Ima para

 

Premijer je danas poručio vojnom sindikatu: Protestujte koliko hoćete, para nema!

Nažalost, samo na primeru tzv. NVO, kojima je budžetom predviđeno 7.4 milijarde dinara pokazuje se da premijer nije u pravu.

Kako je moguće da para nema a da se toliki novac daje parazitskim stranim agenturama, bez ikakve osnove, konkursa ili ravnopravnog pristupa tim sredstvima svim građanima Srbije a ne samo onima koji angažuje NATO, CIA, MI5, Mosad, BND, hrvatske službe,…

Ako stranci imaju interesa da pojedinci i organizacije rade za njih neka ih plaćaju, a ne da srpska sirotinja, protiv svoje volje, izdržava te lezileboviće koji pride pljuju na ruke od kojih se novac otima.

Nekada su agenti stranih interesa to morali da kriju kao zmija noge, ali viralnom liberalnom retorikom oni su pretvoreni u partnere vlasti, čak i u korektore politike, učesnike i inicijatore donošenja zakona, a sve u cilju interesa gazda, o trošku građana Srbije.

Da para ima pokazuju enormna primanja članova upravnih i nadzornih odbora, direktora javnih preduzeća, agencija i ostalih, koji pri rečima samog ministra Vujovića, sasvim ispravno, u toku radnog vremena prisustvuju sednicama nekih tela u kojima dobijaju paušale i dnevnice, da bi povećali svoju „bednu“ platicu.

Sve je to omogućeno time što je, na papiru, plata predsednika Republike 120.000 a premijera 112.000, pri čemu, po njima, oni sve troškove plaćaju iz svog džepa i ne uzimaju dnevnice, bar Vučić tako kaže, a da uopšte nemaju predstavu da se sa takvom platom u Beogradu može živeti više nego skromno, šta sa njima nije slučaj.

Premijer i predsednik na papiru imaju male plate da se lekari, učitelji i ostali u javnim službama, ako im padne na pamet da traže veće plate, mogu uvek odbiti jednostavnim obrazloženjem da neće valjda da imaju platu kao premijer.

Premijer i predsednik bi morali da imaju najveće plate u državnoj službi, da sve obaveze plaćaju iz svog džepa, a svi ostali državni službenici da se – po primanjima, poređaju ispod njih, a ne da se vodeći ljudi države predstavljaju kao sirotinja u poređenju sa svojim potčinjenima. Sa onima koje oni imenuju i za čiji (ne)rad odgovaraju.

Priče da su direktori menadžeri, da rade odgovoran posao, da ostvaruju profit,  potpuno su besmislene, jer je premijer menadžer nad menadžerima i radi najodgovorniji posao.

Tada se ne bi moglo desiti da Bajatović prima platu od više miliona dinara mesečno a da srpska sirotinja kroz budžet pokriva gubitak Srbijagasa koji se meri stotinama milona evra svake godine.

Nije dakle problem u politici štednje, problem je što se on rešava preko leđa sirotinje, prosvetnih i zdravstvenih radnika, vojske, policije, seljaka, dok se kamarile i sinekure baškare, rasipaju i gotovo da više i nemaju ideja gde da utroše silan novac koji se otima sirotinji.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: