Evropski standardi

Državni ministrar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot izjavio je: Da ako je Srbija odlučna u svojoj nameri da bude deo Evropske unije, a ne Rusije, da onda ima nemačku podršku u tom pravcu. I naravno, pošto EU ima definisanu spoljnopolitičku i bezbednosnu politiku, Srbija ima zadatak da se uskladi sa postojećim pravilima, što znači da se pridruži sankcijama protiv Rusije, koje čak i Amerika krši kad joj to odgovara, ali valjda i da sa Hrvatima udari – kad zatreba, na nekadašnji Staljingrad, sve u nadi da se može izbeći loša nemačka sudbina i spreči ponavljanje njene krvave istorije pod zidinama herojskog grada.

Naravno ništa to neće vredeti ako Srbija ne ispuni sve predviđene kriterijume za članstvo u EU, jer

„Te kriterijume nisu pisali nekakvi evropski birokrati. Pitanja demokratije i vladavine prava bez izuzetaka moraju biti rešena pre pristupanja Uniji. Ti kriterijumi služe da Srbija stane na sopstvene noge kako bi ravnopravno postala deo evropskog tržišta i globalne ekonomije“, rekao je Rot.

Osim toga što se usred Beograda ruga svojim sagovornicima porukom kojom ih u ime Vlade i Bundestaga poziva

„Da pokažu hrabrost za pomirenje sa susedima, ma koliko to ponekad bilo teško i da pošalju signale ne samo domaćoj, već i javnosti u susednim zemljama, jer je situacija u regionu osetljiva i potrebno ju je stabilizovati“

praveći se kao da oni do sada nisu pokazali i veću hrabrost nego što to od njih očekuje Rot i nemački prijatelji, nego se otvoreno šegači sa ovdašnjom sirotinjom tvrdnjom da će ispunjavanjem kriterijuma Srbija stati na noge i postati ravnopravan deo ne samo evropskog nego i globalnog tržišta.

Ako se pogledaju minimalne bruto zarade u EU 2015. g. sasvim je jasno da na delu nije nikakva unija nego formalna skupina zemalja, od kojih su je neke brutalno iskoristile za svoje sebične ciljeve, da je to zapravo zajednica pljačkaša i opljačkanih, unija vukova i ovaca koji se liberalnodemokratski i po strogim pravilima slobodno dogovaraju šta će se na trpezi naći za večeru.

Nemačka je, inače,  2015., po prvi put uvela minimalnu zaradu i ona je tada iznosila 1473 evra bruto.

Iznosi minimalnih zarada u EU su daleko od ujednačenih i idu od 158 evra u Bugarskoj do 1.874 u Luksemburgu, što je ralzika od 12 puta. Portal informacija o EU Tut l Erop (Toute l’Europe – Cela Evropa) podelio je članice u tri grupe po visini minimalca.

Najmanje novca, između 157 i 372 evra, dobija se u Bugarskoj, Rumuniji, Litvaniji, Letoniji, Češkoj Estoniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Hrvatskoj.

Raspon miniomalca između 566 i 784 evra je u Portugaliji, Grčkoj, Malti, Španiji i Sloveniji, dok su najviši minimalci između 1.264 i 1.874 u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Irskoj, Holandiji, Belgiji i Luksemburgu. To znači da će minimalac u Nemačkoj biti među najvišima u EU.

Ostale zemlje uvele su granske minimalne zarade, ili predviđaju postizanje dogovora u razgovoru socijalnih partnera.

U Srbiji je predviđeni minimalac za 2015. godinu 121 dinar po času, odnosno 6 više nego u 2014. Za puno radno vreme bruto minimalna zarada iznosi oko 28.000 dinara u zavisnosti od broja radnih dana, što je 235 evra po deviznom kursu od 29. decembra 2014. Srbija je po tome u rangu najsiromašnijih članica EU.

Međutim, i ta beda od zarade za mnoge je mislena imenica, jer, prema navodima sindikata, i dalje veliki broj poslodavaca ne isplaćuje ni minimalac i tvrdi da to ne može da učini. Tako prema proceni Saveza samostalnih sindikata Srbije od oktobra 2014. oko 400.000 ljudi radi za minimalac, ali svaki drugi ne prima ni taj iznos.

Posle dve godine mirovanja, od 1. januara 2017., bezbroj poskupljenja i raznoraznih harača, kao da se ojađenom narodu deli bog zna šta, talambasima je objavljeno je da će se satnica u Srbiji povećati za 9 dinara, sa 121 na 130 dinara, što je pre za stid i sram nego za hvalu.

Ako pri tome imamo na umu da međunarodni zelenaši traže da se u Srbiji uvedu svetske cene struje, vode čak, ne treba biti nikakav stručnjak da se zaključi da EU nije nikakva unija kojoj je cilj zajednički prosperitet i ravnopravnost, te da se ceo ta pritisak bezdušnih lihvara može okarakterisati kao otvoreni ekocid – ekonomski genocid, jer se nikako drugačije ne može opisati proces podvrgavanja srpske sirotinje surovim zahtevima dece boga novca Mamona.

Jedini put sve ove evropske sirotinje, Srbije pre svega, treba, dakle, da bude hitno bekstvo od tog izrabljivačkog društva, jer od bugarski, rumunija, letonija,…nema boljeg dokaza da se ulaskom u EU Srbija ne može postaviti na zdrave noge i nekome postati konkurentna, nego je savršeno jasno da će je do kraja iscpsti i opljačkati sve što se može, i kao isceđenu ljušturu ispljunuti na prvo đubrište na koje naiđu.

I, naravno, nije dovoljno samo pobeći od EU, jer je stanje dovoljno katastrofalno i bez nje, nego konačno treba povesti  politiku u interesu države i naroda, jer i u EU i van nje, sa milionskim brojem građana ispod ili oko granice bede, mi nismo pristali nigde, čak ni u društvo zemalja podsaharske Afrike.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: