Pevanje na groblju

Da, baš me je na pevanje na groblju podsetio zajednički nastup muzičara srpske i američke vojske:  Crnački bluz na groblju Srbija.

Zajedno pevaju oni što su ubijali i razarali i oni što su se od njih krili, 78 dana i noći monstruoznog bombardovanja, ubijanja, rušenja, zasipanja osiromašenim uranijumom, uništavanja socijalnog, obrazovnog, naučnog, zdravstevnog i svakog drugog sistema ove nesrećne zemlje.

Ambasador Skot je to nazvao harmonijom dve vojske i posebno napomenuo da ne treba da gledamo u nazad, u prošlost, nego samo napred.

To što su Srbiji naneli direktnu štetu merenu desetinama milijardi i indirektnu od ko zna koliko stotina milijardi krvavih dolara, što su ubili hiljade ljudi, ranili mnogo više, što su ubili devedeset troje dece, nikom ništa, na tu sitnicu se ne treba osvrtati, samo treba gledati napred, a za početak crnački bluz valjda dođe kao uvertira u to gledanje u budućnost.

Držali su potom taj zajednički koncert i u Nišu, gradu koji su zasipali kasetnim bombama, ubijali ljude na ulicama u direktnom prenosu, i za neverovati je kako to njihovim čuvenim stručnjacima za ispiranje mozga, uopšte, na pamet, može da padne tako morbidna ideja. Zar zaista veruju da je se tim protivprirodnim činom postići išta drugo osim još čvršćeg uverenja da nas ne smatraju ni za ljudska bića, kad veruju da se tim nastupom išta drugo može izazvati osim jeze i teške nelagode.

Naravno, samo Srbi, kad su žrtve, ne treba da gledaju u prošlost. Čim Srbe za nešto optužuju uhvate se upravo te prošlosti, i baš ih briga za budućnost.

Tako je državni sekretar SAD Džon Keri nedavno izjavio da američki narod stoji uz narod Bosne i Hercegovine u vreme kada se 11. jula obeležava 21-ogodišnjica od, kako kaže, „genocida u Srebrenici“ i poručio da svi odgovorni moraju da budu pozvani na odgovornost.

Odajemo počast sećanju na više od 8.000 stradalih muškaraca i dečaka, i odajemo priznanje njihovim porodicama, koje još tragaju za pravdom. Sećanje na ovaj užasan zločin je važno, ali ono što je još važnije je sprečiti da se išta slično opet dogodi“

Ibran Mustafić i Hakija Meholjić su izjavili, i čak napisali knjigu o tome, da je Srebrenica bila dogovor Klintona i Alije, te da je u međumuslimanskim obračunima u Srebrenici pobijeno 1000 ljudi, ali to Keriju ništa ne znači, prekopava srpsku prošlost, izmišlja da postoji narod Bosne i Hercegovine i ništa mu ne smeta da tvrdi da zajedno mogu da žive i zločinci i žrtve, pri čemu je samo jedan deo naroda BiH zločinac, dok je drugi deo tog naroda nevina žrtva, te da je moguć genocid naroda nad samim sobom. Zar se to ne zove građanski rat?

Slučaj zločinca Tonija Blera mora da im otvori oči dok nije kasno. Istina će kad-tad da izađe na videlo, naravno, ako u međuvremenu ludaci ne izazovu nuklearni rat.

Sadama Huseina su oborili sa vlasti i u Iraku izazvali nezapamćenu katastrofu pod lažnom optužbom da raspolaže oružjem za masovno uništenje, u šta je jedino moglo da poveruje ograničeno Zapadno javno mnenje prepuno zombija ispranog mozga.

I prosečnom đaćiću osnovne škole je bilo jasno da je to jedna običan laž koja je koštala života stotina hiljada ljudi i milione poslala u izgnanstvo.

Danas, i đačići, znaju da Rusija ima oružje za masovno uništenje, a oni, stanizuju Putina, koji drži prst na dugmetu uništenja sveta, praveći ga da je gori od Hitlera, Sadama, a valjda i od Miloševića, konstruišući  time priliku za napad na Rusiju, što se u njihovoj bolesnoj uobrazilji čini mogućim bez posledica po njihove zadnjice.

Zapad vodi politku prostom analogijom. Prvo vodeći Zapadni mediji nahuškaju svoje javno mnjenje na nekog lidera koji im se odupire, ili koga su izraubovali do kraja i oteli sve što su mogli, zatim ga ubiju ili uhapse, razore tu zemlju, opljačkaju potom sve što je, i ako je, preostalo i traže novu žrtvu.

Takvim načinom razmišljanja došli su do navodne ruske pretnje koja ugrožava svet. Vođeni potpuno neadekvatnim iskustvom Srbije, Libije, Iraka zanose se opasnom idejom da će na sličan način moći da savladaju Putina i Rusiju, koji zaista poseduju pravo oružje za masovno uništenje sveta, a ne ono kakvo su izmišljali da ima Sadam.

Amerika se zanosi da će uspeti da umesto sebe poturi slugansku Evropu, da izgori zajedno sa Rusijom, da je taj oganj neće dotaći, da će, šta više, nekim novim Maršalovim planom, taj pepeo izgorelog sveta iskoristiti čak za pravljenje siporeks blokova i novo nicanje iz pepela.

Na našu veliku žalost, ako trezveni ljudi u Americi ne shvate da ć izgoreti zajedno sa svima nama, ovoj planeti nema spasa. Ako se ne žigoše i ne obori carstvo laži i ne uspostavi međunarodni poredak na bazi prava i parvde, a ne gole sile, nestaće čak i tragovi pomena na ovu civilizaciju što, sobzirom na ludake koji su su je stvorili i uništili, možda i nije nepravedno.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: