Čvrstorukci u pokušaju

Američka kampanja je trajala bar godinu dana, a Kongres je sve vreme zasedao, čak je donosio neke rezolucije i odluke, skoro do inaguracije, sa namerom da Trampu vežu ruke u pokušaju da ga obore.

Skupština Srtbije međutim neće raditi zbog raspisanih predsedničkih izbora mada sa njima nema nikakve veze.

Ne treba mnogo mudrosti da se zaključi zašto Skupština neće raditi i jasno je da sve radnje koje je vlast sprovela idu ka tome da se samo čuje i vidi Vučić a da se za ostale kandidate čuje s vremena na vreme, dozirano, koliko treba da se fingira da su izbori fer, a nisu, jer premijer u ovoj trci vozi najjači motor Harli Dejvidson, a ostali, ko moped, ko bicikl, a neki kaskaju i peške.

Sve je ovo moguće jer i Istočna i Zapadna „međunarodna zajednica“ podržavaju takvo stanje u Srbiji, jer im očito baš ovakva vlast odgovara, jer izgleda da svi, osim građana Srbije, ostvaruju neke svoje interese baš u ovakvom rasporedu snaga.

Došlo je dotle da čak kineski ambasador na srpskom podržava Vučića, zaboravljajući da se time meša u unutrašnje stvari jedne zemlje, a Kina je dovoljno velika sila da bi se brukala na taj način.

Raznorazni neprijatelji Srbije sa Zapada se predstavljaju u Beogradu kao naši najveći prijatelji, što oni nikad nisu bili niti će.

Ako pogledamo tu galeriju likova koja nam je otela Kosovo, koja nas je bombardovala i zasula uranijumom: Klintona, Blera, Šredera, Bajdena, ne možemo da se ne zapitamo kako oni mogu u ovom nesrećnom narodu da prođi kao naši prijatelji, kakav smo to mi narod.

Naravno, ne kažu oni da su prijatelji, oni dolaze na dobro plaćen posao u Srbiju, a da ne menjaju stavove govori najnovija Bajdenova izjava da je u Bosni „bio genocid a ne građanski rat“. Dva puta je dolazio, Beograd je bio blokiran, dočekan je sa hlebom i solju, na sramotu ovog naroda, ako uopšte i zna više šta je sramota a šta nije.

Bajden je bio žestoki pobornik bombardovanja Srbije, tvrdio je da su „Srbi ubice i silovatelji beba“, on čiji je bedni sin ljubavnik žene svog preminulog brata, što je stara šiptarska bolesna tradicija, pa stoga i ne treba da čudi što se bori za nezavisno Kosovo, jer se slični karakteri sličnima raduju.

Dakle sa takvom podrškom u Srbiji može da se radi šta hoće, a šta namerava da se radi, najbolje pokazuju reči Marije Obradović, potpredsednice SNS:

Srbija mora da ide napred uz slogu i jedinstvo. Pobeda bilo kog kandidata osim Vučića je poraz za Srbiju, rekla je Obradović i dodala da građani vape za čvrstom rukom.

Naprednjaci pozivaju na slogu i jedinstvo, a kako to oni zamišljaju, to je moguće samo ako pobedi Vučić, a ako pobedi neko drugi, to nije poraz za Vučića i naprednjake, nego je to poraz Srbije.

Sloga i jedinstvo se postižu ako pobedi bilo koji kandidat koji dobije većinu i velika je sramota postavljati sebe u ravan sa državom jer je pre svega to obična besmislica, pošto smo svi mi prolazni a Srbija ostaje da odoleva kao stotinama godina do sada.

Još je frapantnije tvrđenje da građani Srbije VAPE ZA ČVRSTOM RUKOM.

Nije važno što je ovo opasna izjava, važno je da ona otkriva prave namere vlasti ako Vučić pobedi: Da zavladaju čvrstom rukom.

Reći ovako šta u 21. veku, na tlu Evrope, ukazuje na nameru da se eventualnom pobedom SNS kandidata uvede diktatura, jer se njene reči nikako drugačije ne mogu shvatiti.

Građani Srbije VAPE za državom u kojoj su sve tri grane vlasti u harmoniji, vape za pravnom državom, da svako radi svoj posao, da vlast stvori poslovni ambijent da ljudi počnu da žive normalnije, da Srbija prestane da se takmiči u siromaštvu sa zemljama podsaharske Afrike.

Građani Srbije ne vape dakle za motkom, da neko lupi šakom o astal i zavede strahovladu. Građani Srbije žele da žive kao svi građani normalne Evrope a ne kao marva koja se goni bičem.

Ovo je važna izjava o opasnim namerama koje se nameravaju sprovesti posle izbora, pod zaštitom „međunarodne zajednice“, koja je složno, i na Istoku i na Zapadu, zaključila da je za Srbe -stoku,  najbolja čvrsta ruka.

Prevariće se, međutim, i jedni i drugi i treći. Srpski narod nije baš „najčistiji“, ali dođe vreme, kad progleda,  da ni domaća, a ni inostrana sila neće biti u mogućnosti da ga zaustavi, kad nameri da pokida okove. Neka niko ne sumnja u to.

Slogu, mir i stabilnost može doneti kampanja pod jednakim uslovima, bez pretnji i ucena, pravna država, vladavina zakona, smanjenje bede, poštovanje građana. Sve drugo ne vodi ni stabilnosti ni budućnosti, vodi haosu koji se neće moći zaustaviti više nikakvim pričama, a najmanje debilnim,  tipa priča Aleksandra Martinovića, da će Vučić u kampanju posle radnog vremena, te da se nikad nije nasmejao pri susretu sa glavešinama NATO pakta, a jeste, i te kako, što je sve besmisleno ako se imaju na umu koncesije koje im je dao, a da li je bio nasmejan ili namrgođen, sasvim je svejedno.

Narod više nije glup, lenj i neradan, naprasno je, zbog izbora, postao dobar i vredan, penzije i plate samo što se nisu povećale, što će se sve pokazati kao kontraproduktivno, jer u osnovi znači da misle da je narod lako prevariti, što jeste, ali na duže staze, a ovo je skoro kraj te staze, narod će se ipak osvestiti i izbornim buntom prekinuti dalje ponižavanje, ne pristajući da igra nametnutu ulogu idiota, za koju vlasti i njeni inostrani mentori smatraju da mu najviše priliči.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: