„Sokrat“

Amerikanci su Miloševića proglasili „garantom mira na Balkanu.“ Kako su prošli i mir i garant i kako njihova reč znači sasvim suprotno od onoga što pričaju nikoga ne treba podsećati.

U predsedničku trku u Srbiji se umešao i „Sokrat“, valjda je tako UDBA šifrovala svog doušnika, čuvenog DOS-ovca koji je imao značajnu ulogu u obmani građana Srbije da će čim Milošević bude svrgnut sa vlasti sve biti drugačije, demokratskije, pa i da će „albansko pitanje“ u Srbiji odmah biti rešeno kao demokratsko, a to ono nikad nije bilo, niti će.

Čini mi se da mu je ujčevina šiptarska, negde je tako valjda pisalo, što nije važno, važnije je to da je on uvek neki direktor ili sekretar nečega, i da uvek, kad čorba treba da zagusti, iskrsne on odnekud da pametuje, a da ima obraza bar u tragovima otišao bi u neki manastir ili već gde, da sjaše i odmori.

„Sokrat“ – sekretar Saveta za regionalnu saradnju, koji je učestvovao na panelu „Okončanje paralize reformi u evropskom susedstvu – sa ili bez EU“ uoči 53. konferencije o bezbednosti u Minhenu, kaže da je Srbija dobila vrlo jasne poruke podrške za ekonomski napredak i saradnju sa evropskim institucijama, te ističe da bi u tom svetlu trebalo gledati i na predsedničke izbore.

On navodi i da je premijer Aleksandar Vučić poslednjih godina viđen kao neko ko doprinosi ukupnoj stabilizaciji prilika u regionu.

Tvrdi, dakle, da je EU za Vučića, i svi mogu biti za nekoga, jedino Rusi ne smeju biti ni za koga niti iko za njih.

Ako slučajno Čedomir Jovanović na nekoga ukaže prstom da iza njega stoji Moskva, neka bere kožu na šiljak.

Ako pak iza nekoga stoji Evropa, to je već nešto dobro, veliki plus, realna nada da ćemo i mi jednog dana postati Rumunija i Bugarska.

A to sa stabilizacijom u regionu vidimo kako ide. Albanija će u ime Kosova da nas tuži za ratnu štetu. Bakir traži reviziju presude i glavu Srbije, Hrvatska se naoružava.

Srbija postaje izbeglički kamp, a paljevina vagona na železničkoj stanici je samo početak horora koji će nam doneti nerazmno naseljavanje ilegalnih migranata iz zemalja koje su priznale Kosovo, glasale za njegov prijem u UNESCO, da ih leči i hrani srpska sirotinja, njih uležale muškarce u punoj snazi koji kobili mogu rep da iščupaju.

A trebali smo da se ugledamo na Orbana, zatvorimo granice i razjurimo  hordu iz glavnog grada, jer ovo nije humanitarno pitanje.

Dakle, nema nikakve stabilnosti, sve visi u vazduhu, i ta politika bez ikakve vizije, politika neprestanog dodvoravanja i osluškivanja šta će reći Evropa, Srbiju je dovela u gotovo bezizlaznu situaciju.

Pravo je svakoga ko skupi 10.000 potpi9sa da se kandiduje za predsednika Srbije i da smo normalna zemlja ničija kandidatura ne bi bila problem. Problem je što kandidati nisu ravnopravni u kampanji, što se preti krizom, nestabilnošću, propašću ako neko ne bude izabran ili izabran neko drugi.

Ta parola „Ne dam Srbiju“ je i degutantna i opasna. Opasna jer Srbija nije stvar, nije ničija svojina, ona je svih nas i niko nema pravo da je prisvoji, otme za sebe ili brani od nekoga od nas.

Kampanja mora da se zasniva na sučeljavanjima kandidata po odrđenim pravilima, predstavljanjem programa, razgovorom zasnovanim na činjenicama, bez marketinga, parola, širenja straha i panike.

Može li Srbija da ima normalne izbore? Teško, jer su interesi ogromni, ulog je ili – ili, a tu nema milosti i praštanja. Zato je sve histerično i prljavo. Otvoreno preteće.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: