Pogrešna karta

Pred same američke izbore Vučić se prinudno ili dobrovoljno („zato što je pametan“) izložio „toplom zecu“ u Vašingtonu na javnom bičevanju u organizaciji Vilijema Klintona, u sklopu podrške krvavoj Hilari da postane predsednik Amerike, čime je izgubio svaku šansu da se prišlepa Trampovoj administraciji, jer ovaj pamti kao slon, ne zaboravlja i ne prašta.

Tada je to ličilo na odlazak u četnike 1945., ali odlazak u goste Merkelovoj već prevazilazi mogućnost bilo kog opravdanja, jer je zaista analogno odlasku u četnike 1950.

Merkelova je dala bezrezervnu podršku Klintonovoj.  Bila njen pajac u globalnoj igri, što i nije toliki promašaj, koliki je promašaj vređanje Trampa posle izbora, koje je išlo do toga da ga je nemačka ministraka odbrane tretirala kao umno zaostalog dečaka.

I šta je to Merkelova očekivala u Vašinngotnu drugo, osim poniženja koje je doživela, posle koga bi se svako sa minimumom dostojanstva povukao, ako može bez posledica.

Ali posle svog zla koje je učinila širom sveta, bar joj duše napaćenih neće dozvoliti da tako lako ispusti svoju, i bez muka napusti ovaj svet.

Slepačko podržavanje američke neokonzervativne i neoliberalne klike ubica dovelo je to ogromnog razaranja širom sveta, mnoštva ubijenih i ranjenih, milona raseljenih.

I onda, namamljena Soroševim ponudama da postane svetovni pandan Majke Tereze, dobitnik Nobelove nagrade za mir ili generalni sekretar UN, ili svo troje zajedno, povela je, prema Evropi, zločinačku politiku „otvorenih vrata“, slepo sleđena marionetama duž „balkanske rute“, čime je narušila njen vekovni religiozni, kulturni i etnički identitet, stavivši se potpuno u službu manijaka društvenog inžinjeringa, namerenih da od Evrope naprave jedan kazan za mešanje svega i svačega, zarad nestanke one Evrope i one civilizacije kou znamo i koja traje 1000 godina.

Iskoristila je svoje poslušnike da u svojim zemljama zavedu stroge „mere štednje“- jedno bezobrazno otimanje od sirotinje i davanje bogatima, što je ojadilo zemlje južne Evrope, a omogućilo Nemačkoj da novcem te evropske sirotinje finansira integraciju Istočne Nemačke, koja se pokazala neuspešnom, jer zavist siromašnog i alavost bogatog brata nikada ne više ne mogu biti prijatelji.

Tako je i srpska Vlada zavela te „mere“ odozdo, od penzionera, prosvetara, od sirotinje, bukvalno. I sada, radi izbora, Vučić najavljuje da će penzije i plate lekarima i učiteljima, biti povećane ove godine i da će, obavezno, „biti veće nego ikada, do sada“.

I da ne ulazimo u njegove stalne priče o nekima koji samo kukaju i traže veće plate, umesto da „teško rade“, ne možemo da se ne osvrnemo da jednu staru komunističku podvalu o bazi koja radi i stvara, i nadgardnji koja poput parazita isisisava sokove tuđeg rada.

Vučić istakao da Srbija mora da ojača privatni sektor u kojem radi samo 1,4 miliona ljudi, a koji, naveo je, izdržava javni sektor.

Koliko je samo to poniženje da vi radite ali da ustvari ne radite, lenčarite, i da vas neko izdržava. Sramota.

Niko ne kaže da neko izdržava rad u privatim školama i privatnim bolnicama. Ali zato, za isti takav rad u društvenom sektoru, kaže se da te ljude neko izdržava, što je sramotna neistina.

Pa ukinite te parazitske ustanove, ukinite državne škole i bolnice, povećajte suficit, zašto pristajete da izdržavate taj nepotreban, potrošaki, parazitski sloj neradnika?

U Srbiji, pored demokratije koje nema, i harmonije stubova vlasti koja ne postoji, treba konačno da prestane vređanje ljudi po svim osnovama, što je možda i nepotrebno naglašavati, jer da je Srbija normalna zemlja, da vlast funkcioniše po obrascima normalnih zemalja, to pitanje stalnog vređanja i ponižavanja građana se ne bi ni postavilo.

I na kraju, da se vrtimo na Merkelovu. Ona je toliko radila na otimanju Kosova od Srbije da to nije normalno. Namerila je čak da se autu-put Drač-Niš gradi o trošku srpske sirotinje. Da će stvari da se promene jasno pokazuje onaj ignorantski stav Donalda Trampa i njeno jadno upinjanje da je primeti, tako da njeno obećanje Vučiću, da će od Trampa tražiti da se brine o Srbiji, zvuči cinično, prazno i jadno.

Prvo će morati da se postara i pobrine za sebe, tako da o Srbiji više neće imati kad da „brine“, jer Trampov stav jasno pokazuje šta on misli o Merkelovoj i njenim „projektima“ na Balkanu. Kako ona, tako će o svojoj političkoj budućnosti neminovno morati da razmišljaju i njeni epigončići širom Evrope.

Oni koji nisu verovali da će Trampovim dolaskom mnogo toga da se promeni, naravno niko ne tvrdi obavezno na bolje, grdno su se prevarili, a preći iz voza na slepom koloseku, u dobitnički. koji juri velikom brzinom, vratolomija je koja može da košta mnogo, pa je, sudeći po Merkelovoj, kako je prošla u Vašingtonu, to bolje i ne pokušavati.

Nova politika traži nove ljude. I tu nema ni laži ni prevare.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: