Ovo je Turska

Huk mržnje na stadionu u Novom Pazaru nema nikakve veze sa fudbalom, koji je sam po sebi gladijatorski opasan sport, a ni sa preoštrim startom igrača Zvezde, jer su i u jednom i u drugom timu, dominantni Srbi.

Gađanje fudbalera stolicama i skandiranje „Ovo je Turska“ pokazuje samo krah jedne politike koja je dopustila da strane diplomate rovare Raškom oblasti pod opasnom firmom „Prijatelji Sandžaka“ i da Turska tamo vršlja kao po svojoj maloazijskoj provinciji, ali o trošku svih građana Srbije, naravno.

Sada i slepci valjda vide da se prostor severno od Ibra ili severno Kosovo – kako otimači zamagljuju činjenice za nešto što nikada nije pripadalo Kosovu do sulude odluke Petra Stambolića čuvenog srbomrsca – nikako nije smeo predati u ruke Šiptarima jer se na taj način izbio srpski klin umetnut između muslimana Raške oblasti i Šiptara čime su musimanske aspiracije za otcepljenjem od Srbije dobile snažan vetar u leđa i pouzdanog suseda saveznika.

Kratkovida politika sitnih balkanskih politikanata se najbolje očituje u postavljanju mitraljeskih gnezda izdajničkog režima u Crnoj Gori na granici sa Kosovom, kao da oni mogu zaustaviti velikoalbasku agresiju i otimačini promivisanu u Tuzima.

Sramna Crna Gora, koja slepo nastavlja srbomrzačku politiku kralja Nikole, pošto je razbila zajedničku državu sa Srbijom, u bogatoj tradicije izdaje Srbije i srpskog naroda priznala je nezavisno Kosovo, priznala je otimačinu 16% srpske zemlje a danas se sa svojim drugarima iz Prištine otima oko 80 ari teritorije.

Šiptarima naravno svaka čast. Ne daju ni pedalj onoga što od Prizrenske lige smatraju da je njihovo i nikada nisu priznavali faktičko stanje, kako nas savetuju da uradimo njihovi sitniji i krupniji plaćenici po Beogradu.

Od kada je dolaskom DOS-ovske bande na vlast, na krilima hipnotisanog i ludog naroda, Srbija izgubila nezavisnost, danonoćno se radi na legalizaciji otimanja 10877 kvadratnih kilometara Kosova i Metohije koji po svim međunarodnim dokumentima i danas pripadaju Srbiji.

Šiptari kako vidimo ne daju ni milioniti deo toga a naravno pretenduju i dalje na neke delove Srbije i neće odustati sve dok se ne ostvare svi ciljevi zacrtani u 19 veku, što znači da je cepanje Srbije sa šiptarske strane i dalje na dnevnom redu, njih i njihovih američkih saveznika.

Umesto da su se vlasti dovedene Zapadnim novcem i srpskom izdajom oktobra 2000. držale presude Badinterove komisije, Povelje UN, Rezolucije 1244 i sopstvenog Ustava, lagano su krenule u legalizovanje države nastale američkim bombardovanjem, evropskim strahom, šiptarskim terorom i kupovinom loših ljudi, po kojima Srbija ni malo ne oskudeva.

Dovoljno se samo podsetiti da je onaj plaćeni podlac Vlade Divac glasao za prijem Kosova u Olimpijski komitet. Američki državljanin, američki dužnik oko nekih događaja u Srbiji, u naše ime i svoju korist poklanja ogromno materijano i nemerljivo nematerijalno bogatstvo srpskog naroda.

I danas, vidimo Šiptari mogu Srbijom kako hoće i kuda hoće. Srbi nažalost preko KiM ne mogu. Pošli  su nesrećnici u Mušutište, a banda im ne da. Zašto? Pa samo zato što naša država ne vodi nikakvu poltiku. Pregovara sa Šiptarima u uslovima kad nema slobode kretanja. Ili će je imati za sve ili ni za koga. Čim stanovnici neke opštine na KiM kamenuju Srbe koji posećuju svoju imovinu treba im zabraniti prelazak administrativne linije i ulazak u centralnu Srbiju ili prolazak njome. Bez primene surovih metoda Leke Dukađina, naravno.

Poznato je da neki prodani Srbi sa KiM kupuju nekretnine za Šiptare u Nišu i drugde, a naša država, pod firmom da su Šiptari sa KiM građani Srbije, kasnije priznaje šiptarsko vlasništvo, kad donesu ugovor po kome im srpski podlaci nisu vratili navodni dug novcem već imovinom.

Naravno da se svi takvi ugovori načinjeni posle juna 1999. moraju smatrati ništavnim, kao i da te srpske ništarije u službi Šiptara treba da ostanu bez „kosovsog dodatka“ i ne samo oni već svi koji su pobegi, žive u Srbiji a primaju taj dodatak, koji bi jedino trebala da prima srpska sirotinja ostala na Kosovu, ali ne i službenici Tačijevih vlasti.

Očito je da dosadašnje vođenje politike, zajedničko svim vlastima posle puča iz 2000., zasnovano na kršenju međunarodnog i domaćeg prava ne nosi sobom nikakve pravne obaveze i ništa ne rešava taman da neko i prizna nezavisnost Kosova, jer se sve oteto silom i nepravom mora kad tad privesti pravu i pravdi.

Zbog toga je teško razumeti Amerikance i njihove pritiske da vlasti priznaju nezavisno Kosovo i pomognu stvaranje malog monstruma – velike Albanije. Pa zar se Amerikanci ne sećaju da je Kosovo bilo u sastavu Srbije kad su nas napali, i da se ni najmanje nisu obazirali na to što su i sami priznavali Srbiju sa Kosovom i Metohijom kao autonomnom pokrajinom u njenom sastavu, što su potvrdli i Rezolucijom 1244, što im uopšte nije smetalo da divljački i ilegalno krenu u njeno cepanje. Ne pitaju se što bi obnut postupak bio nemoguć, kad dođe vreme. Prosto je neverovatno da oni veruju da će se nešto rešiti priznanjem nezavisnog Kosova. Neće, sasvim sigurno.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: