Srbi nisu ni stado ni čopor

Na godišnjicu rušenja objekata u Savamali RTS je u večernjem TV Dnevniku konstatovala da se ni posle godinu dana ne zna ko je to učinio.

Kolika je to besmislica znaju svi oni koji prate tviter gde policija očas posla nađe onoga ko je šerovao nepodoban tvit, kao nesrćnog muzičara, pre neki dan.

Ako se i posle godinu dana, navodno, ne zna ko je to učinio postavlja se pitanje sposobnosti organa koji o tome treba da brinu.

Ako je moguće da veći broj ljudi, u centru Beograda, sruši mašinama veći broj objekata i da se ne zna ko je to uradio, jasno je da je u ovoj državi opasno živeti, da država ne funkcioniše i da građane može snaći što ni sanjali nisu da je moguće.

Izgovor da su to nelegalni objekti i da ih je trebalo porušiti danju bi bio dobar da su to jedini nelegalni objekti u Srbiji. U Srbiji međutim ima nekoliko stotina hiljada nelegalnih objekata i nije dobro da se od tolikog broji sruši samo nekoliko.

Naravno da se mogu srušiti neki objekti i po danu, ali samo ako je utvrđen društveni interes i stečena prava se zaštite na neki način, da ljudi ne budu izbačeni na ulicu, jer i milioni žive u nezakonito izgrađenim objektima pa ih niko ne uznemirava.

Da li je postojao društvani interse da se objekti poruše? Možda, ali on treba da bude obelodanjen, da je sve po urbanističkim planovima i po zakonu, da su sve strane zadovoljene.

Očito je da je u slučaju rušenja u Svamali privatni interes bio pokretač nezakonitih postupaka, da je sve odradila sila, ista ona koja ne može da ruši nezakonito izgrađene objekte bivšeg muftuje Zuorlića jer „muslimani mogu da se dignu na noge i spreče rušenje“ dok je u Samali moglo da se ruši jer je to sirotinja a i Srbi se ne dižu dok ne dogori do nokata.

U pravnoj državi je svejedno da li je u pitanju Rom, Srbin ili musliman, sve su to građani Republike Srbije i jedan zakon mora da važi za sve ili neće važiti ni za koga.

Toga u Srbija nažalost nema. Naravno da se zna ko može da naredi da se u centru Beograda sruše objekti, ali u nepravnoj državi, u kojoj ne postoji podela vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu, sasvim je moguće da se tako krupna i kabasta stvar – kao što je rušenje, tretira kao sitna džepna krađa – u velikoj gužvi, pa je džeparoša zaista veoma teško naći.

Problem vlasti je što narkoza – koja je bila zaprepašćujuće efikasna, deluje sve slabije. Ni najveće pristlice ne mogu lako da opravdaju predsedničku trku Aleksandra Vučića sa mesta premijera, na kome se i danas nalazi.

Kažu da je to po zakonu, ali zakonodavac ni pored najbujnije mašte nije mogao da poveruje da će neko da trči trku sa mesta premijera i da će se naći dovoljno budala da tu trku trče sa njim. Izbori su samim tim neregularni jer su uslovi  takmičenja bili uvredljivo ponižavajući – za pristojne ljude. Ali u situaciji nepostojanja političkih partija, kad su to interesne grupacije – koje arče državne interese u privatne svrhe, i to je moguće.

U primitivnoj državi – kakva je Srbija, vlast se seli sa najjačim političkim akterom. U Srbiji je do danas mesto predsednika države bilo protokolarno. Nikolić se gotovo ničim nije bavio. Vučiću naravno treba nešto mnogo drugačije, treba mu američki sistem, samo ne onaj u kome neki okružni sudijica može da stopira mere predsednika, kao u Americi, a kamoli nezavisna zakonodavna vlast.

Nema nikakve sumnje, sobzirom na Otomansku – i prošlost i budućnost Srbije, da je Erdoganov koncept vrlo privlačan, ali je Srbija ipak mala zemlja za velikog diktatora, poput Erdogana.

Srbiji treba promena izbornog sistema. Treba promeniti Ustav, ne zbog toga da se izbriše Kosovo i Metohija iz preambule, nego da se izbriše proporcionalni izborni sistem. Srbiji treba većinski izborni sistem – na ime i prezime u izbornoj jedinici od oko 25.000 birača, da se izvrši decentralizacija zakonodavne grane vlasti, da čitava Srbija imenom i prezimenom izabere poslanike, da oni prenesu autentičnu volju naroda u Skupštinu, koja treba suvereno da vlada svojom granom vlasti isto kao i nezavisno sudstvo i odgovorna izvršna vlast.

Srbiji ne treba ničija i nikakva diktatura, Srbiji treba harmonija izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, Srbiji treba država građana u kojoj zakoni važe podjednako za sve

Valjda već postaje jasno, da u Srbiji neće proći nikakve podrške velikih sila koje vrše nasilje nad srpskim narodom protežiranjem ovih ili onih kadrova u cilju ostvarenja svojih sebičnih interesa i svi koji su pravili – sa bilo kim, dil mimo zakona moraju da znaju da su svi takvi ugovori, dogovori i obeećanja pravno ništavni i ne nose nikakve posledice po državu osim za aktere nepravnog postupanja, bilo da se radi oko Kosova, prodaje poljoprivrednog zemljišta, lažnih investicija, naseljavanja Pakistanaca, Avganistanaca, Marokanaca i drugih po Srbiji ili nekih drugih nedela počinjenih nad narodom i državom.

Račun bez krčmara, bez građana Srbije, u krajnjem, niko nikada nije mogao da napravi, pa neće ni sada, naročito što je narod shvatio da i Istok i Zapad briga za demokratiju, ljudska prava i prosperitet građana, da su im bitni samo njihovi interesi koje mogu da ostvare naturanjem podaničkih vlasti, sa kojima žive i lažnom uverenju da su time slomili srpski narod i da nesmetano mogu da rade šta im je volja. Prevarili su se i jedni i drugi, kao mnogo puta do sada.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: