Dan NATO milosrđa

Da bi se pagani lakše priveli hrišćanstvu primenjivan je jednostavan trik – da se tradicionalni paganski praznici preklope hrišćanskim, da ih protokom vremena lakše prihvate i neznabošci, novopečeni hrišćani.

Tako je, valjda, praznik rađanja Sunca, imenovan danom rođenja Hrista, preobražaj gore i vode u Preobraženje Gospodnje, i ko zna šta još.

Tom logikom se izgleda vodi i NATO pakt, pa oko Vidovdana, velikog srpskog praznika vodi žestoko primitivnu kampanju zaborava i rađanja protivprirodne ljubavi prema NATO.

Tako  je, NATO promoterka, direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić  odlučila da organizuje NATO skup baš na jedan od najznačajnijih srpskih praznika Vidovdan.

Da ne pominjemo nesrećnog preletača Šormaza, jer on u startu ruši svaku ideju da narod zavoli NATO, ne možemo a da ne primetimo da se u oštru igru uključio i Lori Voker, koordinator NATO za Zapadni Balkan.

Voker tvrdi da Srbi ne znaju šta je realnost

i verovatno misli da je time otkrio toplu vodu.

Pa naravno da Srbi ne znaju šta je realnost, jer da znaju, davno bi iščezli od zla koje im stotinama godina nanose Zapadni saveznici i da ne žive u svojim snovima izvršili bi kolektivno samoubistvo kad bi razumeli kroz kakve su muke zbog Nemaca, Engleza, Francuza, Amerikanaca,… prošli i oni i njihovi preci, a ni potomcima se ne sprema bolje.

Zapadnjaci su takođe smatrali da je mnogo bitno što su srpski izdajnici prodali Miloševića baš na Vidovdan, ali osim griže savesti mnogih što su svesno ili nesvesno u tome učestvovali, samo su doprineli da se mnoge usijane glave ohlade i ućute bar, pošto nemaju šta pametnije da kažu.

Voker nas još poziva da umesto u prošlost gledamo u budućnost a oni sami prekopavaju srpsku prošlost od Kosovskog boja, do Garašanina i svih mogućih i nemogućih zločina koje dnevno pripisuju Srbima sa namerom da se opere nemačka nacistička prošlost promovisanjem zločinaca gorih od njih kao da je to moguće čak i u najgrozničavijim snovima.

Zapad hoće da nas upiše u svetsku knjigu zla kao genocidan narod i oko 10 jula ta bezumna kampanja će opet dostići vrhunac, mada, možda malo i ohlade, jer Filip Hamond i ostali Englezi sad imaju preča posla.

Ali ako nema stranaca uvek je tu neki Srbin, ili građanin Srbije, spreman da prizna sve, čak i ono što niko ne traži, samo da ostane na vlasti, da uživa i pije viski, i peva gde stigne i kad stigne umišljajući da to dobro radi.

Danas se Dačić, koji je bio u vrhu vlasti jula 1995., žali na odluku Bošnjaka da srpske vlastodršce umesto  propuštanja kroz „toplog zeca“ u Potočarima, samo javno išamaraju, i ogorčeno se preporučuje da bar njemu dozvole da plače na tuđem groblju:

„To je licemeran potez, jer su godinama zvali državnike Srbije da dođu u Srebrenicu. Skupština Srbije je jedini parlament u regionu koji je doneo akt koji osudjuje genocid u Srebrenici, i ovo sada je jedan korak unazad. Bošnjaci treba da se odluče šta hoće“, rekao je Dačić novinarima u Beogradu.

Potpredsednik Vlade Srbije dakle TVRDI da se u Srebrenici desio genocid (u vreme kad je on bio na vlasti u Srbiji) i da je GENOCID u Srebrenici OSUDILA SKUPŠTINA SRBIJE, što bi valjda bilo dovoljno da ga pozovu na komemoraciju, ali neće. Baš su neki.

U Srebernici se desio veliki ratni zločin koji nažalost ne može nepristrasno da se istraži, bar samo zato što postoji embargo na pristup arhivama UN, a da je sve kako se priča otvorili bi ih davno.

Dačić mora da zna da postoje svedočenja najviših funkcionera Srebrenice tog doba, koji na sve gledaju nešto drugačije od njega.

Tako, ratni komandant Srebrenice Hakija Meholjić, tvrdi da je kao učesnik sastanka u Sarajevu i video i čuo da je Alija Izetbegović izneo Klintonovu ponudu da se žrtvuje 5000 muslimana u Srebrenici da bi NATO mogao da dobije jak razlog za intervenciju protiv Srba u Bosni. Na to mu je Meholjić rekao: Alija, jesi li ti lud?!

Ibran Mustafić, jedan osnivača SDA kaže:

Sami smo pobili 1000 svojih u Srebrenici i tvrdi da su se sve dogovorili Alija i Klinton. Da je zapravo od 1992. postojao projekat manipulacije po kome je jedino bilo bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava.

Neki tvrde da su na Memorijalu sahranjeni i ubijeni Srbi, zatim oni umrli prirodnom smrću, da ima živih ljudi čija su imena uklesana kao da su mrtvi, ima naravno i nevino pobijenih, ima i palih u borbi, ima i onih ubijenih u ratnom zločinu.

Ne može sve to na jedno mesto. Za svakog mrtvog se mora reći ko je, i kako je izgubio život. I ko je njegov ubica. Da odgovaraju ubice i nalogodavci a ne narod koji nema nikakve veze sa tim. Niti iko ima potrebe da se izvinjava u ime onih koji sa zlom nemaju nikakvog doddira, niti o tome imaju ikakvog pojma.

I dan danas se u Memorijal donose tela i sahranjuju mrtvi, umrli ili ubijeni širom Bosne, ali sve je to daleko od one famozne brojke od preko 8.000 žrtava, što je opet, srećom, daleko manje od 40.000 žrtava masakra u Srebrenici, što je besramno izmislio Rudolf Šarping, nemački ministar odbrane, koji nije služio vojni rok ali je i bez toga znao da bezobzirno i kriminalno bombarduje Srbiju i ubija građane Srbije, i muslimane naravno.

Genocid je plansko i sistematsko istrebljenje čitavog naroda, od „kolevke“ do „groba“, od beba do staraca.

Pošto svi muslimani nisu živeli u Srebernici, iskorišćena je činjenica da je Srebrenica bila zaštićena i demilitarizovana zona pod upravom UN, da se sreberički muslimani prikažu kao zaštićena i posebna celina različita od ostalih muslimana, kao što je među omorikama zaštićena Pančićeva, da bi se prikazalo da je zločin izvršen prema celoj etničkoj grupi.

Pošto deca i žene nisu ubijani pribeglo se formulaciji genocida svojstvenoj samo toj zaštićenoj grupi, što će reći: Kad se Bošnjakinji iz Srebrenice ubije muž, zbog strogih običaja, ona više i ne pomišlja da ima decu sa nekim drugim,  pa se na taj način, protokom vremena, nerađanjem beba, postiže uništenje čitave populacije.

Naravno da su Zapadne sile i UN odigrale sramnu ulogu, u saradnji sa sarajevskim vlastima, jer zonu nisu demilitarizovali pošto su bande Nasera Orića krvave pohode po Podrinju vršili iz zone pod zaštitom UN. Zona dakle nije bila zaštićena što je štitila civile već zlikovce.

Devedeset devet zarez pet posto građana Srbije sa Srebernicom nema nikakve veze, ni sa Alijom, ni sa Klintonom, ni sa holandskim bataljonom, ni sa Hrvatom Erdemovićem, ni sa Slovencem Kosom, ni sa 5. diverzantskim odredom belosvetskih pasa rata VRS, niti je iko mogao da počini zločin u njihovo ime, tako da učesnik u srpskoj vlasti tih godina, Ivica Dačić, mora da govori samo u svoje ime, da okaje svoje grehe, ako ih ima, a da građane Srbije ostavi na miru, da pokušaju da prežive ovu bedu, i još veću koja nailazi, koju raskalašne SPS direktoke zloupootrebljavaju do besvesti, a on sam uživa u životu, do daske.

Uživao je i kad je branio Srbe, a uživa i danas kad radi sve suprotno od onoga što je nekada radio i govorio. Dobro mu je kako god okrene i nije mu neprijatno. Naprotiv, njegova borba za naše dobro nema ni početka ni kraja, teče vanvremenski kao ona nabujala voda Miljacka koju ne ispušta iz usta.

E to je licemerno, da licemernije i pokvarenije ne može biti.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: