi od 250, koju ni pored najbolje volje je retko ko ima strpljanja da iščita do kraja, a i čemu.

Nažalost, zbog svih nabrojanih faktora, na snazi će ostati ovaj poguban proporcionalni izborni sistem koji odgovara svima, osim državi Srbiji i i ogromnoj većini njenih građana, koji izlaskom na ovakve izbore samo daju legalitet onima koji će nadvlačenjem postizbornog konopca i odmeravanjem snaga doneti konačnu odluku o tome ko će posle toga da sedne u skupštinske klupe i povede beskrajne prazne, nepotrebne  i nepristojne priče o trošku sirotinje.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: