Nitkovluk

Do pre neku deceniju olimpijade su bila nadmetanja sportista amatera, na kojima je bio strogo kažnjiv svaki pokušaj profesionalizacije.

Danas su olimpijade prave multinacionalne korporacije koje obrću ogroman novac, a u svrhu još većeg bogaćenja kompanija, grupa i pojedinaca kao najviši domet i najznačajniju stvar na svetu ustoličili su totalnu besmislicu u nadmetanju da li je neko skočio ili bacio nešto neki santimetar više ili manje, trčao ili plivao koju stotinku sekune više, narkotizujući time javno mnjenje koje potom u grču prati takmičenja i pada u neviđenu euforiju kad se lestvica bilo čega podigne za bilo koliko.

Sportisti – robovi novog veka, kojima je to jedini posao i jedino zanimanje, satima i danima, mesecima i godinama skaču, plivaju, trče, dižu tegove, treniraju od jutra do sutra sa nadom da će osvanuti na stranicama štampe, da će postati nacionalni ili svetski idoli, da će pokupiti mrvice sa olimpijskog stola koje će sportska mafija sasvim sigurno da ostavi za sobom jer im je potreban stimulans za novo roblje da na sledećem takmičenju zaluđivanjem sveta, notornim besmislicama, obrne i zgrne još više novca.

Kad se sportisti, ovenčani slavom, vrate u svoje države vlasti im organizuju dočeke, najobičniju kič paradu kao nedavno u Beogradu, sa nadom da će uspesi sportista biti dovoljna zamena da narod ne primeti da živi bedno, da mu je standard nikakav, da nema dobro zdravstvo, da je školstvo ruinirano, da posla ima samo za stranačke botove, metrese, kumove i prijatelje a za narod isključivo u statistikama, u kojima su besposleni zaposleni, gladni nahranjeni a bolesni zdravi, sa DŽI DI PIJEM (GDP) koji se dnevno vije nebu pod oblake.

I drugi u kiču ne zaostaju za nama, a među njima i Ameri.

Tako je voditelj Konan O’Brajan u svojoj emisiji gledaocima objasnio da zbog autroskih prava ne mogu da pogledaju detalje finala košarke  iz Rija, ali je za široki auditorijum spremio performans u studiju.

Dva moćna košarkaša poigravala su se na košarkaškom terenu sa dvojicom dečaka

I umesto da naši mediji žigošu ovu američku stupidnost sluganski zaključuju

da će ovaj snimak sigurno će biti dodatni motiv „orlovima“ da na nekom sledećem takmičenju pokažu prepotentim Amerikancima da nisu nedodirljivi.

Nažalost, jesu nedodirljivi zato što je svet zastrašen i potkupljen. Ima li većeg bezobrazluka od činjenice da su

Garancije Vlade Amerike potpuno dovoljne da njihovi sportisti ne bi prolazili doping test!?

Ako se setimo tog finala Amerika-Srbija na terenu smo videli samo jedan tim, američki, koji je sve stizao i drugi koji tome nije mogao ni približno da parira. Amerikanci imaju muskule koji samo što nisu ekplodirali, brzinu zbog koje ih niko ne može uhvatiti, snagu i izrdžljivost koju niko ne može dostići. Neprirodno? Pa suviše je očigledno.

Ali oni se ne podvrgavaju testovima na drogu jer je reč Amerike potpuno dovoljna, dok druge proganjaju i danju i noću i posle zaista imamo sliku kao da dvojica iskusnih košarkaša igraju finale sa dvoje dece, samo umesto što se hvale i prave performanse, da imaju išta ljudsko, oborili bi glavu od sramote. Ali na žalost nemaju.

Tako je moguće, garancijama vlade Amerike, da oni nigde ne vode rat nego grade  mir, da ne bombarduju već imaju humanitarne akcije, da za sobom ne ostavljaju leševe već kolateralne štete, da ne ruše države već uvode demokratiju.

Kako je uopšte moguće da države šalju svoje spotriste na igre na kojima jedni mogu da koriste stimulativna sredstva bez straha od kontrole i ograničenja a drugi ne. Zar je zaista tolika moć laži i prevare da im se mora reći da su istina i poštenje? Zar iko i dalje veruje da je Felps pobedio Čavića?

Na sledeće igre Srbija treba da pošalje najbolje amatere iz široke baze sportista koja će se dobiti sistemskom brigom za školski, omladinski i univerzitetski sport, koja zaista ne postoji, a ne bildovanjem pojedinaca i isključivim ulaganjem, za naše mogućnosti, enormnih sredstava u njih. Pa šta urade da urade. Ako nekim čudom neko uspe, među tim GMO sportistima, to bi zaista bilo ono pravo,  a ako ne, valjda još važi olimpijska deviza da je bitno učestvovati, pri čemu će se uštedeti dosta novca koji se rasipa na sve one i svakoga što su se potpuno bespotrebno, o trošku ovdašnje sirotinje, šetkali i uživali u čarima Rio de Žaneira, srbujući usput, da se Vlasi ne dosete..

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: