Zašto nema debate kandidata

Ne verujemo da, osim Srbije, postoji ijedna zemlja na svetu u kojoj se kandidati za predsednika države nisu javno suočili pred TV kamerama. Da se pogledaju oči u oči, da argumentuju svoje tvrdnje, da narod shvati sa kim ima posla. Da budemo kao i sve normalne zemlje odmakle od kamenog doba demokratije.

Pošto vlast postavlja pravila igre, sasvim je jasno da njenom kandidatu ne odgovara takvo sučeljavanje stavova. Jasno je da je za nju najbolje da njen kandidat samom sebi postavlja pitanja i na njih daje odgovore : Da nije ukrao ni dinara, niti da njegov brat ima udela u restoranu Franš, na primer. Voditeljka je tusamo da klimne gvavom kad je pita: Jel tako? A nepismena i siromašna svetina koji drugi zaključak da izvede nego da je baš tako kao što kaže premijer, jer kako bi čovek sa te pozicije rekao pred stotinama hiljada ljudi nešto što nije istina. Što je Srbija ponižena, što se narod tretira kao krdo, nije važno, važno se dočepati vlasti, a tada? Bolje da ne pišem.

Ovakvi izbori, filovani Merkelovom, odnekud iskrslim Skotom, najavom odlaska u Moskvu, izuzetno skraćenim vremenom za predstavljane kandidata, odsustvom otvorene razumene stavova, kolonama autobusa i automobila o državnom trošku, čine ove izbore veoma nepoštenim, ali to još uvek ne znači ništa, jer muk građana može da donese rezultat kome se niko ne nada, pogotovo ne sluganske agencije za ispitivanje javnog mnjenja, po kojima su izbori nepotrebni jer je kandidat vlasti već pobedio.

Srbiji je preko potrebna ravnoteža izvršne, sudske i zakonodavne grane vlast. Srbiji je potrebno nezavisno sudstvo i nezavisni tužioci. Srbiji je najpreče da svi budu jednaki pred zakonom, da se razbiju kriminalne strukture i parazitska država jer je stanje gotovo nepodnošljivo.

Mora, dakle, da ode ta gomila nedodirljivih skorojevića, mora da se pretrese rad njihovih fondacija, poslovanje njihovog okruženja, ne može Srbija da tone a da ta nova gospoda ne zna šta će od besa,

Koliko su izgubili orjantaciju i nemaju predstavu o samima sebi, najbolje pokazuje izjava iznenada uskrslog Tomislava Nikolića da možda i ne ode u penziju, iako gazi 66-tu godinu, ako treba Srbiji, tu je on da se žrtvuje, da bude nešto, bar specijalac za Kinu, kao da svojim stavom nije dezavuisao i samog Si Đipinga, koji ga je primao kao ozbiljnog državnika, a on je u biti samo ono što u suštini i jeste, jedno ništa, podvijenog repa, što čeka da mu gazda baci nešto za uzvrat, ali od  toga, po svoj prilici, neće biti ništa.

Ovaj sunovrat Srbija mora da zaustavi, da se vrati u normalne tokove, da svako radi svoj posao onako kako nalaže Ustav Srbija, da se vrate sirotinjske penzije i čišćenje i štednja pođu odozgo, od Vlade, agencija, javnih preduzeća, upravnih odbora, sinekura u zemlji i inostranstvu. Ako se to ne desi, stvari će se sigurno rešiti na neki drugi nači, i to ne zato što to neko voli ili priželjkuje, nego neće imati izobora  u bici za goli opstanak, za čast i dostojanstvo.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: