Boj ne bije svijetlo oružje

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izjavio pred odlazak na Kosovo i Metohiju, gde treba da provede Badnji dan sa Srbima u Štrpcu, da će biti bezbedan koliko i Srbi koji živi u pokrajini.

To osećanje žrtvovanja i herojstva ga je međutim brzo izdalo. Već danas čitamo da je njegova poseta otkazana zbog „maltretiranja na administrativnom prelazu“.

Čitav svet zna su to granični prelazi a vlast nas je ubeđivala da su to obični administrativni prelazi, jer su im tako rekli Zapadni tutori.

I Ruse su tako navukli da se izglasa Rezolucija o zoni zabranjenog leta nad Libijom što je bestidno iskorišćeno na već viđen, nedostojan i neljudski način. Ruse više nikad nisu uspeli da prevare, a ove naše političare driblaju do besvesti.

I malom detetu bi odavno bilo jasno da uz posredstvo EU ne bi smeli da potpišemo ni da je nebo nad Kosovom plavo, jer bilo kakav potpis ili pristanak na nešto u vezi Kosova Zapadu je sasvim dovoljna osnova da uradi sve što mu padne na pamet, a šta njima može da padne na pamet u to dugo nismo mogli da poverujemo.

Inače, do koje mere Zapadni posrednici sve relativizuju i sve okrenu u svoju korist najbolje pokazuje zamka zvana IBM (Integrated Border Management) kojom nam proturaju da je slovo B početak reči Boundary-nešto kao administrativni prelaz, dok će čim potpišemo bilo kakav papir u vezi Kosova slovo B definitivno postati ono što i jeste – početno slovo reči Border – državna granica, što u prvim izjavama tvrdi i Priština, u šta se i Nikolić, konačno, lično uverio.

Mogao je čovek da ne veruje Prištini, jer možda od prevelike želje stvari vidi onakvima kakve one nisu, ali kad se pogleda spisak onih koji su zadovoljni rešenjima koja je Borko Stefanović postigao u Briselu: američki i engleski ambasadori u Beogradu, Eštonova, Kuper, Sonja Liht…, a to su uglavnom predstavnici zemalja ili organizacija i fondacija koje nikada nisu tajile zašta se zalažu u konfliktu Srba i Albanaca i šta im je cilj, onda više uopšte ne može biti dileme da će ubuduće B biti samo početno slovo reči Border (državna granica) dok će Boundary (administrativni prelaz) biti samo pilula za domaću upotrebu.

Ako je briselski rezultat posledica pretnji ratom ili nečim sličnim nije ga bilo lako izbeći, ali je onda, kao tekovina grube sile i teških batina, ništavan pred svakim sudom.

Ali ako je sve to učinjeno zbog neke kandidature za nešto krajnje neizvesno i na poprilično dugom štapu -EU, načinjena je greška koja samo pospešuje apetite Zapadne birokratije, jer je krunski dokaz da popuštamo i funkcionišemo kooperativno samo pod jakim pritiscima i lažnim i besmislenim obećanjima, da ne pamtimo na šta su nas sve navlačili, koliko su puta tražili da kao ključno učinimo nešto, da već sutra počnu da nas melju za nešto drugo.

Evropskim komesarima je lako. Prošla ih je kroz naš bedni život tušta i tma nagojenih i ljigavih. Svi su se šepurili, licemerno osmehivali, zabrinuto klimali glavom, pretili, primali visoke plate. Dočekivali smo ih kao kraljeve i za dve tri godine od njih ni traga ni glasa.  Zamene ih novi, a nama prođe život u tim budalaštinama koje oni imaju zapisane u knjizi po kojoj nas terorišu.

Da nije tako otkud  bi, recimo,  Eštonova, direktorka neke londonske bolnice, ako se ne varam, odmah uletela u igru i znala kako i zašto da nas pritiska, zašto Kosovo treba da bude nezavisno, zašto mi ne možemo u EU i šta sve još moramo da ispunimo za nešto što ni sami ne znamo šta je. Svaki novi evropski komesar samo nastavlja čitanje od stranice do koje je došao prethodnik. Prethodne stranice niti zna, niti ga zanimaju, što naši političari ne razumeju i stalno ih vuku za rukav da su već ispunili ovo ili ono.

Nikolić je znači zbog potreba kampanje hteo da krene na Kosovo i Metohiju. Nažalost, konačno je shvatio da je to sada druga država, mada se i dalje zamajava administrativnim prelazima, iako su se“Vlasi“ odavno dostili, a ključne elemente državnosti, temelje države Kosovo, udarile su srpske vlasti, počev od oktobra 2000.

I sad se kao čude, a da su prelazi administrativni čekanja ne bi ni bilo, niti bi možda oni postojali, da su se oni koji su pučem došli na vlast, a i ovi posle njih, držali Rezolucije 1244 i da su vodili aktivnu politiku, a ne kao ovo sada što se Dačić setio da je Makedonija priznala Kosovo, ili Crna Gora izvršila agresiju na Srbiju, aktom razgraničavanja sa Kosovom, koje je odavno priznala.

Kosovo je stvorila Amerika koja je sa saveznicima bombardovala Srbiju. Kao što su stvorili Kosovo, tako su stvorili i ID. Upregli su u svoja kola islamske fanatike da sprovedu sulude zamisli neoliberala sa reke Potomak i njihovih finansijera.

Kao što će propasti islamisti na Bliskom Istoku, propašće i ovaj rezervoar belih terorista na Balkanu, stvoren da se strah brže proširi Evropom, da se lakše napravi jedan lonac za topljenje rasa i vera, da se od Evrope formira jedan američki klon, da lažne elite lakše pokore svet i ostvare svoje  sumanute zamisli.

Trampovim izborom, i sa tim uzročno povezanom transformacijom NATO i EU, stvar će se radikalno promeniti, tako da će svi akti o razbijanju Srbije, doneseni mimo domaćeg i međunarodnog prava, pod pretnjama, ucenama i pritiscima postati ništavni i neće nositi nikakve pravne posledice, izuzev za one koji su kršili ta važna dokumenta.

I na kraju: Srbi na Kosovu žive u getima, prebijaju ih i ubijaju svakdnevno, nemaju slobodu kretanja, tako da je pored tih tužnih činjenica poprilično degutantna Nikolićeva izjava da je odlučio da otkaže posetu Kosovu i Metohiji jer je njegova prethodnica, odnosno ljudi iz pratnje, od pola devet ujutru do 16 sati čekala na prelazu da im stigne odobrenjje.

Oni su čekali skoro osam sati bilo kakav odgovor da uđu na teritoriju Kosova i Metohije, a onda je predsednik Nikolić oko 16 sati rekao: „E sad se vratite, pošto je isuviše kasno da se organizujemo.“

Ispao bi čovek da je otišao na tu granicu i čekao satima da ga puste, da doživi malo neprijatnosti, da pokaže ljudima da je sa njima, obespravljen kao i oni.

Ne bi ta Gandijevska scena prijala ni Šiptarima ni njihovim Gazdama, ali za to treba imati uverenja, i ne brinuti o svojoj zadnjici više nego što ta sirotinja brine o svojim glavama.

Sve u svemu, jasno je da je Kosovo trenutno druga država, da su sve srpske vlasti posle 2000. tome odlučujuće doprinele, i da je tim besmislenije Nikolićevo zaklinjanje da

„Srbija nikada neće priznati nezavisnost ‘Kosova’ i učiniće sve da ta veštačka tvorevina koju podržavaju i na njoj besomučno insistiraju neke države sa Zapada i neke islamske države, ne postane članica UN“

U čemu je poenta, posle svega što je učinjeno za kosovsku državnost sa naše strane, da je sad vrlo važno da li je Kosovo član UN ili nije.

Uostalom, ako Tramp kaže

UN just a club for people to ‘have a good time’

Jasno je, i da će to društvo „lako ćemo“, i „kako gazde kažu“, pretpeti veliku transformaciju. Do sada, izuzev izrade domaćih zadataka koje su dobijali od Zapadnih sila i terora nad malim zemljama, drugu ulogu nisu imale.

Koliko je samo mrtvih posle Drugog svetskog rata ostavila za sobom globalistička klika uz aminovanje UN što najrečitije govori da tu organizaciju treba razdrmati od podruma do krova ili srušiti do temelja, kako je predlagao američki ambasador u UN Bolton.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: