Tako se Amerika ne pravi velikom

Republikanski kongresmen Dejna Rorabaher, predsedavajući Odbora za spoljnu politiku u Evropi, uputio je pismo predsedniku Srbije u kojem predlaže razmenu teritorija na jugu Srbije za sever Kosova i Metohije kao rešenje za smirivanje tenzija u ovom delu Balkana.

Područje severno od reke Ibar nikada, do početka pedesetih, nije pripadalo Kosovu i Metohiji, jer geografski ne pripada ni Kosovu ni Metohiji, pa samim tim ni Kosovu i Metohiji. Čak i za vreme rata do reke Ibar je bila Nedićeva Srbija (Hitler) a južno Italija (Musolini).

Srbija je bila jedna od šest federalnih jedinica međunarodno priznate države FNRJ. Imala je svoj Ustav i u njemu definisanu teritoriju i unutrašnje granice i one su mogle da se menjaju samo promenom Ustava NR Srbije.

Kako se oni nisu držali zakona „kao pijan plota“, visoki komunistički funkcioner Petar Stambolić je samovoljno i nerazumno, bez promene Ustava, partijskom odlukom, dakle nezakonito, četiri opštine severno od reke Ibar (Leposavić, Lešak, Zvečan i Mitrovica) pripojio AP Kosovo i Metohija.

Zapad je srušio komunizam a od komunizma je jedino ostala da važi bezumna odluka bezličnog komunističkog funkcionera, koja, kako vidimo, donosi toliko problema, da sad Amerikanci hoće da menjaju teritoriju Srbije za teritoriju Srbije.

Slično se desilo i u SSSR gde je isti jedan tako bezlični aparatčik Nikita Hruščov Ukrajini poklonio Krim, zato što je rođen u Harkovu, a što je oko toga mogao da izbije treći (ili četvrti) svetski rat, a može da izbije i sutra, njih, koje je odavno prekrila trava, baš briga.

Naravno da mi nemamo snagu Rusije ali bi zbog elementarnog poštovanja prava Narodna skupština Srbije morala da poništi tu nezakonitu, kriminalnu, odluku funkcionera komunističke partije Srbije, jedne autokratske organizacije koju, nažalost, poštuje američki kongresmen.

Zapadu od komunizma izgleda jedino valja poklanjanje Krima i područja severno od reke Ibar, što samo znači da oni trn u zdravu nogu zabadaju decenijama unapred. Planski.

Mora se reći jasno i glasno da svaki mir ima cenu, da dalje ucene, ustupci i uslovljavanja ne dolaze u obzir, a američkom kongresmenu, da smo ozbiljna država odgovor bi bio jednostavan

Poštovani gospodine,

Vaša zemlja je u SB UN glasala za Rezoluciju 1244 koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije sa Kosovom kao suštinskom autonomijom u njenom sastavu, pa bi Vi, kao predstavnik zemlje koja se diči poštovanjem prava (vaš sudija je stopirao čak i predsednikov ukaz), morali u SB UN da pokrenete inicijativu da se ta Rezolucija izmeni, da bi Vaši postupci bili u skladu sa Vašim navodnim uverenjima, da tako necivilizovano ne gazite važan akt međunarodnog prava, za koji ste, nažalost, i sami glasali.

Kao veliki demokrata i zaštitnik privatne imovine Rarabaher mora da zna da se na radi samo o priznanju i stvaranju nove države Kosovo u kojoj za Srbe neće imati mesta, nego o velikim materijalnim vrednostima koja se time otimaju. O otimačini basnoslovno vrednog nematerijalnog  bogatstva da ne govorimo pošto oni i ne znaju šta je to.

Srbija, konačno, bez kuknjave i prenemaganja, mora da izađe pred svetsku javnost sa svim činjenicama nasilja koje nad njom primenjuje američka međunarodna zajednica sa upozorenjema da ovog puta Srbi neće biti krivi zato što se Zapad, po ko zna koji put, na Balkanu, ponaša kao slon u staklarskoj radnji. Svet mora da zna da će posledice kriminalne politke, što je politika mimo međunarodnog prava, ovoga puta morati da snose oni kojima zla nikad nije dosta.

Ako ne znamo šta da radimo učimo se od drugih. Dosta više para za domaće ale i kriminalce. Odrešimo kesu, počnimo već jednom da ih kupujemo, jer njima nisu važna ni uverenja ni pravo, važan je samo novac, droga i sveže meso, muško ili žensko, šta ko voli. Zar to samo Šiptari znaju?

Dosta, dakle, kukanja, lažne naivnosti i glumljenja neke mešavine Mahatne Gandija i majke Tereze. Ovo su ozbiljne stvari u pitanju, i traže ozbiljne i odgovorne ljude, što se u zadnjih sedamnaest godina nije pokazalo da ih imamo.

Možemo li da promenimo ovu izlizanu i otrcanu ploču i mantru koju nesuvislo guslamo ili da dignemo ruke od svega pa kud koji mili moji?

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: