Srbija ili Buridanov magarac

Slovecni su se, posle napada na SFRJ i ocepljenja, okrenuli sebi dok su ostale nesrećnike iz bivše zajedničke zemlje, bez ikakvog pardona, dobro posvađane, gurnuli u rupu u kojoj se dave i dan danas.

Od 1991. sarađuju privredno sa Rusijom , protive se sankcijama Rusiji, a sačuvali su i obeležja mesta stradanja ruskih zarobljenika u Prvom i oslobodilaca u Drugom ratu, što je navelo Putina da više puta kaže: Hvala Slovenijo.

DOS-ovska banda je međutim odmah preimenovala nazive ulica dobijene po ruskim generalima koji su oslobađali Beograd od Nemaca 1944., što valjda znači da su Rusi isterivanjem Nemaca zapravo okupirali Beograd, tako da su trebali da dovrše posao do kraja i da beogradskim ulicama daju imena Hitlera, Geringa, ili, možda bi im lepše zvučalo: Ulica Gestapoa, bez ikakve ironije naravno, jer ako Rusi nisu oslobodili Srbiju od Nemaca, onda su okupatori, nema druge.

Naša antologijska neiskrenost nema prijatelja. Nije dokaz prijateljstva kad nesrećni ministri kisnu na kiši pored Putina. Dokaz prijateljstva je poštovanje svih žrtava koje su Rusi stotinama godina podnosili  žrtvujući živote za našu slobodu. Ulizujemo se otvorenim neprijateljima a nipodaštavamo prijatelje ili one koji bi to mogli da budu ali mi im to ne damo.

I danas u našoj štampi čitamo da u avgustu u Srbiju dolaze dva diva: Medvedev i Bajden. Bajden će doći iz Prištine pošto tamo položi stotu zakletvu da će se boriti za nezavisnost i interese Kosova, dakle protiv Srbije i srpskih interesa, i onda će doći u Beograd da im očita bukvicu.

On je albanski lobista, podržavao je bombardovanje Srbije, a za Srbe je tvrdio da su silovatelji i ubice beba. I njega, titana, srpska štampa poredi sa Medvedevom, sa kojim treba da se bori za prestiž u Srbiji, a da smo ljudi nikada Medvedev u Beogradu ni sa kim , a ponajmanje sa Bajdenom – koji bi uvek trebao da se seti svoje prve posete, praznom i blokiranom Beogradu – ne bi trebao da se bori za prestiž.

Naravno, ne vole Slovenci Ruse, oni su samo pragmatični, a i prema nama bi se pristojnije ponašali kad bi se mi sami prema sebi odnosili sa poštovanjem i uvažavanjem.

I Srbi su još 1919. oslobodili Sloveniju i borili se da joj pripadnu što veće teritorije i oni nam to poniženje i naš paternalizam nikada nisu oprostili, sve smo to platili i plaćamao i danas, a da smo prekinuli odnose sa njima kad su priznali Kosovo, da smi ikad pokazali kičmu, ne svađu nego doslednost, druge bi nam ptice pevale. I nama i njima.

Šta da misle Slovenci o narodu čiji su vojnici posle četiri godine golgote, pod teškom borbom, prošli pored svojih kuća i nepobusanih grobova da izginu pod Alpima za njihovu slobodu? Još smo ih i ponizili, jer su se oni krili iza zavesa gledajući u čudu njima neshvatljivi samoubilački zanos i nečuveni paternalizam. I zato nas na proslavi devedesete godišnjice završetka Prvog svetskog rata nisu ni pomenuli, i zato su non-stop protiv nas počev od „Cankarjevog doma“, štrajka rudara u Starom trgu, prvih nekažnjenih ratnih zločina, svedočenja u Hagu, priznanja Kosova, Kacinovih izveštaja…

Šta Italija, tada naš saveznik, da misli o nama posle ultimatuma pukovnika Švabića u kome im je poručio da će svi Srbi izginuti do jednoga ako se Italijani usude da zauzmu Ljubljanu – najtragičnije je što bi to Srbi i uradili, a Italijani su, znajući za tu čudnu srpsku osobinu, ostali na početnoj liniji.

Hteli smo i Trst, Goricu i Rijeku, koji će naši biti “dovijeka”, Ameriku i Englesku zemlju proletersku, da i ne pominjemo.

Zbilja, šta je to sa nama? Zašto se mi ne ponašamo kao sav ostali svet?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: