Dokon pop i jariće krsti

Ne treba nikoga ubeđivati u to da Vlada ne može da radi posao na dobrobit zemlje i njenih građana kad se malo – malo ide na nove izbore. Ovog proleća, za divno čudo, nemamo parlamentarne izbore. No, i pored toga, Vlada i dalje ne radi ništa jer se premijer kandiduje za predsednika Srbije. Kampanju će, doduše, po sopstvenim rečima, voditi posle radnog vremena, što je, sobzirom na to da radi danonoćno – isto po sopstvenim rečima, potpuno nemoguće.

Milošević nije na vreme shvatio da je pao Berlinski zid i igrao je na pogrešnu kartu -Genadija Zjuganova.

Sadašnja srpska vlast nije čula da je pala neoliberalna i neokozervativna klika u Vašingtonu –neolibkon, i da će njihovi izdanci uskoro biti počupani širom sveta, pa i u Evropi, i slepo se drži Angele Merkel i EU komesara, bavi se otvaranjem besmislenih poglavlja, doduše u intervalima u kojima Dačić ne davi gore od Miljacke.

Srpska baba se češlja, dakle, dok kuća gori. Orban podiže drugu ogradu na granici sa Srbijom, da spreči navalu migranata, a mi se hvalimo humanošću, iako ova namerna migracija sa humanošću nema nikakve veze, i od Srbije pravi smetilište i placadarm za stotine hiljada ljudi koji na Srbiju nemaju nikakvo pravo, niti mi imamo ikakve obaveze prema njima, ali slepački idući za Merkelovom, Srbiju pretvaramo u javni nužnik, i to ne figurativno, nego stvarno. Kuda migranti prođu ostaje pustoš i lom, a stanovništvu severnog dela Srbije život se polako pretvara u pakao.

Tramp ne može tako brzo da preuzme vlast, a Informer ga već naziva Šiptarom – jer nam, zaboga još nije vratio Kosovo, kao da je to igračka, što je samo duvanje ovdašnjih podrepaša u neolibkon tikvu  i zabadanje trna u zdravu nogu najave novih odnosa u svetu.

Otuđene strukture „duboke države“ se žilavo bore protiv Trampa i snaga koje su ga dovele na vlast, i sasvim je jasno da se privatne države, koje su paralelne, parazitske obaveštajne zajednice SAD formirale na Kosovu i Bosni, ne mogu rasformirati tako lako, ali da neće biti kao do sada savršeno je jasno. Stoga Trampovo slikanje sa predsednikom kosovske skuštine Kadri Veseljijem, važnim pripadnikom Tačijevog „odreda smrti“, možemo posmatrati u svetlu podmetanja kommpromitujućih likova predsedniku SAD.

Koliko su žilave te pomahnitale strukture zla vidi se i iz nervoze osovine Zagreb-Priština-Tirana, stare decenijama, Izetbegovićeve privatne tužbe protiv Srbije, a naročito iz Stoltenbergovog zahteva Ivanovu da Zaevu da mandat za sastav vlade i razbije Makedoniju.

Krajnje opasno i van svake pameti je da se generalni sekretar NATO meša u unutrašnje poslove neke države, da formira koalicije i pravi Vladu, što je nedopustivo bilo kome, a naročtio NATO paktu.

Zašto to NATO radi jasno je svima jer mu preti nestanak, bar u ovom obliku otuđene moći koja nekažnjeno, iz privatnih razloga svetskih moćnika, nekažnjeno pali, ruši, bombarduje i ubija širom sveta.

U Ukrajini i na granicama Rusije su naišli na čvrst odgovor i najbolje je rešenje da se prikaže da je NATO potreban, da nijhe zastareo, neko novo krvoproliće, a od Balkana za to boljeg mesta nema.

Zato hoće Crnu Goru u NATO, zato hoće Zaeva, zato huškaju nesrećnog Bakira, naoružavaju Hrvatsku, formiraju „vojsku Kosova“, grade integrisane prelaze, što je drugo ime „velike Albanije“

Na sve to naša vlast, Aleksandar Vučić pre svega, odgovaraju izborima, za predsednika Republike, umesto da Vlada koja ima velike ingerencije radi svoj posao, u ovako teškom okruženju, u krajnje nepovoljnim uslovima, i to samo zato da budući predsednik ne bi „zvocao.“

Koljemo dakle vola zbog kila mesa, ali Vučićevim kadidovanjem ceh će biti znatno veći. Ako dobije izbore u drugom krugu samim tim gubi znatan deo moći i neće biti u situaciji da vlada onako kako je zamislio.

Ako pobedi u prvom krugu, neminovno slede parlamentarni izbori jer Vlada u kojoj je on bio jedini ministar bez njega ne bi umela ni da hoda i ne bi imala nikakav ugled ni važnost. Vlast bi se preselila u Predsedništvo Srbije a bez promene Ustava to nema ni legalitet ni legitimitet.

Sve u svemu, svojom kandidaturom Vučić sigurno neće dobiti ništa novo, samo će Srbija izgubiti vreme u kome je mogla i trebala da povede novu politiku u skladu sa svetskim trendovima i domaćim nesrećnim okolnostima. Umesto toga Vučić je odlučio da se bavi izborima sa uverenjem da će njima mnogo dobiti, a neće. Mnogo će izgubiti u svakoj varijanti, jer ni pobeda u prvom krugu, u ovom okruženju, kad Srbija nezadrživo tone u bedu i depresiju, kad svake godine nestane jedan grad veličine Sremske Mitrovice, neće značiti ništa. Biće to Pirova pobeda sa 50% izašlih na izbore, što je poverenje svakog četvrtog punoletnog građanina Srbije. Samo ćemo dublje sići naniže, u novi krug pakla. Od gromoglasno najavljivane stabilnosti neće ostati n i kamen na kamenu.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: