Nivelacija moći

Slično zakonima prirode, pri sudaru političikh aktera jači gubi moć a slabiji je dobija, pod uslovom da je ostao na nogama.

Nikolić, ne da je ostao na nogama, nego mnogo toga drži u šaci što Vučić, zaslepljen poltronskom podrškom političkih parazita kojima je okružen, uopšte nije uzeo u obzir.

Predsednik Republike može da raspusti Narodnu skupštinu, da mandat poveri drugom knadidatu ako priloži dokaze da ima potreban broj poslanika, da smeni Vučića sa mesta Koordinatora svih službi bezbednosti.

Ništa od toga Vučić nije primetio jer je živeo u zabludi da je sve to u njegovim rukama i da je dovoljna podrška Gašića, Vulina, Dačića, Karića,…, te da će Nikolić, bez roptanja, kao poslušni đačić otići u ćošak da kleči na kukuruzu.

Politički nepismeni poslušnici su ružnim rečima udarili na Nikolića, ali njima je lako, promeniće gazdu, pokriće se ušima, polizati što su popljuvali, i nastaviti ugodan i udoban život o trošku srpske  sirotinje.

Vučić nije izgubio juče, zbog najavljene kandidature, izgubio je odavno, jer je pogazio mnogo toga što je obećao, uradio je čak sve suprotno, uzurpirao je sve medije i smatrao da će beskonačnom pričom o „čardacina ni na nebu ni na zemlji“ na vlasti ostati večno. Zaboravio je da to nije mogao niko, pa neće ni on.

Enver Hodža nikada nije mogao da postigne više od 99.9%  glasova na izborima, a svi opštinski odbori SNS stopostotno predlažu Vučića za kandidata, što je njihovo pravo, ali ono što čudi je da smatraju za normalno da to prihvati i Tomislav Nikolić.

Ljute se mnogo što predsednik hoće da se kandiduje za predsednika. I Milomir Marić se ljuti, i Zorana, i Dačić, i Vulin,…, valjda bi predsednik trebao da se kandiduje za baba-seru.

Nikolić nije dobro radio svoj posao. Pristao je da glumi „englesku kraljicu“ a morao je da reaguje mnogo puta i kad je usvajan Zakon o radu, i kad su se vodili Briselski pregovori mimo domaćeg i međunarodnog prava, a sve sa nadom da će se umiliti Vučiću, da će ga ostaviti na mestu predsednika, i da će njegova supruga nastaviti da vodi Fondaciji kojoj se ne znaju izvori finansiranja.

Bilo je tu i previše i kiča i lažnog sjaja, što je sve narod opisao poslovicom „našla se vila u čem nije bila“ i to se u Srbiji ne može izbeći.

Dobro je uradio je što se konačno trgao, što je najavio kandidaturu čime je nepovratno okrnjio političku moć Aleksandra Vučića, bez obzira kako se stvari oko političke trgovine dalje budu razvijale.

Politička moć Aleksandra Vučića nije imala stvarne temelje jer je njegova glomazna koalicija imala podršku tek svakog četvrtog punoletnog građanina Srbije što je besprizornom propagandom pretvoreno u 50% podrške, kao da uživa podršku svakog drugog punoletnog građanina Srbije, što nije tačno.

Poslednje izbore Vučić je izgubio jer ima samo 93 poslanika. Ne verujemo da je Nikolić u sve ovo krenuo a da u Skupštini nema izvestan broj poslanika koji ga podržavaju, što Vučića preko noći može da košta mesta premijera i mogućnosti da korišćenjem državnih resursa provodi skupu i potpuno neravnopravnu kampanju.

Neverovatno je da Vučić i njegovi čauši nisu razumeli da sa Nikolićem moraju da pregovaraju, da sa njim kao protivnikom ne mogu da pobede u prvom krugu, a drugi krug je, sam po sebi, već pad SNS kanidata, a uzlet drugoplasiranog, čime sve postaje neizvesno, jer „pacovi“ već tada počinju da napuštaju brod koji tone, mada, znajući ti sortu, verovatno je da već razmišljaju gde će i kako.

Značaj najave Nikolićeve kandidature, bez obzira šta se bude dalje dešavalo, je, dakle, u tome što je definitivno osujećen dosadašnji bahat, primitivan i nasilnički način vladanja, što će odlučivanje morati da se vrati u institucije, što će sve grane vlasti morati da rade svoj posao. Što će na kraju morati da odgovaraju oni koji koji ga nisu radili. Strah im ne može biti alibi. Ne može narod da strada što se oni, zbog brige za svoju zadnjicu, nisu bavili svojim poslom.

Naravno da je definitivno čišćenje polititčke scene Srbije nemoguće bez promene izbornog sistema, bez zamene proporcionalnog, većinskim izbornim sistemom, na ime i prezime, u izbornoj jedinici od 20-25.000 birača.

Svi krajevi Srbije bi bili zastupljeni u Skupštini, izabrali bi se najbolji, oni koje ljudi znaju, a ne oni koje postavljaju partijske vrhuške.

Ljudski mulj što ga je naneo proporcionalni izborni sistem nestao bi preko noći iz naših života, baš kako je i ušao.

Politički paraziti, u cilju zaštite svoje alavosti, plaše ljude nestabilnošću ako oni izgube, da će sve da propadne, da to što rade, rade zbog Srbije, a lažu, jer Srbija neće propasti, kao što nije propala ni kad su otišli oni koji su isto to pričali, i ne rade oni ništa zbog Srbije, rade zbog sebe, za svoju kamarilu, za svoje sinekure, za svoju alavost i beskrupuloznost.

Ako se narod toga doseti, plimom besa treba sve da ih rastera i donese zakon da više od 4 godine niko ne može da bude na vlasti, taman da mu zvezda sija sa čela.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: