Lažna srpska elita

Ako je tačno da se Ljubiša Preletačević Beli, izmišljeni lik u predsedničkoj trci, po najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, probio na drugo mesto, iza Aleksandra Vučića, to samo znaći da se politički sistem ove zemlje raspao, da se urušio pogubni proporcionalni izborni sistem koji je omogućio interesnim grupama -partijama, da parazitiraju na leđima naroda već više od četvrt veka, glumeći lažnu elitu, koje su se povremeno menjale u sedlu, u jednom zatvorenom krugu, fingirane pozicije i opozicije.

Glumatali su važne likove, sekirali se oko našeg boljeg malo sutra, terorisali uglavnom sirotinju- penzionere, učitelje i lekare, jer lažna elita živi u paralelnom svetu u kome nema nikakvih drugih briga osim kako da se što bolje iskoristi pozicija i otme što više za sebe i prateću bulumentu.

Partije i lideri troše ogromne pare, zapošljavaju svoje korisne idiote, ljubavnice i ljubavnike, rasipaju na sve strane, nemaju pojma ni o čemu, ali se prave da sve znaju, a da znaju dokaz je to što ih narod hoće, a narod nema alternativu,  nekoga od njih mora da zaokruži ako se već izađe na te lažne izbore, a polovina građana na njih uopšte i ne izlazi, gleda ih sa gnušanjem i prezirom.

Trebala je da se oformi jedna grupa mladih ljudi, bilo čiji projekat da su, da razbije u paramparčad tu lažnu sliku, lažne elite, koja misli da je bogom dana, da pokaže da su ti koji decenijama ne rade ništa smisleno, koji nikad nisu izabrani direktno na fer i demokratskim izborima, jedno obično ništa, bez ugleda, bez struke, bez znanja.

Začuđeni, verovatno, ne mogu da veruju da se neko usudio da dirne u njihov zabran, neko od narodne prostote hoće da bude predsednik, kao da su oni diplomirali na fakultetu za predsednike, kao da osim smisla za podvalu, spletku i obmanu raspolažu nekim znanjima – poput vračeva, koja su nedostupna običnim ljudima, kako vole da zovu nesrećne građane ove nesrećne zemlje.

Ko je smislio ovo sa BELIM, dobro je smislio, posuo je srpsku političku elitu kofom fekalija, zviznuo im je šamarčinu i zabrinuo ih za budućnost, jer su to ljudi bez znanja i struke, ladoleži i paraziti, koji bi se među običnim svetom, ophrvanim svakodnevnim brigama, osećali kao majska trešnja presađena na sever Sibira.

Da imaju i malo morala, svi skupa, skupli bi prnje i nestali iz naših života, ali nemaju, ismevaju čak Preletačevića, kažu da je on parodija, a od njih veće parodije nema.

Gde je predsednik Srbije Nikolić? Nema ga nigde. Kako je bedno okončao svoju funkciju i uvredio sve one svetske lidere koji su ga primili. Razgovarao sa predsednikom Kine i Rusije a podvio rep zbog neke obećane sinekure nedostojne predsednika Srbije. I on nije bio parodija? Imao je možda neka specijalna znanja osim poslaničkih trikova, naučenih decenijumskim sedenjima u skupštinskim klupama? Ništa od toga. Našla se vila u čem nije bila.

Izlaz iz ove sramotne situacije u kojoj jedna amaterska družina pokazuje da državu vode još veći amateri koji troše enormne narodne pare na udoban život svojih sinekura, jedino može da bude promena izbornog sistema.

Većinski izborni sistem, na ime i prezime, u izbornoj jedinici na 20-25.000 birača, očistio bi srpsku političku scenu do neprepozantljivosti jer je savršeno jasno da aktuelni političari ne uživaju nikakav ugled. Srbija bi se očistila od nekulturnih i nevaspitanih parazita, socijalne službe bi dobile dosta novih klijenata jer su to ljudi bez znanja struke i zanimanja, i to bi bile prave reforme i mere štednje a ne ova otimačina od sirotinje i plaćanje raznoraznih lezilebovića.

Koliko oni nemaju predsavu o zemlji u kojoj ževe najbolje ilustruju reči pevača Miljacke Ivice Dačića

Bio bih zbunjen i zapanjen, u najmanju ruku, pre svega činjenicom da čak šest od jedanaest kandidata uopšte ne pripada nikakvoj političkoj organizaciji, nego je reč o pojedincima iza kojih su grupe građana, Tviter, nevladine organizacije, pokreti. To, pojednostavljeno, znači da na izbornoj tacni koju razgledam ima veoma malo onoga što je meni najvažnije – ideologije, programa, plana, infrastrukture, jasnog cilja, i da mi se, po ko zna koji put, oni kojima naginjem obraćaju na isti način – po mesijanskoj matrici, s puno opštih mesta i beskorisnih a visokoparnih fraza.

Dačić i ideologija?! Programom SPS može da se obriše. Cilj? Put? Nije ga sramota. Da ne dužim.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: