Došao đavo po svoje

Petoktobarskim pučem Srbija je izgubila nezavisnost i sve potonje vlasti proistekle iz te izdajničke DOS-ovske koterije služile su gazdama samo do precizno utvrđenog roka upotrebe -otisnutog na poklopcu, posle čega su, milom ili silom,  uklanjane da se napravi mesto novim snagama, željnim dokazivanja, čvrsto uverenim da će baš oni biti onaj konačni izbor Zapada, da će vladati srećno i dugovečno, te da je to moguće samo zato što su oni pametniji, lepši i veštiji od svojih nikakvih prethodnika. Nažalost, svi se oni protekom vremena nađu u situaciji stigmatizovanih prethodnika i imaju priliku da prožive njihove živote od brzog uspona do još bržeg pada, mada su svi iz nekog razloga za sebe samo videli uspon. Beskrajni.

Kada je Keri nedavno rekao da se, između ostalih, Srbija nalazi na prvoj liniji vatre zajedno sa Sirijom, i najnaivnijima je konačno valjda postalo jasno da je vrag odneo šalu.  Ako Amerika nekoga stavlja u isti koš sa Sirijom teško je ne osetiti užasnu zebnju od balkanske reprize tragične sirijske stvarnosti.

Žalosno opasna NATO vežba „Odlučni odgovor“ na srpsko-crnogorsko -bosanskoj tromeđi, nasilno uterivanje Crne Gore u NATO, destbilizacija Makedonije, bahate kolonijalne aktivnosti Zapadnih ambasadora u regionu i nevaspitana drskost njihovih sitnijih i krupnijih plaćenika, a sobzirom na sveže sećanje na rezultate njihovih ranih radova 90-ih na ovim prostorima, bolje od svake reči, iscrtavaju obrise nove tragike, koja nas može zaviti u crnilo, crnje od bilo kog prethodnog.

Umesto da su došli na vlast poštenim izborima, DOS – ovci su je dobili na krilima izdaje i prodaje garnirane čvrstim uveravanjima da je dovoljno samo da ode diktator, da će potom sve biti rešeno demokratski i da će oni u svome lovištu Srbija moći naograničeno i nekažnjeno da love i zasluženo nastave da uživaju na tim lovorikama zla.

Naravno, Zapad ih je obrisao bez milosti, dovodio nove likove, brisao i njih potom, čim odrade posao, i tako redom sve do danas. A danas? Pa to je već viđena situacija.

Naprednjaci su navučeni da sami sebi iskopaju zamku otimanjem sirotinjskih plata i penzija, bahaćenjem bogatih, beskonačnim političkim TV terorom, potpisivanjem svega i svačega mimo srpskog Ustava, mimo međunarodnog prava, suprotno moralu i interesu srpskog naroda.

Na taj način naprednjaci su radili protiv sebe, sami sebe su slabili – po Zapadnom scenariju, da kad dođe vreme, niko za njima ne zažali.

Obuvši Titove čizme, koje su pronašli u nekom zabačenom kutku, počeli su da vode politiku tipa „Dobro jutro čaršijo na sve četiri strane sveta“. Svi su im bili prijatelji, a Nemci naročito. Ljutili su se naprednjaci što je naš narod lenj i neradan, što ne upražnjava protestantsku etiku, što bar malo ne liči na Nemce.

Da ličimo na Nemce čiji su bestijalni zločini u Prvom i Drugom svetskom ratu zapisani u najmorbidnijim antologijama zla, od čega su pokušali da se otrgnu novim zlom, suludom pričom da su Srbi 90-ih bili gori od Hitlerovih Nemaca, što je bilo ravnu laži da od muve mogu da naprave najvećeg slona.

Naravno da nam je to nanelo nemerljivu štetu ali, osim toga što su na taj način sebi izgradili mogućnost da ponovo, sa oružjem i bombama krenu u ubijanje i rušenje – u ono u čemu su najvičniji, nikada neće uspeti da postignu da se zaboravi njihov krvavi pohod na čitav svet i tri bestijalna pogroma protiv Srba i Srbije u prošlom veku i dalje rasparčavanje Srbije danas.

I sad ti veliki naprednjački prijatelji Nemci, poručuju ono što je znao običan seljak, a što nisu znali žalosni narodni predvodnici, da

Nemačka neće ratifikovati sporazum o primanju Srbije u članstvo EU sve dok Kosovo ne postane punopravna članica Ujedinjenih nacija, poručili su iz Bundestaga.

Da se manu Evrope neće moći bez krvi, kao i Janukovič, ali da moraju početi da koče svoju sumanutu jurnjavu u EU, kojom se sami sebe stavili u procep, valja vide i sami, mada je već prilično kasno.

Kako navodi jedan od poslanika iz vladajuće koalicije Hrišćansko-demokratske unije/Hrišćansko socijalne unije (CDU/CSU), „srpskom državnom vrhu je još pre dve godine rečeno da će članstvo Kosova u UN biti jedan od uslova da Srbija bude primljena u EU“.

Postoje informacije anonimnog izvora, da je prilikom razgovora sa Jadrankom Joksimović, ministarkom bez portfelja zaduženom za evropske integracije u srpskoj vladi, ovaj stav Nemačke saopšten srpskoj strani kada se razgovaralo o Briselskom sporazumu između Srbije i Kosova.

„Tada smo rekli da nećemo ratifikovati članstvo Srbije u EU ako Srbija ne prihvati da Kosovo postane punopravna članica UN. Ipak, to je i dalje otvoreno pitanje u mojoj partiji, pošto ima različitih mišljenja“, istakao je poslanik Bundestaga.

On dodaje da je „vreme da se pokrene proces priznavanja članstva Kosova u UN“, da se „ubede ljudi u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci da pristanu na ovaj zahtev“ i da se „pripremi javnost u Srbiji za tu odluku“.

Kako „mali Perica“ zamišlja tu pripremu javnosti, poslanik nije rekao. Nisu Srbi ovce, kako misli prijatelj iz Bundestaga, i niko Srbe nikada neće moći da pripremi da prihvate tu kriminalnu pljačku našeg sećanja, naše kulture i umetnosti, ogromnog materijalnog i duhovnog bogatstva, a sve protiv domaćeg i međunarodnog prava, utemeljeno na teškom zločinu, notornom kriminalu i bestijalnom nasilju.

Prijatelji iz Bundestaga mogu u da pročitaju u nemačkoj štampi, povodom usvajanja izveštaja Dika Martija o šiptarskim zločinima nad Srbima, koga to oni podržavaju, kakvo zlo. A ako ih mrzi da listaju arhive, evo im izjave ITALIJANSKOG GENERALA DEL VEKIA: Srbe su klali, a mi smo ćutali o tome.

Del Vekio je po okončanju bombardovanja SRJ ušao na Kosovo sa svojom jedinicom od 7.000 vojnika. Bilo je to u junu 1999. i tada su ga, kako je i sam posvedočio Panorami, izveštaji o telima zaklanih i izmasakriranih Srba i Roma svakog jutra sačekivali na stolu. U to vreme, on o tome nije smeo ni da progovori, bilo mu je strogo zabranjeno:

Zaticali smo napuštene srpske kuće koje su bile ili sravnjene sa zemljom ili spaljene. Albanci su napadali i crkve i manastire, a cilj im je bio da zatru svaki trag srpskog prisustva i postojanja na Kosovu… Ubistava je bilo i kasnije, ali ne tako često. Srbi koji su u to vreme i dalje bili na Kosovu, koji nisu pobegli, svaki dan su rizikovali da budu ubijeni ili silovani“, ispričao je Del Vekio potkrepljujući svoju priču fotografijama izmasakriranih srpskih tela koje su on i njegovi vojnici snimili na Kosmetu.

E sad gospodo Nemci, da pređemo preko svega, da potremo i prošlost i sadašnjost i budućnost, da vam damo Kosovo, samo da objavite zašto podržavate ovu kriminalnu bandu i šta će vama Kosovo. Zašto vi smatrate da je Kosovo srce Nemačke, da saznamo, pa ga uzmite, daćemo vam i stolicu da je ponesete u UN.

Očigledno je dakle da smo se isuviše blizu približili čudovištu, da ga posebno iritiramo neuvođenjem sankcija Rusiji, da ih bodemo u oko posetama kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog premijera Medvedeva, i morali bi na prstima da pokušamo da se povučemo dalje od njega, da pokušamo da ispravimo pogrešnu politiku vođenu od 5. oktobra, politiku kolonije, poslušništva, kršenja domaćeg i međunarodnog prava, zlog rađenja protiv naroda i države.

Da li možemo upeti? Teško! Preduboko se i predaleko otišlo u to blato služenja, predaje i prodaje, da se tek tako,  bez teških posledica, možemo povući sa te prve linije vatre u kojoj će, najverovatnije, ako je za utehu, izgoreti i čitav svet. Zasluženo možda.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: