Besplatno nema ništa

Svojevremeno je nemački „Suddeutce Zeitung“ veoma istinito napisao da je posao američke firme MPRI – RAT. Čak su i kancelarije te firme nazvane po rodovima vojske. Nadalje, Nemci pišu da je MPRI devedesetih, u građanskom ratu, dakle, ne u agresiji Srbije, obučavao hrvatsku vojsku koja je proterala ili ubila veliki broj Srba.

Dakle, firma za rat postoji, ratovi se i proizvode da bi te ogromne firme radile, a pošto je to njihova osnovna delatnost, niko se i ne čudi niti istražuje šta će oni na primer u Hrvatskoj.

Važno je samo da su besprekorno odradili posao za koji su dobro plaćeni, niko i ne pita kojim novcem, na način kakav odavno nije viđen, vrlo profesionalno, što će reći brutalno. A naša vlast, umesto da je po katalogu naručila to i to, baktala se na Haškom sudu zaštićenim svedocima koji, gle čuda, tvrde da su se Srbi borili zajedno i pomagali jedni druge, da su finansirali njihovo preživljavanje inflatornim novcem i još koješta.

Dakle, izgleda da je prirodno da registrovane i ovlašćene firme rade svoj posao, a siva ekonomija rata, gde se ubacuju i mešaju zemljačka pomoć i solidarnost je nešto vrlo sumnjivo i krajnje nepoželjno u tržišnoj ekonomiji i mora se, kao takvo, suzbijati svim sredstvima.

Pare pojele ale

Umesto da je za rat angažovan MPRI ili konkurentska firma, a za satanizaciju protivnika Rader&Fin ili neka slična fabrika laži, tvrdilo se da će istina pobediti sama od sebe, uopšte ne shvatajući da se istina kupuje po katalogu, naručuje se rat potrebnog obima, instalira se vlast po želji, i svega ima samo treba da se plati. A da se moralo platiti, moralo je. Imalo je para, pojele su ih ale.

Sredinom devedesetih smo po 12 sati bili u mraku, neko je izvezao struju, uzeo pare, a te su pare, da je bilo pameti, trebalo je da su utrošene za kupovinu naklonosti, vojne pomoći, lobiranje i slično. Ovako, živeli smo kao pećinski ljudi. A zašto? Zato što je neko uzimao pare, a „pravedna stvar“ je ionako uvek trijumfovala, sasvim besplatno, još od starih Rimljana.

Uzmimo samo kako je Šaćirbegović naučio puno iz srpske istorije te „oružjem“ vojvode Dobrnjca tako mnogo uradio za bošnjačku stranu. (Za neupućene vojvoda Dobrnjac je bio veoma „obdaren“ muškošću, „harao“ je ženskim delom petrogradskog dvorca čime je Srbiji obezbedio novac i oružje, što su mu Srbi zahvali sa „Hvaka k**cu i Petru Dobrnjcu“) Setimo se samo kako su dočekivali strance, specijalne i nespecijalne, koji su ipak samo činovnici u svojim zemljama, sa fiksnom platom, a žene, a i prijateljice, im sigurno imaju velike apetite i sigurno su bile nezadovoljne njihovim, za Zapad, ne preterano velikim primanjima, tako da im je pljačkanje Balkana ostvareno trgovinom uticajem dobro došlo.

Pare naših suseda su išle na kupovinu svih i svakoga ko je bio potreban, kupovalo se što parama, što poklonima, što Šaćirbegovićem. Slično je rađeno i na Kosovu, a Štajnerova ženidba Šiptarkom je poučan primer kako se radi za nacionalnu stvar kada se spoji lepo i korisno.

Dvorci i bazeni

Naša zemlja je ojađena, pare su uludo potrošene, Dobrnjac izgleda nije ostavio potomke u Srbiji, samo smo kukumavčili a umesto povoljnog opšteg položaja, dobili smo malu, „odabranu“ grupu „biznismena“ i buljuk sirotinje.

Umesto da smo potrošili novac da spasemo narod i smanjimo žrtve, dozvoljeno je neljudima da na našoj nesreći zidaju dvorce sa bazenima, da umesto razglednica skupljaju stanove od više stotina kvadrata, da voze kola od više desetina hiljada evra, da se brčkaju u đakuzijima, da letuju na Sejšelima, da decu školuju u skupim inostranim školama.

Hrvatska je davno angažovala poznatu advokatsku kuću iz Amerike da stavi zabranu na „odmrznuta“ sredstva SCG u SAD. Bosna je angažovala strane stručnjake oko tužbe protiv SCG za genocid. Šta radi naša država? Najskuplje je ne trošiti novac na te stvari i čuvati ga ili ga nekome gurati u džep, sa jalovom nadom da će istina ionako, sasvim besplatno, izaći na videlo. Neće. Zar to i pored svega nije jasno, a izgleda da nije.

I sada, Lazanski, otvoreno insinuira, a on nije neko ko priča napamet, da se strani posrednici kupuju svim i svačim: Novce, drogom, poklonima, ljudskim organima, seksom…

Nevaspitani Velimir Ilić je svojevremno pričao da je mogao da „nagna babu“. Lupetao je naravno, neće one kafanske primitivce, ali uglađeni Hašim Tači je nešto drugo. Pogledajmo uostalom kako piše Lazanski:

Inače pomno pratim stajling Federike Mogerini i primećujem da je za poslednji neuspeli sastanak Srba i Albanaca u Briselu imala novu frizuru: ispeglana kosa blago fenirana, ali i oštro rezana na unutra.

Pitajte psihologe šta znači kada žena skrati frizuru oštro na unutra? Šta želi time da poruči?

Otvorena za konstruktivni dijalog, za sporazum i uzajamno razumevanje. Mi javno kažemo da pristajemo na sve, da dajemo sve od sebe da bi Federika bila zadovoljna, a ona kao da ne razume našu plemenitost i odanost evropskim vrednostima.

Zapravo, kako nama u Briselu ide sve gore i gore, Federika je sve lepša i lepša, što me ozbiljno brine, jer gospodin Hašim Tači je svojevremeno u Rambujeu šarmirao i Medlin Olbrajt.

Jednostavno se, kao nacionalno svestan Albanac, muški žrtvovao za albansku stvar, a sve ostalo je istorija.

Kako je u međuvremenu gospodin Velja Ilić odustao da se i dalje žrtvuje za srpsku stvar, konkurs je otvoren. Lepa Federika nam preko zbunjene Maje Kocijančić naređuje da se smirimo. Majko mila i srpska istorijo…

Zar Srbija nema ništa da im ponudi?! Pobogu!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: